new beginning

4

- Nema šanse!

- Ma, ima šanse.

- Neću mu prići.

- A zašto ne?

- Ne mogu prići nepoznatom dečku i pitati ga je li možda piše o meni.

- Pa ne može ni on pisati pa piše.

- Ne mora značiti da je plavušan pisac.

- Ma, svaki dan je  tu.

- Kao i dvadeset pet drugih.

- Onda komenatriši priču.

- Neću.

- Nisi fer.

- A ti nisi normalna.

- Ponašaš se kao maleno dijete.

- Ne ponašam.

- Uvijek se žališ kako nećeš..

Prekinuo nas je duboki glas i pogledala sam prema kovrdžavom dečku, držeći prst prema njemu. On je podigao obrvu prema meni i uzdahnula sam. Ponekad mi kupci nisu jasni.

- Dobar dan, izvolite.

- Uhm, crnu kafu?

- Naravno, bit će za vašim stolom.

Okrenula sam se prema Effie i prekrstila ruke preko svojih prsa.

- Htjela sam reći kako se žališ da nikada ne možeš naći dečka, a odbijaš sve koje stigneš.

- Ne, ne odbijam. Ne želim da se zabavljama sa nekim creepom koji piše o meni. Ili da proganjam ljude, ispitujućih da li pišu o meni.

- Uhm.. Nisam završio sa svojom narudžbom.

Opet me je kovrdžavi prekinuo i pogledala sam ga. Iskreno i duboko sam ga pogledala. Dečko je imao prekrasne zelene oči, čelo mu je bilo prekriveno bubuljicama i ožiljicima no nekako su mu pristajale. Kao da je njegovo lice bilo čisto stvoreno da bude takvo kakvo jeste. I on se odlično nosio sa tim. Uzdahnula sam.

- Izvoli, reci šta još?

- Kroasan sa tamnom čokoladom.

- Okej. Bit će za nekoliko minuta za tvojim stolom.

Pogledala sam u Effie koja je odmjeravala kovrdžavog dečka i malo sam se namrštila. Nisam sigurna zašto. Polako sam prošla rukom kroz kosu i u okrenula se, praveći kafu za mladog gospodina. Okrenula sam se i dohvatila jedan od bijelih tanjirića i s rukavicom stavila kroasan na tanjir. Pogledala sam prema Effie koja je buljila u svoj telefon i ja sam pokupila narudžbu i lagano je odnijela kovrdžavom. On se samo nasmijao kada sam spustila narudžbu. Moram priznati da stvarno ima dobar osmijeh. Uzdahnula sam i brzo se okrenula, vračajući se na svoju prvobitnu poziciju. Iskreno, nisam imala pojma šta da radim. I kako da se više ponašam. Neki dečko piše priču, ja nemam pojma koje taj dečko, nemam pojma da li mi se priča sviđa ili mislim da dečko nije normalan. U svakome slučaju, osjećam se kao da ludim. Zbog manjka informacija. Effie je uzdahnula i  ja sam podigla obrvu.

- Život bi bio tako lagan da samo znamo ko je on.

- Znam.

- I onda bi vas dvoje bili zajedno.

- Aha.

- I on bi imao zgodnog prijatelja.

- Aha.

- I taj bi se prijatelj zacopao u mene.

- Aha.

- I voilaaa, imale bi srećan završetak.

- Ne znam, baš o tome. Ja bih samo htjela znati zašto se on krije. I zašto mi samo ne priđe. Kao prvo ja ne grizem. Kao drugo, nisam popularna i uobražena. Kao treće, oko mene ne trče dječaci..

- Znam, ali samo je stidljive prirode.

- To me nervira. Ima znaš već čega da piše priču o meni, a nema znaš već čega da mi priđe.

- Možda je malo lud?

- Trebala sam pogoditi da se takvi vežu za mene.

- Večeras partijamo. I ne interesuje nas ništa.

- Partijamo?

- Liam slavi rođendan. I svi su pozvani.

- Ahh.. Zaboravila sam. Moramo ići?

- Da.

- Umorna sam.

- Da.

- Effie...

- Idemo.

- Moramo?

- Jep.

- Oke, ako baš moramo.

- Ideš, Britta i točka.

Ne mogu reći da sam partijaner. Jednostavno ne volim alkohol. Ne pušim i nisam dobra u plesanju. Oke, osim u pačijem plesanju. Effie i ja smo smislile taj ples dok smo još bile male. No, svejedno.. Taj ples niko osim nas nije plesao. Zanimalo me je da li će pisac tamo biti i za to sam i pristala. Gledat ću oke sebe sve dok ne primjetim barem nekog poznatog. A možda mi i priđe? Mislim, koliko loše može biti?

Za tulum ili vam party, smo se spremile oko 6 popodne. Party je počinjao u 7, ali svi su kasnili, tako da je po pravom satu, počinjao u 9. Effie je naravno čitala jedan od nastavak i glasno čitala dok sam ja pokušavala da popravim svoju kombinaciju. U glavim sam imala crnu malu haljinicu sa tratinčicama i končasti džemper. Dok mi je Effie pokazivala na crvenu kratku haljinicu bez naramenica. Meni je to bilo previše za jednu djevojčicu pa sam se obukla u svoju kombinaciju i sjela ispred ogledala. Šminka je bila standardna, nešto malo sjenila, malo rumenila, maskare jako pune i neka jarka boja karmina. Možda ljubičasta? Ili rozikasto crvena? Dok sam se ja bavila karminom, uključila sam uši da čujem šta Effie čita.

- ,,Vidio sam je danas opet. Nosila je tamno plavu haljinu i izgledao je tužno. Ili barem tugaljivo. Oči su joj imale onaj tužni odsjaj, malo crvene kao da je plakala cijelu noć. To je bio prvi puta kada sam joj htio prići i upitati je što se desilo. No, bio sam kreten i budala, te sam ostao na svojoj stolici. Trebalo mi je dugo da shvatim da je plakala dok je čitala knjigu. Iz moje daljine mogao sam vidjeti da se radi o Lovcu na zmajeve od Khaleda Hosseini. Volio sam tu knjigu i ako ćemo iskreno i ja sam plakao kada sam ju prvi put čitao.. Ovo će zvučati morbidno, ali čak su joj i suze pristajale. I to me je strašilo.. Koliko sam doista pao na ovu djevojku? Ovo nije samo mala simpatija. Ovo je prava stvar. Djevojka sa dugom smeđom kosom i gustim obrvama mi se urezala toliko duboko ispod kože.. Da nije bilo bitno šta je nosila, da li joj kosa bila počešljana i kakve je emocija taj dan koristila.. Bila je bitna samo ona. Tada sam shvatio da se moj svijet vrti samo i izričito oko nje. Ona je moje Sunce.''

____________________________________________________________________________________
hiiiiiiiiiiiiii. znam znam. kasni nastavak, i to jako puno. nenadano smo otišli u tursku, a kada smo se vratili, prehladila sam se i provela dva dana u krevetu. sada sam bolje i spremna za nove radne pobjede. škola počinje u utorak i znam da će biti tšeko i pisati.. ali sve dok ima ljudi za koje mogu pisati, no worries. još se jednom izvinjavam jer kasnim i šta se ovo dešava?!?!?!?! je li kovrdžavi pisac?!?!? erhamad>??!?!?!? u svakome slučaju, sljedeći nastavak bi mogao to otkriti, keep reading. ;)