A girl with lots of hate

1. Dio

Heyy ljudi vratila sam se yay! ;)
Ovo je drugi dio od moje prve priče "A girl with lots of love". Tako da, ako niste prečitali predhodnju priču onda je sada pravo vrijeme za to!
A za one koji su prečitali, onda možete sada dalje čitati i pratiti život od naše omiljene žene y/n 😉
___________________________

Y/N POGLED:
Joško se igrao sa Ellianom, kada smo Vanesa i ja pravile ručak.
"Mama kada ćemo biti gotove?", pitala me nestrpljiva kćer.
"Za 10 minuta. A zašto me to pitaš?"
"Gladna sam"
Na taj odgovor sam se morala nasmijati i poljubila sam Vanesu na čelo.
"Moja gladna djevojčica", rekla sam i ona se nasmijala.
Onda je Joško ušao, sa Ellianom u ruci, u kuhinju.
"Oho što vi ti kuhate cure?", pitao je gledajući u lonac.
"Špagete bolonjes", odgovorila mu je Vanesa.
Samo ju je čudno pogledao i stavio Ellianu na pod.
"Što kuhaš, y/n?", pitao me Joško još jednom.
"Zar nisi čuo što je Vanesa rekla?"
"Ne oprosti, nisam slušao"
"ŠPAGETE BOLONJES, TATA!", vrisnula je Vanesa.
"Aha sada znam", odgovorio je nezainteresirano.
Preokrenula sam očima, uzela sam lonac i stavila ga na stol.
Svi zajedno smo sjeli za stol i počeli jesti.

Nakon ručka, Vanesa i Elliana su otišle spavati a Joško i ja smo sjedili na kauču.
"Ljubavi?", pitala sam.
Joško me pitajući pogledao, a ja sam dalje pričala:
"Još malo i Vanesa će imati 4 godine. Da napravimo neku proslavu i pozovemo njezine prijatelje iz vrtića?"
"Ne znam", odgovorio mi je opet nezainteresirano.
"Joško!"
"Što?"
"Kako ne znaš? Zar ti Vanesa nije bitna? Znam koliko si ju volio!"
"Ali više nije to kao prije! I 4. rođendan nije toliko bitan, ćemu zabava?"
Ljuto sam pogledala muža i udarila ga po ramenu.
"Kako 4. rođendan nije bitan?! Zar ti Vanesa toliko malo znači?"
"Nee, znači mi puno, samo kažem svoje mišljenje!"
Preokrenula sam očima, i netko je pozvonio.
"Ja ću", rekla sam jako ljuto.
Otvorila sam vrata i tamo je stajala jedna žena, oko 25 godina, sa dječakom, sigurno 2 godine, u ruci.
Žena je imala oči boje mora a kosu crnu kao noć, a dječak je malo slićio na Joška, što mi je bilo malo sumnjivo.
"Da?", pitala sam gospođu i pokušala zvučati pristojno.
"Ovdje živi obitelj Gvardiol?", pitala je žena.
"Da, zašto?"
"Vi ste y/n Gvardiol?", postavila mi je drugo pitanje, bez da je odgovorila na moje! Kako nepristojno!
"Da gospođo, a sada mi molim vas recite zašto ste ovdje?"
"Došla sam pokazati Jošku sina", rekla je i ostala sam bez riječi.
"Smijem li ući?", pitala me ali ja nisam mogla ništa, ni govoriti, čak se nisam ni mogla pomaknuti.
Samo sam gledala u dječaka i postajalo je sve biti crno, dok više nisam osjetila tjelo.

JOŠKO POGLED:
Gledao sam dalje televiziju, pitajući se zašto je y/n toliko dugo pred vratima.
Odjednom sam čuo, kao da je nešto teško palo na pod.
Odmah sam ustao i krenuo prema vratima, gdje je stajala moja bivša a y/n je ležala na podu.
Naravno, odmah sam krenuo prema ženi.
Amina, moja bivša, je otrčala nekamo a ja sam uzeo y/n i krenuo u auto.
Stavio sam je unutra i nazvao Andrewa.
"Ej brate, šta je?", pitao me
"Dođite kod nas i pripazite Ellianu i Vanesu, kljuć je ispod tepiha pred vratima"
"Zašto brate, zar se nešto dogodilo?"
"Nemoj ispitivati i samo dođite, sve ću ti ispričati"
"Okej"
Poklopio sam i krenuli smo u bolnicu.
"Nadam se da je sve u redu", rekao sam y/n