new beginning

8

- Britta, molim te. Dopusti barem da ti se ispričam.

- Harry, samo me vozi kući.

- Ne želim.

- Ne želiš?

- Ne, dok ti se ne ispričam.

- Vozi me doma.

- Ne.

- Okej. Onda ću ići sama, nogama.

- Britta, Britta, daj se vrati u auto. Ne možeš.. Britta!

Ne znam. To bi bio moj odgovor. Kako se osjećam? Ne znam. Kako želim da se osjećam? Ne znam. Možda je to opšti stid ili sam jednostavno uplašena. Možda me je strah da me neće više vidjeti onako.. Kako me je vidio u svojoj priči. Možda.. Možda se bojim mogućnosti da budem zaljubljena. Ili jednostavno.. Ne znam. Mogla sam čuti njegove korake dok sam stiskala ruke oko svog tijela. Bila sam blizu plača. Jednostavno sam se osjećala zbunjeno. A na zbunjenost sam odgovarala suzama. No, nisam htjela da me neko gleda kako plačem. I onda piše o tome. Dobro, možda mi njegove pisanje nije smetalo, jednostavno sam bila zbunjena. Osjećala sam mnoge emocije što me je dodatno zbunjivalo.

- Britta..

- Molim, Harry?

- Dopusti da popričamo.

- Ne.

- Ali zašto?

- Zato.

- To nije odgovor.

- Pa ni ti nisi postavio korektno pitanje.

- Barem me pogledaj kada pričaš sa mnom, Britta.

- Ne.

- Zašto?

- Onako.

- Britta, daj mi minut. Ili dvije. Sve ću ti objasniti.

- Hajde, imaš minutu.

Okrenula sam se tijelom prema njemu, stajao je tako blizu i imala sam osjećaj da se nalazim u nekom ludom filmu. Koji je tako realan. Možda više kao san. Uzdahnula sam lagano, radeći korak nazad, grickajući svoju donju usnicu. Proučavao me. Postajala sam još više nervozna.

- Počni.

- Gledaj, uhm. Pa.. Onaj dan kada sam počeo pisati. Ja.. Ne želim da zvuči kao da te uhodim. Jednostavno sam te vidio? I onako bila si.. Drugačija? Ne znam. Ja jako volim pisati. I jednostavno si mi bila inspiracija? And uhm.. Liam. On je rekao da poznaje tvoju prijateljicu. I onda.. Na onoj zabavi. Ja, nisam mogao pričati jer sam osjetio potrebu da ti kažem. A, nisam želio da te uplašim. I.. Britta, a daj.. Nemoj ići opet.

- Harry! Užasno me je sram!

- Ali, zašto? Mene bi trebalo biti sram! Ti nisi ni punoljetna. A ja.. Britta.

- Jednostavno me je sram. Usrani London!

Kiša je bila super kada se osjećate depresivno. Ili zbunjeno. Pa onda, čitate ljubavnu knjigu i pijete topli čaj dok kiša rominja. Ali.. Napolju. Ne. Okrenula sam se ponovno prema njemu. Stao je i gledao u mene. Obrazi su mi se jako rumenili dok sam gledala u svoje cipelice.

- Hajdemo nazad u auto. Pokisnut ćemo i onda ćemo se prehladiti. I..

- Ne, neću ići u auto dok mi ne oprostiš. I ne saslušaš me do kraja. I prestaneš se sramiti.

- Harry, ideš auto.

- Iako zvučiš nevjerovatno seksi kada si tako bossy.. Ja ne idem nigdje.