Osvojena do utorka

Deveto poglavlje

Utorak je počeo sa malo više žamora nego inače. Izgleda da je svima trebalo da prespavaju i procesuiraju dešavanja od prethodnog dana.

Nensi ju je pozdravila sa više od običnog mahanja rukom. „Nisi mi rekla da je tvoj brat Majkl Volf."

„Ja čak ne znam ni da li ti uopšte imaš brata," rekla je Džudi kroz smeh.

„Imam, ali on nije Majkl Volf."

„Verovatno je samo brat koji te je zadirkivao dok si odrastala i koji nije spuštao dasku na WC šolji."

„Verovatno. Ali, vau."

Džudi joj je samo odmahnula rukom i shvatila da je slični razgovori čekaju tokom čitavog dana. Na svom stolu je našla nekoliko dodatnih časopisa u kojima se našao njen brat. Na većini njih se nije ni videlo njeno lice... samo Majkovo. Izgleda da je osoblje u kancelariji otkrilo da ima slavnog brata i da su se zabavljali ostavljajući joj te časopise.

Jedan od mlađih arhitekata ju je našao u prostoriji za poštu i podigao hrpu pisama da joj pomogne.

„Ti si Hoze, zar ne?"

„Da."

Džudi je ubacila veliku kovertu u sanduče gospođe Miler u redu koji se nalazio skroz gore.

Hoze nije bio mnogo stariji od nje, ali je već nosio prsten na ruci, a znala je i da na stolu drži sliku svog dvogodišnjeg sina.

„Reci mi, Hoze, ko je raznosio poštu pre nego što sam ja došla?"

On je prolazio kroz svoj spisak pošte brže nego ona. „Imamo pripravnike na svakih šest meseci."

„I da li svi oni imaju zaduženje raznošenja pošte tokom čitavog vremena dok su ovde?"

„Zavisi od pripravnika." Pružio joj je kovertu na kojoj je pisalo samo Menadžer dizajna, ali nije bilo imena.

Džudi ju je ubacila u Marlenino sanduče.

Hoze joj je pružio još jedno pismo, ovog puta za direktora marketinga.

Džudi ga je razvrstala, ali je ubrzo primetila da joj Hoze daje još nekoliko pisama na kojima nije pisalo ime, već samo odeljenje. Kad je prestao da joj daje poštu, shvatila je da su prošli kroz sve.

„Hvala ti na pomoći," rekla mu je. „Pretpostavljam da sad treba da vidim šta gospodinu Arkeru treba da se razvrsta danas."

„Zapravo, danas ćeš većinu vremena provesti sa mnom. Već znaš imena svih i odeljenja u kojima rade, sad je vreme da spojiš imena sa licima." Hoze se okrenuo i dobacio joj preko ramena: „Dolaziš?"

Brzo je krenula za njim. „Čekaj, pošta je bila test?"

„Nije test već praktična potreba. Svi u kancelariji će u nekom trenutku raditi jedni sa drugima na nekom projektu." Nastavio je da priča dok je išao hodnikom ka svom malom kutku ogromne kancelarije. „Dobar arhitekta poznaje svoj tim, zna ko je odgovoran za svaki korak u procesu dizajna, tako da, kad odeš kod šefa i predstaviš mu svoj dizajn, imaš više od svog ličnog mišljenja da mu ponudiš."

Prvi put otkako je kročila u Benson & Miler Dizajn, neko je pričao o arhitekturi sa njom. Srce joj je preskočilo i stvarna želja da dočeka ostatak dana ju je naterala da se osmehne.

Kad su skrenuli iza ugla do Hozeove kancelarije, Džudi je primetila gomilu papira.

Hoze je seo za svoj sto i uzeo gomilu. „Predstavljam ovo šefu u ponedeljak. To je redizajn tržnog centra u ulici Veli. Nije neki najuzbudljiviji projekat, ali su to osnovni projekti u Benson & Mileru."