Gledala sam iznenađeno u nju. Okee, ovdje su svi ludi. Totalno ludi. Čulo se kucanje na vratima i ona su se otvorila. Glavni uzrok svih mojih problema lagano je ušetao sa potpuno opuštenim izrazom lica.
- Jesi li je isprepadala, majko?- upitao je sjedajući do mene i ljubeći me u kosu.
- Ne, samo sam joj ispričala neke stvari koje si ti očito zaboravio.- rekla je i nasmiješila se.
- Ne brini se, naći ću ti dobrog psihijatra.- šapnuo mi je na uho da ga ne čuje majka ali uzalud.
- Čula sam te Sebastiane.- rekla je i strogo ga pogledala.
- Umjesto što pričaš protiv svoje majke bolje odvedi Clare u njenu sobu. Nije primjereno da spavate u istoj sobi.- rekla je i strogo ga pogledala dok sam se ja crvenila. Klimnula je glavom i ušla na jedna od troja vrata u sobi, a mi smo produžili do drugih i izašli iz sobe. Šutila sam.sve do sobe koja je bila nedaleko od Sebastianove. Bila je uređena na sličan način kao i Sebastianova, samo sa kombinacijama svijetle i tamne ljubičaste. Ali trenutno sam imala nešto drugo na pameti.
- Da li je istina ono što je tvoja majka rekla?- upitala sam.
- Ono da sam ja tvoja... odabrana?-
- Da, istina je.- rekao je i sjeo na krevet.
- Zašto mi ništa o tome nisi rekao?- upitala sam
- Nisam znao da li si spremna da znaš istinu.- rekao je iskreno.
- Nisam znao da li si spremna da preuzmeš odgovornost.-
- A kakva je tačno moja odgovornost?- upitala sam a mislim da nisam spremna da znam istinu.
- Paaa, kada ja preuzmem vlast od moga oca i postanem kralj, ti ćeš biti moja kraljica.- rekao je oprezno. Promislila sam nekoliko trenutaka i upitala.
- A šta ako odbijem?- upitala sam.
- U tom slučaju će se sve raspasti. Vlast će prvo preći na Janovog oca Arthura a onda na Jana. A onda će se ponoviti sve što se desilo prije mnogo godina.- rekao je i povukao me da sjedem pored njega.
- Šta se desilo?- upitala sam i udobno se smjestila u njegov zagrljaj. Obavio me prelijepov Sebastianov miris.
- Da li si čula za Atlantidu?- upitao je a ja sam zbunjeno klimnula. Kakve to ima veze?
- Atlantida je otok na kojem se desila borba izmedju Odmetnika i Kraljevske garde. U borbi je bilo toliko žrtava da je na kraju Atlantida potopljena.-
- Kako ubiti vampira?- upitala sam ga zainteresirano.- Pitam čisto ako se ikada budes ponašao kao danas pred tvojom majkom. Doveo si me u veoma neprijatnu situaciju.- rekla sam ljutito.
- Ne brini se, moji roditelji sve to razumiju. A ubiti vampira možeš tako da se posebna smjesa otrova ubrizga u srce, tada se ono zaledi i znaci potpunu smrt. Ali mi drzimo pod strogom kontrolom tri mjesta na svijetu gdje se mogu naći sastojci za otrov, pa Odmetnici ne mogu doći do otrova. Mada su pokušavali naći neke zamjene do sada nisu uspjeli naći potpunu kopiju otrova. A mozemo umrijeti i od tuge.-
- Od tuge?!- upitala sam šokirano
- Da. Da ti umreš i ja bih umro. Moje srce od tuge bi se zapalilo. Zbog toga u Gardu primamo samo ljude koji nemaju svoju odabranu osobu, one koji su nesvrstani.-
- Znači nemaju svi svoju srodnu dušu?- upitala je vječita romantičarka iz mene.
- Imaju, ali mozda ga još nisu sreli.- rekao je i poljudio me u kosu. Zadovoljila sam se odgovorom i ležali smo u tišini. Slušala sam njegove otkucaje srca.
- Želim ići kući.- rekla sam.
- Nije sigurno.- odmah se usprotivio.
- Sebastiane moram ići kući. Ne mogu vječno ostati ovdje. Nemam ni svoje stvari, ni telefon.-
- Nije sigurno. Ostani ovdje molim te.- rekao je molećivo.
- Ne mogu.-
- Dobro. Onda će neko stalno dežurati ispred tvoje kuće. Ni na trenutak nećeš biti bez nadzora.- rekao je preko volje. Zagrlila sam ga sretna sto sam dobila svoju malu pobjedu.
****
Bližili su se zadnji dani naše školske godine. Sebastian i ja smo izlazili iz škole dogovarajući se sa Miom i Samom za izlazak u kino u četvero kada nas je ženski glas prekinuo.
- Sebastiane.- okrenuli smo se a meni je vilica udarila od pod. Bila je prelijepa. Duga crna kosa, sjajne zelene oči, zanosno se osmjehivala Sebastianu. Krv mi je proključala i pozelenila sam od ljibomore. Bilo je nešto između njih- prošla mi je misao kroz glavu. Približila sam se bliže Sebastianu, na indirektan način joj pokazujući da je moj. Podrugljivo je pogledala moj čin, a onda se sa pobjedom nasmiješila kada se Sebastian odmaknuo od mene.
- Clare, idi sa njima. Ja moram nešto da riješim.- rekao je i prosto se okrenuo od mene i zgrabio je za nadlakticu. Djevojka se okrenula i mahnula mi. E neće moći. Ta kučka - pomislila sam ali sam osjetila ruke kako me sputavaju.
- Mia pusti me.- rekla sam gledajući kako ulaze u auto.
- Ne, Clare. Neću te pustiti. Premlada si da truneš u zatvoru zbog ubistva.- rekla je. Odmahnula sam glavom.
- Ne, neću je ubiti. Samo ću joj počupati kosu i iskopati oči.-
- Eventualno iščupati grkljan. Znam te, Clare. - završila je Mia i odvukla me do svog auta. Sam se negde izgubio ili ga ja prosto nisam primijetila. Pukla sam čim sam ušla u auto.
- Ko je ona? Ta kučka. Jesi li vidjela kako se smješkala. A tek Sebastian. Jedan pogled tih zelenih okica i postao je njen psić.- Mia me pustila da bjesnim cijelim putem do prodavnice gdje se vratila sa kesom moje omiljene hrane.
- Baš si srce.- rekla sam gušeći se Kit Kat čokoladicama. Ništa me ne može smiriti kao čokolada.
- Večeras imamo pidžama party kod mene. Isključi telefon, neophodnih stvari imaš i kod mene. Neka se brine gdje si.- rekla je veselo.
- Baš znaš šta mi treba. Ti si boginja.- rekla sam i poljubila je u obraz.
- Znam.- rekla je samouvjereno dok se parkirala ispred svoje kuće.
