•Prva prica serijala "Kombinacije"
Još jedna kratka i slatka romansa.♥️🥰Krecemo u novu avanturu. Uživajte !
On mlađi ona starija.
On džentlmen a ona dama.
Pa kakva je ovo kombinacija?😂
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ulazim u stan umoran ali cim cujem muziku kako dopire iz kuhinje umor nestane.
Vec tri meseca kako smo ja i Vanja u vezi i savršeno smo se uklopili. Nema trzavice niti nesporazumi a to je zbog toga što je ona zrela i ostvarena žena pa nemože ništa da je poljulja.
Posao u firmi napreduje savršeno ali umorio sam se i potreban mi je odmor, bar nekoliko dana daleko od svega.
- Dobro došao ljubavi- nije se ni okrenula ali osetila je da sam tu.
- Bolje te našao- zagrlim je sa leđa i poljubim u vrat.
- Šta kuvaš?
- Svašta nešto. Završila sam ranije sa posla pa sam imala više slobodnog vremena- zaista kuva svašta. Vidim tri šerpe kako kuvaju na šporetu, Vidim kako se nešto pece u rerni i taze ispecen domaci hleb.
- Ko ce sve to da pojede? - pitam zbunjeno. Možda imamo goste a ja za to neznam.
- Mi naravno. To su jela koja mogu da se zamrzne a mi smo stalno na poslu do kasno pa umesto da kupujemo pice i razne gluposti odmrznucemo pravu hranu i lepo cemo da jedemo.
Mi ne živimo zajedno ali ona spava kod mene i ja kod nje svako vece naizmenicno. To je glupo jer nam je potrebno samo jedno mesto.
- Razmišljao sam da idemo na odmor par dana.
- U sred radne nedelje?- pita zaprepašteno.
- Nisam rekao odmah mila mogli bi sledeceg vikenda a do tada bi organizovali stvari ovde. Zvacu Tomislava da dođe i da me zameni na par dana a i ti možeš da središ sa zaposlenima da se snađu bez tebe malo.
- Gde idemo?- vec vidim da joj se sviđa moja ideja.
- Iznenađenje ti samo spakuj kofer ostalo prepusti meni.
- Odmor u sred radne sezone? Hajde i to dadoživim- cudi se i izmami mi osmeh.
- Doživeceš ti puno toga samnom tek sam poceo.
Volim je i nemogu da zamislim svoj život bez nje.
Prva stvar za obaviti sutra ujutru- Nazovi brata.
Dolazim u firmu i kao i svako jutro u proteklih tri meseca doceka me Dijana. Ta devojka je zlatna neznam šta bih radio bez nje. Cim uđem u kancelariju ona uđe zamnom i pocne da cita današnji raspored.
- U redu stani!- prekinem je
- Šta je bilo ?- pita zbunjeno.
- Moram da obavim jedan privatan razgovor pre nego što pređemo raspored. Zvacu te kada završim jer moramo na napravimo neke izmene.
- U redu - napusti moju kancelariju a ja nazovem brata.
- Cao mali šta ima?- vec naslucujem da sledi podbadaje.
- Ništa evo upravo sam došao u firmi. Šta radiš ti?
- I ja radim- otpuhne .
- Hteo sam da te zamolim da dođeš i da me zameniš na koji dan...
- Nema šanse- odmah odbije bez da me sasluša do kraja.
- Daj brate molim te.
- Šta ceš ti da radiš u tih par dana?
- Idem sa Vanjom u Parizu.
- Ti bi da šetaš dok ja rintam je li?
- Želim da je zaprosim- kažem istinu jer je to moj plan. Znao sam da ce da pristane jer to je moj brat. Nije bilo potrebno dalje ubeđivanje i dolazi cim sredi stvari sa Milošem u Zagrebu.
A sada Dijana. Nazovem je i sacekam je da dođe pa kada se smesti krenemo da pregledamo današnji raspored i obaveze za sledecu nedelju.
- Onaj sastanak što je u vezi proširenja posla sa vlasnike butika za obucu pomeri za cetvrtak jer od petak necu biti ovde par dana.
- Gde ideš?- pita bez pardona.
- U Parizu.
- Woow divno ali šta ceš tamo? - nastavja da me ispituje.
- Zaprosicu Vanju - priznam jer mi treba njena pomoc.
- Juhuuuu- pocne da skace i da tapše a njena reakcija me nasmeje.
- Znaš ja cu da budem vaša kuma- obavesti me iako mi to nabija na nos vec dva meseca.
- Naravno zbog toga sam ti i rekao jer treba da idemo i da odaberemo prsten ovih dana.
- Pa to je lako- odmahne rukom lagano.
Lako je njoj ali niko ne pita kako se ja osecam i koliko se bojim da me ne odbije.
Dijana je rezervisala karte za petak i sobu u hotel koji ima pogled na Ajfelovu kulu. Nije me briga za cenu jer želim sve da bude savršeno. Ostao je samo još prsten ali sutra idemo sa Dijanom i to da obavimo i nakon toga cekacu petak.
Veceras idem u njen stan. To vucaranje na dve strane me umara. Pola mojih stvari su kod nje a pola njenih su kod mene i ne razumem zašto ne živimo zajedno.
"Možda zbog toga što je nisi pitao da se preseli kod tebe?"- savest mi postavi pitanje i to je istina. Nisam je pitao jer nisam želeo da je požurujem ali ako sve prođe po planu planiram da kupim neku kucu jer oba stana imaju samo po jednu spavacu sobu a za porodicu nam treba više prostora. Sve sam ispranirao a na njoj je samo da kaže Da.
Vreme koje provodim sa njom donosi mi spokoj. Na primer sada u ovom trenutku dok oboje ležimo na sofu i gledamo film koji je ona odabrala oboje šutimo ali meni je lepo jer je ona u mom zagrljaju. Ne želim ništa više ali ne prihvatam ni ništa manje od ovome što imamo a to je bezuslovna i bezgranicna ljubav.
