Posljednji plamen

Osoba u crnom

Fran POV.

Kada se ustao pozvao je nekoga i prema nama su dolazila još dva lika. Sjeo je nazad. Za stolom je bilo još dvije slobodne stolice, pa su ona dva čovjeka sjela s nama.

Sad su sva trojica buljili u mene. Kako je to neugodan osjećaj. Tako smo sjedili u neugodnoj tišini. Jesam li rekao kako tišina može biti iritatna?

"Ti znaš da si prekršio zakon? Ti znaš da se elementi ne smiju miješati?" rekao je jedan od one dvojice.

Svi su izgledali kao da će me istog trena prebiti.

"Da, znam."

"I još uvijek si sa njom?" sada je drugi govorio.

"Da."

"Ti imaš više sreće nego pameti. Ti još ideš u školu?" upitao je prvi.

"Da, idem. Znate ljudi, ja osjećam kao u sudnici, ali vjerujte mi nije lijep osjećaj."

Taman je Allis došla i svi su utihnuli. Sada su imali osmijeh od uha do uha i lice im se raznježilo. Koji licemjeri!

"Bok, ekipo!" rekla je svojim mekanim glasom.

"Nešto sam propustila?" nasmiješila se i sjela meni u krilo jer nije bilo stolica.

Stavila je kavu na stol. Prvo je bila tišina, pa je prvi uspio da progovori.

"Ma ništa bitno. Moje ime je Matt, ovo je David i Marken ", pokazao je na svoje prijatelje.

Onaj koji je šutio kada su ona dva čovjeka došla bio je Marken.

"Moje je ime Allis, ako niste saznali ", kada je govorila ovo zadnje je gledala u mene.

"Nije nam rekao..." Marken je pogledao u mene, a ja sam oblikovao usta u Fran.

"...Fran ", isključio sam se iz razgovora.

Gledao sam malo kafić. Uočio sam da ima jedan mračniji dio i tamo netko sjedi, ali ne mogu vidjeti tko. Vratio sam se razgovoru i vidio da se smiju.

"Da. Sad sam ja desna ruka V. vode ", rekla je Allis.

"Sve čestitke ", David reče. Imao je nekako dubok glas pritom i hrapav.

"Hvala."

"Kako je V. vat..." Marken nije dovršio rečenicu.

Vidio sam da gleda nešto iza nas i da ima zbunjen izraz lica. Klimnuo je glavom. Ispričao se što moraju ići i tako su njih trojica ustali i otišli od nas.

"Bilo nam je drago pričati s vama, ali stvarno moramo ići. Još jednom isprike ", rekao je Matt.

Allis je sišla s mog krila i sjela na stolac do mene.

Pogledao sam prema vratima i vidio da osoba u crnom skriva glavu i izlazi van. Čudno.

°°°°°°°°°°

Kada je Allis popila kavu krenuli smo kući. Hodali smo ulicama zagrljeni. Imam stalno osjećaj da nas netko prati.

Okrenuo sam se i vidio kako je netko skrenuo u drugu ulicu. Dobro. Vratio sam pogled prema naprijed.

Sada sam čuo korake iza nas. Opet sam se okrenuo i opet je netko skrenuo u uličicu.

"Tko god bio, pokaži se!"

"Frane, s kim pričaš?" upitala me Allis. Uhvatila me za rame svojom malom ručicom.

Kada sam shvatio da nitko ne izlazi okrenuo sam se i nastavili smo hodati. Došli smo do kuće i Allis je otključala vrata.

"Stigli smo!" rekla je. Nije bilo odgovora. Pogledala je na sat.

"Joj, da! U ovo vrijeme su većinom u trgovini koja je na drugom kraju grada ", rekla je. Što se mene tiče neka ostanu tamo.

Izuli smo se i otišli u kuhinju.

"Ima nešto za jesti?" upitao sam i uhvatio se za želudac.

Bolio me, ali nekako drukčije. Nije bila bol da mogu reći :"boli me trbuh od gladi" .

Allis je otvorila frižider. Neko vrijeme je gledala u njega, pa ga je zatvorila uz glasan izdah.

"Što je?" upitao sam je i zagrlio je.

"Izgleda da ćemo morati nešto kuhati ", nasmijao sam se jer pretpostavljam kako će to završiti kao u filmovima.

°°°°°°°°°°

"Fran!!! Rekla sam ti da staviš ovo tamo, a ne tu! Smeta mi!" ljutila se Allis, a ja sam umirao od smijeha.

"Prekini se smijati i budi od koristi ", puknula me u rame.

Od koristi kažeš? Dobro.

Uhvatio sam je za ruke i stavio na šank. Da ljudi, ona ima šank. Raširio sam joj noge i došao bliže njoj. Počeo sam je ljubiti po vratu jer znam da to voli.

Išao sam višlje i tako naslonio svoje usne na njene. Prvo je bio to mekani poljubac, a onda se pretvorio u strastveni i požudan.

Zavukao sam ruke ispod njene majice. Ona je jednu ruku stavila u moju kosu i pomalo me čupkala. Ne znam što je radila s drugom, ali vrlo brzo sam osjetio nešto na licu i kosi.

Odmaknuo sam se i prekinuo poljubac. Maknuo sam to nešto s lica i vidio da je brašno.

"Brašno?! Hoćeš rat? E pa, dobiti ćeš ga!" uzeo sam prvo što mi je palo pod ruku.

Mlijeko? Zašto ne?

Polio sam je po majici i hlačama. Vrisnula je i skočila sa šanka.

"Bravo. Dobio si rat. Neću više. Moram staviti robu prat." rekla je i nešto promrmljala u bradu.

Mislim da je rekla kreten.

Prošao sam rukom kroz kosu i odmah sam uspio maknuti brašno. Kada sam podigao pogled mislio sam da će mi oči ispast.

Allis je izašla iz kupaonice u crnom čipkastom donjem rublju. Progutao sam slinu. Bio sam ukipljen na mjestu.

"Šta? Nešto ne valja?" upitala me te krenula prema meni polako njišući kukovima.

Došla je do mene te stavila ruke na rubove majice te je ona za tren oka bila u njenim rukama.

Navukla ju je preko glave. Bila joj je velika i široka. Dosezala joj je do pola bedara.

Nisam mogao više izdržati te sam je počeo ljubiti kao da mi je zadnje u životu.

Ne znam kako smo se našli na kauču. Ležao sam na njoj i imao sve veću želju da bude više od ljubljenja.

"Idemo u sobu. Tamo ćemo nastaviti." govorila je kroz poljupce.

Skočio sam s kauča te je u stilu mladenke odnio u sobu i bacio na krevet.

--- POV.

Gledam ih kako su došli kući. Krenuli su kuhati, ali bezuspješno.

Odjednom ju je podignuo na šank i počeo je ljubiti. Nešto me stegnulo kod srca. Onda je ona bacila brašno njemu u kosu.

Pobjegao mi je osmijeh na lice. Kasnije je on bacio mlijeko te je ona otišla u kupaonicu.

Izašla je u donjem rublju. Uzela mu je majicu i ponovo su se počeli ljubiti.

Ležali su na kauču, a on je na njoj. Odjednom se naglo dignuo i odnio je u stilu mladenke u sobu. Sada će biti svašta.

Da mi je znati kako je biti na njegovom mjestu. Kakav bi to bio osjećaj? Moram se vratiti. 

Allis, uskoro ćemo se sresti. Budi u to sigurna.