•Prva prica serijala "Kombinacije"
Još jedna kratka i slatka romansa.♥️🥰Krecemo u novu avanturu. Uživajte !
On mlađi ona starija.
On džentlmen a ona dama.
Pa kakva je ovo kombinacija?😂
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Tri dana je prošlo od kada sam poslao mejl agentkinji i još uvek nema nikakav odgovor. Pocinjem da mislim da me nije uzela za ozbiljno zato odlucim da je nazovem i da pitam.
- Halo- javi se nakon treceg zvona.
- Gospođice Milic kako ste?
- Hvala na pitanju trenutno jako zauzeto gospodine Kneževicu. Kako ste vi?
- Ja sam malo zabrinut. Prošlo je tri dana i nisam dobio ni jedan mejl od vas. Dali postoji neki problem gospođice?
- Nema problema ali vaši zahtevi su poprilicno veliki i teško je da se pronađe sve na jedno mesto. Obišla sam tri zgrade i u svakoj nešto nedostaje a vi ste bili poprilicno izriciti u mejlu koji ste mi poslali da ne želite da pravite otstupke.
- Sve što sam napisao su stvari koje su neophodne da bi firma funkcionisala.
- Ja to razumem ali postoji opcija za prilagođavanje gospodine mislim...U svaki objekat postoji mogucnost za nadogradnju i preuređenju da razmislite malo o tome?
- Mogu da razmislim iako nisam siguran da ce mi to odgovarati- moji zahtevi su jednostavni. Zgrada treba da bude samostalna i u centru Ljubljane ali izgleda da je to trenutno nemoguce.
- Hajde ovako da uradimo. Ja trenutno idem da vidim još jedan objekat i bice ih ukupno cetiri. Nakon što završim poslacu vam sve u mejl sa slikama koje sam sama uslikala a vi ih razgledajte i vidite dali vam odgovara nešto od onoga što sam dosad pronašla pa mi javite. Jel može tako?
- Naravno da može hvala vam .
- Nema na cemu gospodine . Doviđenja.
- Doviđenja gospođice- prekinem poziv i zavalim se u fotelju.
Tri sata kasnije sedim sa Milošem i bratom i razgledamo mejlove koje mi je agentkinja poslala.
- Ovo je najbliže do onoga što smo zamislili- kaže Miloš dok gleda u zgradu koja ima cetiri sprata.
- Ali nije samostojno prva dva su vec zauzeta- dam zamerku.
- Istina ali ima sve što nam je potrebno. Pogledaj kvadraturu a i cena je daleko niža pa necemo ostati na nuli ako ga kupimo. Imaš prostor za kancelarije i salu za sastanke što je savršeno jer je to sve što nam je potrebno a imaš i prostor za izlog gde ce moci da se izlože cipele- kaže Tomo.
- Slažem se ovo je zaista dobra ponuda, agentkinja je uradila sjajan posao moram da priznam.
- Zar nije bio agent?- podbodu me oboje u glas.
- Kakve veze ima ?
- Nema veze mali samo furaj - potapša me Miloš po ramenu.
Mrzim kad me zovu mali jer ja to odavno nisam ali to su mi nadenuli dok sam bio decak i tako je ostalo. I jeste najmlađi sam jer Miloš ima trideset i jednu a Tomislav trideset i tri godine ali sam daleko zreliji od njih dvoje zajedno.
Pošto je bilo poprilicno kasno odlucio sam da sutra javim agentkinji svoju odluku. Otišao sam u stan i nakon tuširanja legao sam da spavam. Potreban mi je odmor jer ako sve bude kako treba za par dana treba da se selim.
- Gospođice Milic dobro jutro- cim sam se probudio odmah sam je nazvao.
- Dobro jutro gospodine Kneževicu.
- Oprostite što vas zovem ovako rano ali želeo sam da vam saopštim svoju odluku pa ne bi da gubim vremena.
- Naravno izvolite- ljubazna je kao i uvek iako je sedam sati ujutru.
- Mi smo se odlucili za onaj prostor u centru Ljubljane. Istina nije samostalna zgrada ali je prostor dosta velik a i cena je povoljna tako da...
- Odlican izbor gospodine.
- Hvala vam. Hteo sam da vam to saopštim i da vas obavestim da za par dana dolazim u Ljubljani da obavimo sve što je potrebno.
- U redu gospodine javicu ljudima da skinu oglas i sakupicu sve potrebne dokumente za kupo-prodaju da bi mogli da završimo cim stignete.
- Hvala vam puno što ste bili tako brzi i posveceni.
- Nema potrebe da se zahvaljujete to je moj posao. Vidimo se uskoro.
- Vidimo se.
Potpisao sam punomocno da mogu Tomislav i Miloš da obavjajuposao bez mene, spakovao sam dva velika kofera ,rezervisao sam apartman u jednom hotelu što je samo privremeno dok ne pronađem stan, bio sam na rucak kod roditelja i pozdravio sam se sa njima i otvorio racun u jednu banku i prebacio potreban novac na njim. Sve to u samo tri dana.
Cetvrtog dana sam bio spreman da krenem. Miloš i Tomo su došli da me isprate kao da idem u vojsku pa nakon što sam startovao auto budale su prosle vodu zamnom. Kažem ja da su neozbiljni ali niko mi neveruje.
Gužva na granici me je malo smorila a da bude gore imali su neku prijavu za drogu ili šta vec pa su me pretresali i to se baš odužilo.
Bilo je deset sati uvece kada sam stigao ispred hotela. Uzeo sam karticu sa recepcije i recepcioner mi je pomogao da odnesem stvari u sobu.
Jesam li rekao da mrzim hotele?
Mrzim ih jer nemam najpotrebniju stvar bez koju nemogu da funkcionišem a to je aparat za kafu. Imaju oni dole u restoranu ali to nije isto i moram što pre da pronađem stan jer ovde cu da izludim. Izvukao sam iz kofer osnosvne stvari i otišao da se istuširam a nakon toga sam se umorno zavalio u krevet i utonuo u san. Sutra cu biti bolje i bacicu se na ostvarenju na svoj plan.
