U taksiju smo. Još uvek razmišljam o njemu ali sam svakako srećna jer se selimo. Sutra krećem u školu a ja ne znam da pričam Španski, ništa ih neću razumeti.
"Kada smo tu?" pitala sam mamu.
"Tu smo!" rekla je mama.
Izašla sam iz auta i ugledala sam vilu, veliku, čarobnu vilu. "Mama je li ovo naša vila?" rekla sam začuđeno.
"Jeste, imamo i stražare. Nažalost sutra dolaze, hajde Mia idi se raspakuj, imamo dug dan sutra."Obišla sam celu vilu i izabrala najlepšu i najveću sobu. Raspakovala sam se i bila sam preumorna pa sam legla da spavam. Nisam mogla da sklopim oči jer sam razmišljala o vuku i o tome kako je bio dobar prema meni.
Kada sam ustala sišla sam dole da doručkujem, videla sam puno ljudi koji su sedeli dole i čekali da se upoznamo.
Upoznala sam kuvara, čistačice ali stražara još nisam.
Odradila sam sve šta sam trebala i krenula u školu. Otišla sam do direktorke da joj se predstavim, rekla mi je da će meni i još nekoj devojčici iz Srbije doći neko da nam pokaže kabinete i ostatak škole.
Došao je neki dečak zvao se Alehandro, još uvek ne znam da izgovorim to ime ali nema veze. Ušla je još neka devojčica i zvala se Katarina (Kaća).
"Mia ovo je Kaća isto iz Srbije" rekla je direktorka na engleskom jer još ne razumem Španski.
Alehandro je krenuo da nam pokazuje školu i malo po malo sam pohvatala sve. Bila sam srećna jer sam upoznala Kaću. Kaća je riđokosa devojčica sa plavim očima i bila je niska.Dan se završio brže nego što sam mislila i krenula sam ka kući. Na vratima od kapije dočekao me je Vuk.
Trčala sam do njega i zagrlila ga.
"VUČE ŠTA TI RADIŠ OVDE?" od sreće sam to jedva izgovorila.
"Pa ja ovde radim, šta ti ovde radiš." rekao je smejući se.
"Pa ja ovde živim." bila sam presrećna, mislila sam da ga nikad neću videti.Prošlo je par sati od kada smo se videli zadnji put, ne znam kako da mu kažem da mi se sviđa. Možda je pre rano za to.
"Mama, mama naš stražar je onaj Vuk iz aviona!!" rekla sam.
"Aha lepo" rekla je bezdušno.
"Zašto takva reakcija?" bila sam začuđena da je tako odreagovala.
Izignorisala me je.
YOU ARE READING
Još uvek čekam
RomanceŽiva duša se na sve u životu navikne osim na čekanje. I lošim ljudima, i porazima, komplikovanim rečima koje nemaju značenje, gubitku voljene osobe i lažnim obećanjima. To je čekanje koje te baca s kraja na kraj sobe. U ovoj priči Mia će vam dočara...