Još uvek čekam

8.

Vratila sam se kući i napisao mi je poruku. " Ejj, nismo stigli da se upoznamo pa ako želiš možemo sutra u 20:00h u parku pored glavne ulice. Odgovara?" Pročitala sam ovu poruku najmanje deset puta. Zar neko kao on hoće da se upozna sa mnom!? "Može. Hajde vidimo se!" Sišla sam dole do Veronike da joj ispričam. Imala sam poverenja u nju, radila je kao model i stvarno tako izgledala.

Stigao je taj dan. Ustala sam, obukla se i odradila sve jutarnje stvari pa sam polako krenula u novu školu. Ovog puta sam se više plašila ali sam nekako bila uzbuđenija. Stigla sam na glavni ulaz škole i odmah otišla kod zamenika direktora da mi kaže gde, kako, šta treba da radim. Rekao mi je da sam u odeljenju 1.c i dao mi je raspored učionica i raspored časova. Krenula sam ka učionici matematike jer mi je to bio prvi čas i na putu do tamo sam se slučajno sudarila sa nekom devojkom. "Jao izvini, slučajno, nisam gledala gde hodam." rekla sam i krenula sam da pokupim knjige. "Opušteno, čekaj ti si nova?" rekla je skenirajući me očima. "Jesam, nova sam zovem se Mia" rekla sam smejajući se. "Mia, ja sam Luna. Nego koji imaš sada čas?" pitala me je. "Imam matematiku." rekla sam nadajući se da i ona ima. "To! I ja imam matematiku možemo da sedimo zajedno ako želiš!?" rekla je srećno. Nisam joj ništa rekla već sam samo klimnula glavom u pravcu gore -dole i nasmejala sam joj se.

Hodale sko zajedno, i pričale svo vreme. Saznala sam da ima brata blizanca i da isto ide u ovu školu! Škola je bila ogroma i malo strašna. Kada smo stigle u učionicu zvonilo je. Nastavnica mi je rekla da dođem ispred table da se predstavim. Izašla sam ispred table i rekla "Ćao svima, ja sa-." Nisam stigla ni da dovršim rečenicu a neko je pokucao na vrata. "Izvinite što kanim, zakasnio mi je autobus." rekao je onaj lik od sinoć. Nisam znala da ide u ovu školu, mislil kako bih znala, ne znam ni kako se zove. "Mark, opet kasniš ako sutra opet budeš kasnio obavesstiću direktora." rekla je nastavnica ozbiljnije. "Neće se ponoviti..." rekao je pa je srenuo pogled sa nastavnice i pogledao. Prolazio je polako pored mene i  namignuo mi je. "Gde sam stala? A da, zovem se Mia a u Španiju sam se doselila pre par meseci a pre toga sam živela u Srbiji." dovršila sam i sela pored Lune. "Joj, to je moj brat Mark." rekla je Luna. "Molim? To ti je brat!?" pitala sam je. " Da, jeste. Zašto si iznenađena?" kada me je to pitala bila sam spremna da joj sipričam sve. "Jao Mia pa to je super! Znači sviđa ti se, slobodno mi reci neću se ljutiti." rekla je. " Pa može se reći da mi se sviđa." Pri kraju časa sma dobila papirić od Marka na kome je pisalo: "Nisi pored mene htela da sedneš?" okrenula sam se i videla kako se smeje. Napisala sam na papirić: "Zakasnio si." dala sam mu papirić i nasmejala. 

Kada je zvonilo Luna mi je rekla da je čekam kod njenog ormarića dok ona ode do toaleta. Videla sam Marka kako mi prilazi i znala šta sledi. "Miaaa, sada ti barem znam ime." rekao mi je. "A da, ajde barem reci drugu da prestane da me gleda. Nervira me!" rekla sam mu krišom pokazujući na tog druga. "Aaa, to je Hugo. I mene nervira, ne brini smiriću ga." okrenuo se i namignuo mi je. PONOVO!  Otišao je do Huga i krenuli su da se šetaju, tada se Luna vratila i ispričala sam joj."Wow, izgleda kao da stvarno smiruje situaciju." rekla mi je. Okrenula sam da vidim o čemu ona priča i videla Marka kako gura Huga. Smo smo produžile. Vraćala sam se sa njom kući a iza nas je hodao Mark sa njegovim drugarima. On i Hugo su se baš posvađalo. Bilo mi je žao što su se posvađali jer sam ja manje-više kriva. Otpratila sam Lunu. Živela je u kući na kraju ulice a ja ulicu pored. Ušla je u kuću a tada sam ja krenula ka Marku.

"Mark, izvini, nije mi bio plan da se posvađate." rekla sam mu.

"O čemu ti to, o Hugu?" rekao je to davajući mi upitan pogled.

"Da, stvano izv-." ponovo me je prekinuo.

"Ma nemoj da mi se izvinjavaš. On je inače tako tvrdoglav, i onako ga nikad nisam ni hteo da se družim sa njim. Uvek smo bili u istom društvu a gledao me je popreko. Tako da si mi manje više učinila uslogu. Hvala." rekao mi je i zagrlio me je. To je bilo neočekivano ali se ne žalim. " Nego, još uvek hoćeš da se vidimo večeras u osam?" pitao me je.

"Naravno. Nemoj da kasniš." okrenula sam se i krenula kući.