Vanja
Bože šta mi se događa? Potpuno sam zbunjena i smetena a to mi se nikada nije dogodilo, bar ne na poslovnom polju. Ja sam jaka i staložena žena ali dok stojim pored svog klijenta osecam kako mi iz nekih nepoznatih razloga telo podrhtava. A da ne pricam o struji koja je prošla kroz moje telo kada smo se rukovali e to nisam mogla da shvatim.
Ocekivala sam da moj klijent bude stariji muškarac jer mu je glas zvucao zrelije dok smo se culi preko telefona a doceka me ovo. Malo je reci da sam se iznenadila kada je stao ispred mene i pretstavio se. Veljko Kneževic je bio preljepi muškarac sa cvrstu vilicu,smeđe oci , isklesanog tela. Veljko Kneževic je bio prava poslastica. Mljac.
" Saberi se Vanja na poslovnom si sastanku"- ukorim samu sebe u mislima baš u trenutku kada se vrata lifta otvorila i bilo je vreme da izađemo iz skucenog prostora koji je bio pun naboja.
- Prostor je otvoren i ima samo dve pregrađene prostorije a ostatak prostora možete da organizujete u skladu sa vašim potrebama- kažem dok obilazimo prostor.
- Sviđa mi se zaista je kao na slikama - uzvrati dok razgleda okolo.
- Svi papiri za kupo -prodaju su sređeni samo nedostaju vaše podatke i potpise ali to možemo odmah da obavimo.
Neznam zašto žurim toliko ali imam osecaj da cu naskociti na njega ako ostanemo još malo ovde.
- Naravno zbog toga sam i ovde. Želim što pre da dobijem kljuceve i da se uhvatim za posao- pogleda me sa osmehom i zbog tog cina osecam kako su mi se gacice navlažnile.
"Bože Vanja koja si ti napaljenica"
- Mogli bi da odemo negde jer ovde je prazno i nema gde da sednemo a i vreme je za rucak a tebi je sada pauza ne bi da ostaneš gladna zbog mene- dali je on to meni namignuo? Ma ne mora da mi se ucinilo.
- Kako god tebi odgovara- skrenem pogled od njega jer stanje postaje zabrinjavajuce. Okrenem se u pravcu lifta i krenem ispred njega.
"Dali on oseca isto što i ja?"
Iako je vožnja trajala par sekundi meni se ucinilo kao da smo sati proveli zatvoreni u liftu. Uzela sam veliku kolicinu kiseonika cim sam zakoracala napolju i mislim da nisam uopšte disala dok smo bili unutra.
- Tu ima jedan restoran i nema velika gužva pa možemo tamo da sednemo- predložim dok gledam pravo ispred sebe.
- Ja ne poznajem grad zato ti odaberi gde cemo. Kada se priviknem i upoznam grad onda cu ja da odaberem mesto- na te reci sam se brzo okrenula u njegovom pravcu i videla zabavjenost u njegovim ocima.
" Dali on to flertuje samnom?"
Zbog uzburkane misli nisam mogla da razmišljam racionalno. Za par minuta smo bili ispred restorana i smestili smo se u cošak da bi mogli u miru da obavimo šta je trebalo. Konobar je došao i narucili smo oboje kafu. Dok smo cekali rucak odlucila sam da popunim papire.
- Trebace mi tvoja licna karta da unesem podatke u dogovoru.
- Naravno eve sada - izvukao je novcanik iz unutrašnjosti sakoa i dodao mi svoju licu kartu.
Gledam i ne verujem.
Veljko Kneževic ima dvadeset i sedam godina...jebenih dvadeset i sedam godina. Gledam cas u njega a cas u licnu kartu i razmišljam dali je moguce da je lažna.- Dali ima neki problem?- upita me zbunjeno.
- Neznam,dali je ovo tvoja prava licna karta?- bubnem
- Naravno da jeste zar ne piše tamo moje ime i prezime?- pogleda me zabavljeno.
- Tako je piše oprosti zbunila sam se- uzmem hemisku i pocnem da popunjavam.
Dete on je dete za mene a ja slinim za njim kao neka nimfomanka.
Deset puta sam zatreptala ne bi li se brojeve promenile ali ništa. Doneli su nam rucak i uz pricu neku prošlo je vreme. Vratila sam se u svom poslovnom izdanju jer je bilo sigurnije za mene.
- Kada cu moci da dobijem kljuceve?- upitao me je kada smo izašli iz restorana.
- Ukoliko požurim još danas. Treba da odnesem papire i da ih zaverim kod notara moj advokat je vec tamo a ti treba da prebaciš novac na racun od vlasnika i da uzmeš kljuceve.
- Zar nemaš druge obaveze?
- Odložila sam ih za sutra. Idem da uzmem svoj auto - krenem ali me on zaustavi.
- Moji je bliže tu je ispred hotela.
Plan za beg mi je upravo propao ali što pre obavimo ovo pre cu se udaljiti od njega. Put do notara je bio duži nego što bi trebalo ali uspeli smo da stignemo. Celo vreme sam osecala njegov pogled na sebi ali trudila sam se da ostanem pribrana iako sam imala želju da raširim noge i da zatražim da me uzne u istom trenutku.
Pošto je sve bilo sređeno završili smo sve za sat vremena. Banka je bila pored notarske kancelarije i on je odmah prebacio novac a ja sam mu predala kljuceve.
- Hvala ti puno dužan sam ti zbog ovoga.
- To mi je posao ništa mi ne duguješ.
- Znam ali ipak si odložila svoje obaveze zbog mene- to je istina ali zbog potpuno drugacijih razloga.
- Bilo mi je drago što smo sarađivali Veljko. Želim ti puno sree i uspeha u poslu- ispružim svoju ruku koja cini mi se drhti pomalo.
- Zar ne ideš natrag samnom? Odbacicu te dokle treba.
- Ja živim tu u blizini nema potrebe auto cu da uzmem sutra- slažem jer zapravo živim na drugi kraj glada.
- U redu onda. Zadovoljstvo je bilo i moje i drago mi je što smo se upoznali- kako dodirne moju ruku tako struja opet prođe kroz moje telo.
- Doviđenja- izustim sa zadnji atom snage i samokontrole.
- Vidimo se Vanja- kako izgovori moje ime tako se sagne i poljubi me u obraz. Bez daljnjih reci okrene se i krene u pravcu auta dok ja stojim i gledam šokitano za njim.
"Šta se upravo dogodilo?
Pale su oboje kao ugnile kruške 😂
Hvala vam na citanju ♥️😘
ESTÁS LEYENDO
𝒟𝓏ℯ𝓃𝓉𝓁𝓂ℯ𝓃 𝒾 𝒟𝒶𝓂𝒶 🔚
Romance•Prva prica serijala "Kombinacije" Još jedna kratka i slatka romansa.♥️🥰Krecemo u novu avanturu. Uživajte ! On mlađi ona starija. On džentlmen a ona dama. Pa kakva je ovo kombinacija?😂