new beginning

6

- Ja i dalje ne vjerujem da si ti pričala sa onim slatkim kovrdžavcem. 

- Ni ja. Mislim.. Zvučao je pametno i tako odraslo. Ja sam se sva pogubila.

- Duši, on je druga godina faksa.

- Znam.. Ja sam se ponašala kao najveće dijete.

- Pa, dobro sad..

- Ne, svejedno. Nije kao da ću pričati s njim ponovno. Vjerovatno misli da sam luzer.

- Ma ne misli.

- Ma misli..

- Dobro, kako god.

- Ali eto, barem znamo da kovrdžavi nije pisac.

- Ja sam navijala da on bude pisac.

- Znam, ali previše dobro da bude istinito.

- Znam.

- Uglavnom, idemo na kafu, subota je. Dan za ludilo.

- Ja bih odmorila večeras. 

- Možda da idemo na neku pizzu večeras ili burek, šta god voliš.

- Pizza mi je više otmjena.

- Al je burek masniji.

- Znam, ali ipak pizza.

Sklapanje ugovra sa Effie uvijek prođe loše po mene. Ja ne mogu odoljeti njenim okicama i pristanem na sve, pa tako i na masni burek u pekari iza ugla. I da, burek je na kraju pobjedio, jer smo se u 6 sati našle u malenoj pekarici sa finim masnim burekom na tanjiru. Dobro, možda ovaj i nije bio tako mastan, ali je bio jako jako ukusan. Pile smo neki obični jogurt i čavrljale o prošloj noći. Effie mi je pričala o tipu pod imenom Liam, kako je visok, viši čak i od nje, dvije bandere. Dvije slatke bandere. Nemam ja ništa protiv visokih osoba, osim ljubomore. Uvijek sam željela biti visoka, sa vitkim dugim nogama, ali eto, život je prosto okrutan. Effie je naravno razgledala po pekari, proučavajući dečke koji su ulazili i izlazili, i oči su joj se raširile, na dvije sekunde.

- Kako izgledam? Jesam li masna? 

- Effie, pričaš prebrzo.

- Jesam li masna? 

- Nisi?

Nije mi trebalo više od dvije sekunde da skontam. Visoki dečko, kratko pošišan, prilazio nam je sa visokim osmijehom. Više mi je pomogla činjenica da je Effie izustila 'Liam' i opa.. Momak je prava bomba. Ne bukvalno, ali metaforički. U licu je izgledao skoro naših godina, gotovo nevino, tek podšišan. No njegovo tijelo.. Visok, isklesan, bicepsi oko kojih je majica izgledala preusko. Zanimalo me je koliko sati je dečko provodio u teretani. Jer ja sigurno ne bih mogla imati takvo tijelo sa svojim sjedenjem za računarom..

- Effie, nisam te očekivao ovdje.. - Liam je zacvrkutao i ja sam se pretvarala kao da i ne postojim. - I ćao Britta. - no on je naravno, bio džentlmen, pa sam i ja postojala. Ček, on zna da postojim? Pravila sam se da me ta činjenica nije iznenadila. Gurnula sam kosu sa lica i nastavila sa svojim burekom. Liam nam se pridružio i njih dvoje su samo zvrkutali. Čak ju je i hranio. Sa masnim burekom. Smiješno. I strašno. - Britta, moj prijatelj. Harry, kovrdžavi dečko.. Mislim da je pričao s tobom. - klimnula sam glavom. Pričao je sa mnom, ne dovoljno ali dovoljno da ga zapamtim.

- Jeste, pričao je sa mnom.

- Pa, ovaj, on.. On bi te opet želio vidjeti.

- Kako misliš?

- Pa, gle, ja znam da ti imaš 16, i to sve. Ali on se pravo zacopao. Kada smo se napili, samo je pričao o tebi.

- Uhm.. Stvarno?

- Znam, pijan i to nije privlačan, ali i to se nekad desi. Ne često.

- Ali nije izgledao zainteresovan sinoć.

- Znam, malko je čudan?

- Zašto me on nije pitao?

- Jer je malko čudan?

- Okej.

- Znači, izašla bi s njim?

- Možda.

- A daj, Britta. Zgodan je. - namignuo mi je na što sam se ja nakašljala, sakrivajući osmijeh.

- Dobro.

- Najbolja si. Mogu dobiti tvoj broj onda? 

- Uhm, da.

- Evo, upiši mi se u telefon.

- Mhmh okej.

- Ovaj, on će ti poslati poruku, pa se vi dogovorite.. A sada, Effie, dušo.. Kada mi idemo van?

Zažmirila sam i nisam mogla vjerovati da se to stvarno dešavalo. Recimo da nemam nekog iskustva s dečkima. Pogotovo s starijim dečkima. I iskreno jedva čekam da izađem sa Harryem. Ne razumijem to da je malo čudan. Ali mi ne smeta. Ni ja nisam baš najbolja. Čudakinja ukratko. Uglavnom, imala sam na umu jednu odjevnu kombinaciju, ali nisam bila sigurna da li je bila pristojna. Otvorila sam oči i Effie je sama sjedila naspram mene.

- Gdje je Liam?

- Otišao je. Oh moj Bože. Harryu se sviđaš!!!

- Nevjerovatno.

- Oh, ma daj.. Nemoj biti skromna. Prelijepa si ti cura.

- Zna-.. - prekinuo me je zvuk na telefonu i pogledala sam prema dole. Lagano sam otvorila poruku i zarumenjela se. 'što kažeš, sutra, 7 navečer, na centru, ti i ja? xxxxx' Ja sam se rumenilo što je značilo da sam oduševljena idejom o sastanku. Effie mi je uzela telefon i brzo odgovorila. 'zvuči odlično. xxxxxx vidimo se xxxxxx'. Uzdahnula sam i pogledala prema njoj.

- Pa htjela si izaći svejedno..

- Ja nikada tako ne kuckam. Zvučim kao da sam opsjednuta.

- Ma daj.. Dečki vole to. - namignula je i onda je njen telefon zazvonio. - Pisac je nešto napisao. I oh moj Bože.. Šta kada sazna da imaš dečka. - eh, o tome nisam razmišljala. - Ponekad se čuda dešavaju, i ja vjerujem u njih. - Effie je zastala i pogledala prema meni.

- Nastavi čitati.

- To je to.

- Šta? Ne kontam. Ahhh!

- Izgleda da je dečko malko pukao.

- A daj, nemoj biti okrutna.

- Pa, šta mu ovo znači?

- Ne znam. Javim ti kad saznam.

- Okej.. Ali zvuči čudno.

- Znam.

- Okej.

- Okej.

- Šta ćeš obući sutra?

- Pa, mislila sam...

______________________________________________________________________
ollaaaaaaaaaa. šta je sad? je li kovrdžavi pisac ili ne? šta se to dešava? britta ide na sastanak sa kovrdžavim, a on je malo čudan? neko pogađati? kladionica je ponovno otvorena. žao mi je jer kasnim i nije dug, ja znam da su moji nastavci kratki, ali ja tako pišem. ja znam da se ljudi lakše zabave kada je nastavak kraći. standardni nastavak ima 1000 riječi, kada dođe vrijeme, bit će više. žao mi je ako vas razočaram s tim. ovaj nastavak nije editovan pa su moguće greške.. nadam se da je sljedeći nastavak u petak. komentirajte, votajte iiii eto! volim vas! hvala vam što čitate.. xxxxxxxxxxxxxxxxx