Osvojena do utorka

Trinaesto poglavlje

Izlazak sa intenzivne nege i iz bolnice je trebalo da joj donese malo manje pažnje kako su životi svih ostalih trebali da se polako vraćaju u normalu. Međutim, to nije bio slučaj u Džudinom životu. Nije joj smetalo da ostane u kući kod Zeka i Karen, što je imalo smisla s obzirom na njen oporavak. Njeni mišići su postali izuzetno slabi zbog ležanja u bolničkom krevetu, a nije joj pomoglo ni to što nije imala redovnu rutinu vežbanja otkako se preselila u Beverli Hils. Osim toga, Meg je provodila mnogo vremena u kući u Tarzani, što bi pod drugim okolnostima značilo da bi Džudi bila sama, a biti sama ju je previše podsećalo na glupu devojku koja silazi u podrum tokom olujne noći nakon što nestane struja. Nije mogla da se ne zapita da li će ulazak u bilo koju garažu ubuduće u njoj izazivati isti osećaj užasa.

Bolnička soba nije mogla da se poredi sa prisustvom njene porodice koja je stalno nadgledala njen oporavak. Njen otac, koji nikada nije mnogo odsustvovao iz svoje prodavnice alata u Hiltonu, je bio u Kaliforniji skoro nedelju dana. Njena majka nije prestajala da je neguje, pripremajući joj domaće supe i obilne obroke za sve. Čak je i Majk ostao tu dok Džudi konačno nije ubedila Karen da pozove njegovu asistentkinju kako bi ga vratila na posao.

Rik je uvek dolazio u Zekovu kuću tik pre nego što bi ona otišla na spavanje, ali je večeras za njega bilo postavljeno mesto za stolom, u slučaju da dođe ranije.

Tačno nedelju dana posle napada, tokom porodične večere, Džudi se našla kako se igra sa hranom na tanjiru koju je njena majka pripremala veći deo dana, a koji je serviran tako da liči na ženske obline. Pogled joj se zadržao na zavoju koji je prekrivao njenu desnu ruku, dok je razgovor za stolom bio o svemu, od vremena do tračeva u Holivudu i Hiltonu.

Iskasapio me je. Obeležio me je tako da ću, čak i nakon što se oporavim, uvek pamtiti. Zašto?

Ispustila je viljušku na tanjir i počela da kida zavoj. Traka je povlačila dlačice na njenoj ruci, ali je ona nastavila da vuče. Izbegavala je da pogleda u nered na ruci. Konce su trebali da joj skinu sutradan. Znala je da više neće morati da krije ono što je taj čovek uradio njenoj koži.

„Šta radiš?", čula je kako je neko pita. Umesto da odgovori, stisnula je gazu i prešla palcem preko grubih niti sintetičkog konca koji je držao njenu kožu.

„Džudi?"

Bilo bi lako... tako prokleto lako.

Čupala je deo gaze zalepljene za konac, frustrirana što ne popušta.

„Džudi?"

Počela je jače da čupa. Ovo bi trebalo lako da se skine. Tako lako.

„Džudi!"

„Šta?", rekla je previše glasno u tihoj sobi. Rik je kleknuo pored nje i stavio ubrus preko njene krvave ruke.

Svi su gledali u nju.

Karenine oči su bile vlažne od suza koje još nisu potekle, Zek i njen otac su prebacivali pogled sa njenih očiju na ruku. Njenoj majci i Hani su se slivale suze niz lice, dok je Megina stegnuta vilica pokazivala samo bes. Čak su i Dejvon i Dina gledali u nju kao da su joj izrasli rogovi.

Toliko očiju. Pod noktima njene leve ruke je bilo krvi. Ruka ju je pekla ispod Rikove, i shvatila je da je uradila mnogo više od pukog čeprkanja po komadiću vlakna.

Kad je počela da se trese, Rik je stavio svoju ruku oko nje i pomogao joj da ustane. „Hajde, Juta. Idemo da te očistimo."

Zavrtelo joj se u glavi čim je ustala, a noge su joj klecnule izgubivši snagu.

Rik ju je podigao i bez reči izneo iz trpezarije, kao da podiže jutarnje novine sa kućnog praga na putu do poštanskog sandučeta.

Popeo se uz stepenice u tišini, nogom otvorio vrata njene sobe i otišao pravo do kupatila. Kad je voda počela da teče na temperaturi koja mu se činila odgovarajućom, sklonio je ubrus sa njene ruke i stavio sav nered koji je napravila pod mlaz vode.