Osvojena do utorka

Deseto poglavlje

Rik je morao da prizna da nije posvetio ovoliko pažnje detaljima izlaska još od vremena kad je izlazio sa Sali Ričfild, glavnom navijačicom u srednjoj školi i drugom po redu devojkom sa kojom je spavao. Tad je naučio da tinejdžerku nije bilo teško osvojiti, ali to nije znao unapred, pa je isplanirao svaki detalj sastanka, od vrste cveća koju Sali voli do njenog omiljenog jela. Na kraju je Rik imao Sali u krevetu, gde se vraćala više od mesec dana, pre nego što ju je njen stalni dečko ponovo osvojio.

Ne, Rik nije toliko truda uložio u osvajanje devojke još od Sali. Džudi je bila potpuno drugačija. Nije se igrala nedostižne kako bi privukla bivšeg. Nije odbijala jer nije bila zainteresovana. Ne, Džudi je bila uplašena jer ju je privlačio, a iz nekog razloga koji je njemu izmicao, plašila se da se prepusti. Možda bi, posle večeri u Geti muzeju, saznao razlog.

Te letnje večeri se održavao poseban događaj, neka vrsta grčkog festivala sa posebnom hranom i piknicima na terenu gde su gosti mogli da uživaju u zalasku sunca. Bio je prilično siguran da Džudi nije imala pojma o događaju, inače bi znala koliko je teško doći do ulaznica za to veče. Rik je poznavao ljude... a ti moćni ljudi su uvek imali karte za događaje snobovskog karaktera poput ovog u Getiju u petak uveče.

Rik nije znao ništa o umetnosti. Mogao je da rastavi automatsku pušku zatvorenih očiju, ali da razlikuje Monea od Rembranta... to nije bio njegov teren. Nije hteo da se osramoti pretvarajući se da zna nešto. Umesto toga, pitaće Džudi. Neka ga ona edukuje.

Telefon na njegovom stolu je zazvonio, uhvativši ga nespremnog.

"Rik," odgovorio je.

"Ej, Smajli." Nil je koristio njegov stari nadimak iz službe.

"Šta ima?"

"Je l' si kliknuo na Majklovo danas?"

"Kliknuti na Majklovo" je značilo proveriti video i audio snimke. A pošto danas nije bio zadužen za nadzor, nije. Bio je zauzet istraživanjem Geti muzeja i pokušajem da nabavi potrebne ulaznice.

„Ne." Rik je sa bežičnim telefonom u ruci krenuo ka kancelarijskom prostoru sa monitorima. „Ima li nekih problema?"

„Nisam siguran. Video sam auto parkiran ispred kapije nekoliko puta. Možda je paparaco. Čini se da nešto usmerava ka kapiji kad neka od devojaka izlazi."

Na video snimku ispred Majklove kapije nije bilo nijednog automobila kad je Rik uključio monitor.

„Imaš li snimak?"

„Imam. Poslao sam ti ga. Verovatno nije ništa. Pretpostavljam da je neki očajnik pokušao da zaradi dok je Majkl bio u gradu. Čudno je što nije skontao da je glumac otišao pre nekoliko dana."

Rik je pregledao snimke koje mu je Nil poslao. Zaista, automobil je bio parkiran ispred kapije i fotografisao Meg i Džudi dok su izlazile. Nije ostajao dugo pre nego što bi se odvezao, samo da bi se vratio u drugom trenutku i ponovio isto.

„Imamo li jasne snimke njegovog lica?"

„Ne."

„Hmm. Misliš da bi trebalo da upozorimo Džudi i Meg?"

Nil se nasmejao, ili ispustio neki zvuk koji je ličio na smeh. „Treba ti izgovor da svratiš kod njih?"

„Ne. U stvari, idem sutra uveče da pokupim Džudi."

Nil je zaćutao, a zatim pitao: „Kao telohranitelj?"

„Ne. Lično je."

Nil se nasmejao, ohrabrio ga da prati snimke, a zatim prekinuo vezu.

***

Mnogo zaposlenih je napustilo kancelariju ranije tog petka. Iskoristivši manjak pogleda, Džudi je razvukla nacrte koje je crtala na crtaćem stolu i posvetila se detaljima svoje ideje za Centar scenskih umetnosti.