7

1.7K 94 22
                                    

Vanja

- Dijana stigao je klijent- obavesti me sekretarica

Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.

- Dijana stigao je klijent- obavesti me sekretarica.

- Može da uđe- uspravim se u fotelju u trenutku kada se vrata od moje kancelarije otvori i na njima se pojavi ni manje ni više nego muškarac koji mi okupira misli skoro nedelju dana.

- Gospodine Kneževicu- izustim iznenađeno.

- Mislio sam da smo se dogovorili da mi ne persiraš- odvrati zabavljeno.

- Oprosti ali nisam te ocekivala.

- To se da primetiti po tvoj izraz lica. Zakazao sam sastanak pre dva dana kod tvoje sekretarice.

- U redu je ja sam imala previše obaveza pa nisam stigla da pogledam u listu sa kim imam sastanak- laž bila sam previše okupirana u razmišljanju  o njemu.

- Kako si- pređe razdaljenost i poljubi me u obraz. Mislim da sam se pogubila u trenutku kao i prošli put.

- Dobro sam hvala kako si ti? Šta te dovodi kod mene ponovo?- udaljim se i pokažem mu na fotelju gde da sedne pa sednem i ja jer mi noge klecaju zbog njega.

- Želim da kupim stan pa mi je potrebna tvoja pomoc.

- Stan? - pitam zbunjeno.

- Znaš da sam trenutno smešten u hotel ali nemogu još dugo da izdržim tamo i potrebno mi je mesto gde cu da se smestim za stalno. Selim se ovde zbog firme pa ukoliko imaš u ponudi neki stan u blizini firme bilo bi savršeno.

- Mogu da pogledam . Dali želiš nešto da popiješ dok cekaš?- setim se da pitam.

- Može kafa i cašu vode.

- U redu - javim sekretarici i narucim za oboje pa skrenem pogled na lap top i pocnem da tražim šta imam u ponudi. Osecam kako se znojim jer je njegov pogled uperen u mene i ometa me u radu. Ne razumem zašto moje telo tako reaguje na njega. I ranije sam bila u društvu zgodnih muškaraca ali nikada se nisam ovako osecala. Ponašala sam se kao klinka a to nije bilo svojistveno za moj karakter. Sekretarica je donela kafu i vodu i izašla a ja sam odlucila da se priberem i da se ponašam u skladu sa svojih godina.

- Kako napreduju radovi u firmi? - pitam ga da bi skrenula svoje misli.

- Sve je gotovo u subotu ce biti oficijalno otvaranje dobiceš pozivnicu- pocasti me sa svojim blistavim osmehom a ja sakupim svoje noge ispod stola.

- Nema potrebe za tim ja nisam iz te branše- uzvratim mu osmeh.

- Bice pozvani prijatelje,suradnike i porodica a mi smo prijatelji zar ne?- upita pronikljivo.

- Naravno - klimnem glavom iako nemam nameru da idem na to otvaranje.

- Jesi li pronašla nešto?

- Ima dva stana u blizini tvoje firme ukoliko želiš možemo da ih pogledamo.

- Jel imaš slike da vidim?

- Ima par slika- dok sam uhvatila lap top da ga okrenem ka njemu on je vec bio sa moje strane stola.

- Pusti da vidim - sa jednu ruku se naslonio na fotelju a sa drugu na moj radni sto. Bukvalno mi je disao u vrat a ja nisam smela da se pomerim.

"Diši Vanja,diši,diši..."- ponavjala sam u svojoj glavi dok sam se trudila da pritisnem dugme i da se pojave slike na ekranu. Slike su se redale a ja sam gledala u vrata ispred sebe bez treptanja.

- Ovaj mi se sviđa - od iznenađenja sam se okrenula ka njemu i samo me je milimetar delio od njegove usne. Progutam knedlu dok gledam u njegove oci koje sjae poput sijalice od strasti.

- Oprosti nesvesno sam ti uzurpirao licni prostor- kao da je tek tada postao svestan gde se nalazimo i šta se događa.

- U redu je- nateram usne na osmeh.

- Želim da vidim taj stan - kaže dok ispija vodu.

