A girl with lots of hate

10. Dio

Čekajući na Vanesu i Ellianu, ispred Joškove kuće, nazvala sam Andrewa:
"Heyy Andrew, kako ste?"
"Bok y/n, dobro smo! Danas nam je doktorica rekla da možemo za dva dana doma ako će Lidija i Noah biti u redu"
"Ohh super! Baš lijepo! A zar nebi bilo bolje da dođemo za dva dana, da nas neće biti previše u bolnici?"
"Pa, možda bi bilo, ali ti si mi jedina obitelj i jako bi htio da dođete danas. I roditelji od Amelie su došli prije par sata"
"Okejj Andrew kako želiš ali nije li to previše za Ameliu? Jučer je rodila i sigurno je iscrpljena"
"Meni je rekla da joj nije problem. Čak i želi da dođete jer joj nedostaju cure. I znaš da je Amelia jako jaka žena"
"Dobro onda. Samo sam htjela biti sigurna da je to stvarno u redu jer sam i ja jednom rodila i bilo mi je previše kada ste svi već prvi dan došli"
"Da znam, već si mi to rekla. Još jednom ću razgovarati sa Ameliom pa ti onda javim"
"Okej, braco. Čuvajte se i volim vas"
"Hoćemo, y/n. I mi tebe jako volimo"
"Super, onda ćao i vidimo se poslije, ako ne uživo onda ću navečer nazvati na video poziv"
"Može. Ćao"
Poklopila sam Andrewu i pogledala na sat.
15:15
Još 15 minuta i mogla sam ići napokon po kćeri.
"Nadam se da su dobro i da se lijepo zabavljaju", rekla sam gledajući prema vratima kuće.

Napokon je bilo 15:30 i polako sam izašla iz auta.
Stala sam pred vrata i htjela sam pokucati kada su Vanesa i Elliana otvorile i izašle van.
"Mamaa", rekla je Elliana i zagrlila me.
"Heyy cure, kako je bilo?"
Amina je stala, sa Lucasom u ruci, ispred vrata i pozdravila se sa curama.
Zatim je došao Joško i Vanesa ga zagrlila.
To je značilo da su se dobro provele.
Izljubile su se sa tatom i krenule smo prema autu.
"I kako je bilo?"
"Bilo je dobro, igrale smo se sa Lucasom, jele smo puding od čokolade i sladoled od jagode. I nismo samo upoznale Lucasa nego i Ninu, našu mlađu sestru", odgovorila je Vanesa i oboje su se činile jako sretno.
"Super, to me jako veseli! Nadam se da vam je bilo lijepo"
"Daaa, bilo nam je jako lijepo! I zelimo ici natraggg", rekla je ovaj put Elliana i na to sam se morala nasmijati.
Kako je lijepo vidjeti kćeri sretne nakon toliko teških mjeseca.

***

Ušle smo u bolnicu i odmah na recepciji je stajao Andrew.
"Y/n!!", rekao je sretno i zagrlio me snažno.
"Tetak Andrew!", rekla je Elliana i uzeo ju je u naručje.
"Bok tetak Andrew", rekla je Vanesa i poljubio ju je na čelo i pružio joj ruku.
Krenuli smo prema sobi i sve više sam bila uzbuđena da vidim Lidiju i Noaha.
Ušli smo u sobu i vidjela sam Ameliu na krevetu sa bebama.
"Jojjj koliko su malene!", rekla sam i odmah sjela pokraj nje.
"Daa. Zar nije i Elliana bila tako malena?"
"Ne znam. Ja mislim da je bila malo veća"
Vanesa je sjela kraj mene na krevet i pomazila glavicu Noahu.
"Ima mekanu kosu kao što je imala i Elliana"., rekla je sa jako velikom osmijehom na licu.
"Kako se zovu?", pitala je Elliana uzbuđeno, kada ju je Andrew stavio na krevet.
"Ovo je Noah a ovo je Lidija", odgovorio je Andrew i pokazao prstima na Noaha i Lidiju.
"Mama, zar sam i ja bila tako maja?", pitala me Elliana i gledala je u Lidiju.
"Ne dušo, ti si bila malo veća"
Još smo malo razgovarali o bebama i onda je već bilo kasno i morale smo ići kući.