𝒟𝓏ℯ𝓃𝓉𝓁𝓂ℯ𝓃 𝒾 𝒟𝒶𝓂𝒶 🔚

10

Veljko

I to je gotovo. Ove brze promene u moj život me malo plaše i cini mi se da se sve prebrzo odvija. Pre dve nedelje sam došao i kupio prostor,registrovao firmu,opremio sa sve što je trebalo ,zaposlio ljude i kupio stan. Sve sam to sredio u roku od dve nedelje.

Juce se Vanja pobrinula za sve i stan je bio prebacen na moje ime za samo sat vremena. Neverovatno je to koliko je sposobna i posvecena prosto je božanstvena.

Uživam u svakom trenutku koji provodim pored nje ali to mi nije dovoljno. Želim više ,mnogo više. Želim da provedem više vremena sa njom, želim da gledam više njenog osmeha,želim da ljubim njene usne,želim da je držim na svoje grudi dok spava...jednostavno želim sve sa njom. Iz nekog razloga ne usuđujem se da uradim sve to jer osecam njen gard i nesigurnost. Neznam razlog ali primetio sam da se suzdržava kada smo zajedno. Tu i tamo se opusti ali par trenutaka kasnije opet se vrati na staro. Pomislio sam da je udata ali ni jednom nisam video burmu na njenoj ruci i to je otpadalo. Zbog obaveza ostavio sam stvari ovako jer nisam želeo da uradim nešto nepromišljeno i da je izgubim kao prijateljicu a za ostalo cu se pobrinuti ovih dana.

Otišao sam u salonu nameštaja i narucio neophodne stvari. Kuhinja u stanu je bila opremnjena ali sve ostalo  je bilo prazno. Birao sam neutralne boje i jednostavne komade nameštaja. Nisam voleo luksuz ali želeo sam da ležaj i garnitura budu udobni za spavanje pa sam na njih potrošio najviše novca.

Danas je cetvrtak i morao sam da narucim ketering za subotu. Moji dolaze sutra pa sam rezervisao pet apartmana u hotel jer dolazi i Miloš i njegovi roditelji. Mi smo porodicni prijatelji i partneri u poslu a naši roditelji prate naš rad i napredak i zadovoljni su sa ono što smo postigli.  Na kraju kada sam obavio sve što sam imao otišao sam u cvjecaru i kupio cvjece i uputio sam se kod Vanje na poslu. Nisam znao dali je tamo ali nadao sam se da cu imati srece da je vidim bar na kratko.

- Dobar dan  došao sam da vidim gospođicu Milic- pozdravim njenu sekretaricu i pređem na stvar.

- Dobar dan gospodine dali imate zakazan sastanak?

- Ne ja sam došao samo na kratko da je pozdravim- suzila je pogled nakratko ali kada je videla buket u moje ruke osmehnula se.

- Trenutno ima sastanak sa klijentom uskoro bi se trebao završiti. Možete da sacekate ovde.

"Bravo šarmeru "- pohvalim samog sebe dok se žena u pedesetim godinama smeši.

- Naravno hvala vam- seo sam na stolicu i udahnuo da bi smirio svoje uzbuđenje jer cu je videti nakon tri dana. Ne želim da budem navaletan i zato je i ne zovem ali iako sam mogao da joj pošaljem pozivnicu mislio sam da je bolje da joj je predam sam a u jedno i da joj se zahvalim za sve što je ucinila za mene od kada sam došao.

Nakon pet minuta iz njene kancelarije izašao je mlad par a sekretarica je podigla slušalicu.

- Gospođice imate posjetu...Mislim da je bitno i da nece trajati dugo... Pusticu gospodina da uđe- rekla je uz vrtoglavi osmjeh.

- Možete da uđete gospodine sledeci sastanak joj pocinje za pola sata.

Ustao sam i udahnuo još jednom a onda uhvatio kvaku i otvorio vrata.

- Veljko!- iznenađeno me pogledala.

- Cao - osecao sam se blesavo pred njom.

- Kako si?- ucinim par koraka i dok je gledala zbunjeno u mene odlucio sam da je zbunim još više pa sam se sagnuo i poljubio je u obraz.

- Dobro sam hvala, kako si ti?- drhtaj joj je prošao kroz tjelo i to je bilo dovoljno da mi potvri da nije imuna na mene. Volim kada je zbunjena jer tada postaje  još slađa.

- Dobro sam. Izvoli ovo je za tebe- podigao sam veliki buket sa raznoliko cvece jer nisam znao koje joj je omiljeno.

- Hvala ti predivno je- raznežnila se .

- Nema na cemu to je samo sitnica u odnosu na sve što si ucinila za mene.

- To mi je posao Veljko- kada god izgovori moje ime toplina mi se razlije oko srca jer iz njenih usta to zvuci drugacije nekako senzualnije.

- Znam ali ja ipak necu prestati da ti se zahvaljujem.

- Sedi hoceš li da popiješ nešto?

- Ne hvala došao sam samo da te vidim i da ti dam licno pozivnicu za subotu.

- Neznam dali cu moci...

- Ne prihvatam odbijanje- prekinem je.

- Ne volim gužve i nepoznate ljude.

- Nece biti previše ljudi samo porodice i nekoliko prijatelja i partnera kao i ljude koje sam zaposlio. Zaista želim da dođeš ako želiš možeš da povedeš neko sa sobom.

- Nemam ko Dijana za vikend ide kod njenih a Dunja je na neki sastanak u drugom gradu- ni jednom mi nije palo na pamet da možda ima decka.

- A decko?- upitam sa strahom.

- Nemam decka- osmehnula se malo postiđeno a ja sam osetio olakšanje.

- Bez brige imaš mene ja te necu ostaviti samu.

- Neceš odustati zar ne?

- Nikada - kažem odlucno.

- U redu doci cu.

- Hvala ti. Sada moram da idem jer imam još par stvari za obaviti pre nego što dođu moji sutra a mi se vidimo u subotu - sagnem se i poljubim je isto kao i kada sam došao pa je uštinem za obraz i ostavim je još zbunjenijom nego kada sam došao.

"Bože dragi koliko je slatka"

"Božanstvena ženo sve cu da ti dam
Vezala nas ljubav kao noc i dan..." -zapjevam od srece dok napuštam njeno radno mesto pa u prolazu pozdravim sekretaricu veselo dok se ona smeje na moje budalaštine i zaputim se na sledecu destinaciju.

Ostaje mi samo da sacekam subotu a onda stavjam kraj na ovu igru i krecem u akciju.

Lep vikend vam želim🥰
P.S.Sutra je subota 😂😂😂😂
Hvala vam na čitanju ♥️😘