- Može sutra u podne danas nemam slobodno vreme.

- U redu doci cu sutra po tebe.

- Nema potrebe da dolaziš stan je u blizini firme ja cu doci sama.

- U redu - mislila sam da ce nakon ove reci otici ali on je sa osmehom obišao sto i sagnuo se pa me opet poljubio u obraz.

"Dali ova situacija njega zabavja?"

- Vidimo se sutra- uz te reci je napokon izašao.

Ostatak dana mi je prošao u razmišljanju o njemu. Ništa novo isto je bilo i u proteklih nekoliko dana ali ja sam bila zbunjena.

- Vanja šta ti je?- upita me Dunja zabrinuto.

- Ni sama neznam šta mi je potpuno sam zbunjena- priznam.

- Šta te zbunilo?

- Veljko Knježevic- kako izgovorim njegovo ime tako Dijana prsne u smeh dok se Dunja silno trudi da ne ucini isto.

- Nije smešno ja neznam šta mi se dešava.

- Jel bilo nešto među vama?

- Nije zaboga šta bi bilo on je klinac- lupim i izazovem opet gromoglasan smeh.

- Koliko on ima godina sedam? Sedamnaest?- Dijana reda pitanja.

- Dvadeset i sedam.

- Velike li razlike od tri godine !

- Ali mlađi je Dijana a nenormalno me privlaci. Da stvar bude gora stalno me ljubi u obraz i namiguje i tera me da se osecam kao klinka pored njega.

- Jesi li se ti zaljubila?

- Mislim da jesam- priznam svoje muke.

- To je lepo ...mislim nema ništa loše u tome a i nije velika razlika u godinama posebno ako su osecanja obostrana- izjavi Dunja.

- Zbunjena sam jer on je samo fin prema meni i pravi je džentlmen iako ima toliko godina. Vodi firmu sam ovde i jako je uspešan u tome i ponaša se zrelije od mene. Danas kada je došao kod mene na poslu umalo se nismo poljubili ali dok sam ja sedela kao ukopana on se povukao i izvinio se. Možda on ne oseca privlacnost prema meni.

- Pa ako si se ponašala onako kako se sada ponašaš ne bi me cudilo i da je pobegao- prekori me Dijana.

- Dijana ucuti!- prostrelji je Dunja.

- Neznam šta da radim nikad se ranije nisam našla u ovakvoj situaciji.

- On je dobar decko bar po pricama koje sam cula o njemu. Ne voli žene lakog morala i voli svoj posao. Sve što radi radi posveceno i sa puno ljubavi- objašnjava Dunja zamišljeno.

- Odakle ti sve to znaš?- upitam je

- Ja sam iz Zagreba ako si zaboravila i obožavam njihove cipele. Otvori na gugle i procitaj neku njegovu izjavu možda ti bude od koristi... I ne rekla sam ti prošli put i ponovicu ti opet da Veljko nije moj bivši i da ga ne poznajem licno- nadoveže se jer sam je gledala sumnjicavo.

- Oprosti nisam želela da te uvredim.

- Nisi me uvredila ne brini. Ja...to je prošlost i iako ne želim da se navracam u to vreme nemogu a da se ne zapitam šta bi bilo da sam ostala sa njim i da se borim za svoju ljubav umesto što sam mu okrenula leđa i otišla. Tada nisam umela da se nosim sa njim i njegove bubice i pobegla sam.

- Dunja reci mi ko je on- zahteva Dijana.

- Nije bitno. Vidi ako ti se zaista sviđa ostavi godine po stranu jer kada je ljubav u pitanju one uopšte nisu bitne. Sada moram da idem jer radim sutra- ustala je i pozdravila se sa Dijanom i samnom i otišla.

"Ljubav? O kakvoj ljubavi je ona upravo pricala?"

Nezna se ko je više zaglibio od njih dvoje 🤔🤦
Hvala vam na citanju ♥️😘

𝒟𝓏ℯ𝓃𝓉𝓁𝓂ℯ𝓃 𝒾 𝒟𝒶𝓂𝒶 🔚Onde histórias criam vida. Descubra agora