Još uvek čekam

3.

Došla sam kući, na stolu me je čekala mama nikad srećnija. Pitala sam je:" A zašto se ti toliko smeješ?"
"Dobila sam veću poziciju na poslu! Već sutra se selimo!" rekla je skakajući od sreće.
"SELIMO SE? GDE?" očekivala sam da će reći neki drugi grad ne toliko daleko od naše trenutne lokacije.
"U Španiju!"
"Molim?" nisam znala šta da kažem bila sam srećna, ovo možda znači da ću napokon upoznati nekoga i da neću imati problema sa druženjem. Španski sam učila u školi ali nisam toliko dobra u njemu, znam samo osnovne stvari.
"Mislim da bi mogla da počneš sa pakovanjem" rekla je mama i uputila se ka njenoj sobi.

Neće mi dugo trebati da se spakujem. Let je tek u 3 ujutru.
Spakovala sam se, malo sam odspavala i probudila sam se na vreme. Sišla sam dole u dnevnu sobu gde me je sačekala mama sa koferima "Zadivljujuće, sve si stigla" rekla je smejajući se.

Stigle smo na aerodrom i sve odradile sada smo samo sedele ispred i čekale da prozovu naš let. Ljudi su prolazili i napokon su prozvali naš let "Let za Barselonu JU26....."
Mama i ja smo ustale i uputile se ka toj ženi. Mama mi je pre toga rekla da nećemo sedeti jedna pored druge ali me to nije pogodilo jer je to samo 2/3 sata.

Sela sam na moje mesto i samo sam se nadala da neko naporan neće sesti pored mene.
"Jel ovo 6F?" pitao me je neki dečko sa lepom braon kosom i krupnim zelenim očima, bio je mojih godina i imao je fiksnu protezu. Bio je prelep.
"Jeste" odgovorila sam mu a on mi se nasmejao.
Dok se on nameštao motor se palio.
"Zašto ti letiš za Barselonu" okrenuo se ka meni i pogledao me duboko u oči.
"Mama je dobila posao tu, a ti?" rekla sam, malo mi je falilo da počnem da skačem od sreće nikad nisam mislila da će me neko primetiti.
"Idem kod tetke na par meseci, odselila se tu a napravio sam neki problem u školi pa mama misli da će biti bolje da se malo odmorim." rekao je.

Kako bi bilo dobro da idemo u istu školu.
"Uf izvini nisam se predstavio, zovem se Vuk."
"Baš lepo ime, ja sam Mia." rekla sam a on mi se nasmejao i skrenuo pogled.

Poletanje je krenulo. Jako sam se plašila, nikad do sad nisam letela avionom.
"Ne moraš da se bojiš" rekao mi je i uhvatio za ruku.
Nisam mogla da mu se nasmejem niti išta toliko sam se plašila bila sam skoncentrisana na poletanje.

Poleteli smo a ja sam mu rekla "Izvini za ovo stvarno, nikad nisam letela nisam znala šta da očekujem"
"Opušteno i meni je prvi put" MOLIM!? Kako si toliko miran? Malo mi je falilo da ga to pitam ali bi možda to shvatio kao neku uvredu nisam sigurna.

Ceo let smo pričali i gledali filmove na tabletu ispred nas.

Sleteli smo.
Zanimalo me je šta će se desiti kada se rastanemo. Jedino se nadam da ćemo se još uvek družiti i opet videti.