Nebo nad Beogradom

~ Reinkarnacija ~

Danica

Jaka bol, najsličnija grču, budi me iz sna. Naglo otvaram oči i ispravljam se u sedeći položaj. Zora je i sramežljiva svetlost prodire u sobu. Podno stomaka i kralice osećam kao da me stiskaju čelične pesnice i mrve tkivo koje im stoji na put do cilja. Bol traje nekoliko nesnosnih sekundi a onda naprasno umine. Brzo trepljem držeći se za stomak - moj veliki sedmomesečni stomak blizanačke trudnoće. De Bon mi je na svakom pregledu govorio da se blizanci retko kada iznesu do punog porođajnog termina. I da ne bi trebalo da me iznenadi ako se kontrakcije pojave ranije. Rekao je i da je sedmi mesec uvek kritičan ali bolji za prevremeno rađanje nego osmi mesec. Nije objasno zašto je to tako, no nije ni važno jer… porođaj je krenuo. Sasvim sam sigurna da ova bol nije bila lažna uzbuna. Mesecima unazad sam se psihički pripremala da ću roditi ranije od predviđenog i da će moja deca biti nedonoščad, ali sam isto tako osnaživala veru u to da će sve prebroditi kao pravi mali junaci i izaći jaki i zdravi; spremni da postanu srećne bebe - kasnije i srećna deca.

Kada polako okrenem glavu, pažljivo kao da mi je vrat od krhkog stakla, vidim usnulog Nikšu kraj mene. Nije se ni pomerio. Moje naglo razbuđivanje nije poremetilo njegov san. Od ključne je važnosti da se iz njegove sobe izvučem neopaženo. Bila je čista sreća što do sad nije shvatio koliko ga svi lažemo. A možda to nema veze sa srećom nego sa Rašidom. Da nije njega… Ne smem ni da pomislim šta bi bilo. Nikša me pratio na svaku ultrazvčnu kontrolu i nekako uvek kada bi De Bon prislonio sondu na moj stomak, tako je njegov telefon zazvonio. Izlazio je mršteći se u ekran i ostavljao Danila da nadgleda snimanje. A Danilo mi je svaki put upućivao mali osmeh ohrabrenja i, kao da je znao kakva emocionalna bura besni u meni, škrtim osmehom umirivao moj strah. Kasnije bi doktor Nikši davao crno-belu sličicu deteta koje nije bilo moje. Ko zna čiji ultrazvuk je Nikša gledao, jer, eto, uz novac je moguće sve postići pa i od najveće laži stvoriti istinu. Ja sam dobijala onaj pravi i slušala dupli srčani eho kako puni i oživljava sterilnu ordinaciju… Ne, definitivno sreća nije imala ništa s tim. Uredno sam Ibranu slala imejl pre svake kontrole, tako da sve ima veze sa Rašidom. Da li je abu anđeo ili đavo, ne zanima me. Za mene je spasitelj, čovek bez koga ništa ne bi bilo moguće. Do poslednjeg dah biću mu zahvalna i neće postojati način na koji bih mogla da mu se ikada odužim. Nije morao ništa da radi sem da krotko leži u bolesničkoj postelji i gleda kako se nesreća obrušava na nedužne. Ipak nije dozvolio da nestanem ispod naslaga Nikšine ambicije. Stavio me je na prvo mesto a svog sina na drugo. Zapravo, Nikša mu je i dalje prvi, samo više na postolju ne stoji sam. Delimo ga ravnopravno.

Tiho, najtiše moguće, pomeram noge ispod pokrivača. Moleći se svim silama nebeskim, koje su voljne da čuju i molitvu usliše, ustajem iz kreveta i na prstima napuštam sobu. Mic po mic, pridržavajući se za zidove, hodam kroz stan hiper svesna svakog zvuka koga moja stopala proizvedu. Bol se ne vraća tako da imam vremena. Vrlo malo ali ga imam. Do svog stana zadržavam dah kao da bi svakog momenta Nikša mogao da iskoči preda mnom i pita me zašto se šunjam poput utvare, ako budem glasno disala. Čim zakoračim u svoje odaje, zgrabim telefon iz natkasne pokraj kreveta i otvaram novi imejl. Stojeći kucam pojedinosti i na kraju sve pošaljem, potom čekam odgovor. Spustim se na madrac sa telefonom u rukama i trudim se svim silama da potisnem paniku. Ne sme me obuzeti, pogotovo ne ovog odlučujućeg trenutka. Moram da ostanem prisebna i da ne dozvolim strahu da nadvlada. Pretpostavljam da ličim na one jezive plastične lutke koje sede na krevetima u čipkastim boho haljinama, kakvu sam i sama imala kao mala ali se nikada nisam igrala njome premda sam imala osećaj da me gleda i ništa dobro mi ne misli. Ukočena sedim i jedva dišem, pogleda uprtog u jednu nevidljivu tačku na beličastom zidu. Bol se ne javlja - ima još vremena.

Telefon zavibrira i zasvetli. Poruka je posve jednostavna, prosta, ali meni dovoljna.

Ne brini. Sve je sređeno. Budi spremna za polazak. - te reči mi ulivaju novu snagu.