Još uvek čekam

7.

Teško mi je palo da ostavim mamu ali sa druge strane jedva čekam da upoznam tatu."Mama znaš da ovo nije zauvek, ne brini vratiću se kući." rekla sam joj. Pokušavala sam da je smirim jer je plakala ali nisam najbolja u tome. "Obećaj mi da ćes se vratiti." rekla je sa suzama u očima. "Hoću, kad tad." ovaj drugi deo rečenice sam promrljala u bradu, da joj ne pogovršam situaciju.

Pakujem se, spakovala sam se. Obuvam patike, obula sam se. Zovem taxi, taxi je stigao. Izlazil iz taxsija, izasla sam. Ulazim u avion, ušla sam. Sedam na svoje mesto, sela sam. Avion poleće, poleteo je. Spavam, spavala sam. Avion sleće, sleteo je. Izlazim iz aviona, izašla sa,. Tražim belu limuzinu u kojoj će me tata i njegovi zaposlenici pokupiti, našla sam. Ulazim u limuzinu, ušla sam. Upoznajem se sa tatom. Upoznala sam se. MOLIM!? UPOZNALA SAM SE SA TATOM? UPOZNALA SAM SE SA TATOM! 

"TATA!" podviknula sam i zatrčala sam mu se u zagrljaj.

"Mia, porasla si." rekao je sa ogromnim osmehon na faci. Ne mogu da verujem da sam upoznala mog tatu, ispunio mi se najveći san. Mislila sam da ga nikad neću upoznati.

U limuzini smo pričali o životu. Znamo se punih sedam minuta a već imam osećaj kao da se znamo ceo život. "Tata, za koliko smo tu?" kada sam ovo izgovorila imala sam najveći DEJA VU. Kada je mama dobila posao u Španiji i naša prva selidba. Nikad se bolje nisam osećala. "Tu smo." 

Kada sam izašla iz limuzine videla sam vilu. Ne neka vila, kao u Barseloni već VILA VILA.
Zamislite nešto ovako:

Na ulaznim vratima me je čekala tatina žena sa malim detetom u rukama. Bila sam iznenađena ali sam shvatila da je sve to deo života. "Dobar dan, ja sam Mia." rekla sam sa osmehom na licu. "Ćao Mia ja sam Veronika a ovo je Ares." pokazivajući na bebu u njenim rukama nastavila je:" Čula sam puno o tebi." Veronika je izgledala kao druželjubiva osoba i stvarno koliko god pokušavala da je ne volim. Ne moguće je. Pričale smo još malo dok nas tata nije prekinuo. "Mia dođi da ti pokažem kuću." podviknuo je. "Dolazim." rekla sam i krenula ka njemu.

Kuća je imala 3 sprata i lift. Znala sam da ga neću koristiti jer se plašim malih prostora. Tata me je proveo kroz kuću pokazao mi je sve sobe i celu kuću smo obišli za nešto manje od pola sata. Moja soba je ogromna. Ima i terasu i posebno kupatilo. Sve što mi je potrebno. Odmah sam počela sa raspakivanjem da ne bih morala ujutru. Bilo je kasno pa nisam htela da zovem spremačice jer mislim da su svi ljudi podjednaki. Zašto bi one nešto radile za mene kad mogu sama. Raspremila sam se i otišla da bacim smeće, tražila sam izlaz sedam minuta i jedva ga našla. Izgledala sam užasno. Nisam ni prilegla, ceo dan sam na nogama.

Izašla sam da bacim smeće kada sam ugledala neka 3 tri lika i jednu devojku. Bili su mojih godina pa sam malo ubrzala hod dok me ne vide jer kao što sam rekla izgledala sam užasno. Bacila sam smeće i polako kretala nazad. Uf to je bilo blizu mislila sam u glavi.

"Ej." rekao je neki najniži od njih trojice. "Moj drug misli da si jako lepa, sramota ga je." rekao je ponovo isti lik. "Hoće tvoj broj."  rekao je ovaj drugi. Okrenula sam se da vidim o kome se radi. Nisam požalila. Bio je visok i držao fudbalsku loptu u ruci. Nosio je dres na kome piše broj 5 i dres je bio od kluba "Real Madrid" očekivano. Taj dečko mi je mahnuo da dođem i nisam mogla da odolim. Krenula sam ka njemu i rekla: "Reci." nasmejala sam mu se, bolje rečeno smejala se. Imao je braon oči i tamnu kosu. Izgledao je savršeno. "Čula si sve, paa jel mogu da dobijem tvoj broj?" pitao me je. Videlo se da nije baš dobar u komunikaciji ali sam mu dala svakako. Kada sam krenula ka kapiji njegovi drugari su mi nešto dobacivali ali im je rekao nešto pa su odmah zaćutali. Osećala sam se baš dobro.

Samo me zanima ko je bila ona devojka pored?

LJUDIIIIIIII..... MISLIM DA JE OVO DOVOLJNO ZA SEDMI DEO. AKO VAMS E SVIĐA OSTAVITE ZVEZDICUUUUUUU😵‍💫