Zauvek mladi

Untitled Part 6

Proteklih nekoliko nedelja prošlo je presporo. Osećala sam se kao da jedan dan ima 72 sata. Sklupčana u sobi provodila sam dane. Sklupčana, neuredna, ostavljena i gotovo pa mrtva iznutra. Od Stefana nisam čula ni glasa, nestao je, otišao je, a nije se pozdravio. Zoran već uveliko vodi beogradski život, luduje i verovatno na taj način pokušava da zaboravi da je okoreli degen. Moja plava kosa je postala umorna od one čvrste i neuredne punđe koju bih stalno nabacila. Oči boje kestena postale su tmurne i pune suza, kao da će svakog trena da propuste ledeni okean, ledeni okean pun tuge i bola. Nisam jela danima, izolovala sam se od svake moguće osobe. Telefon sam isključila, a karticu bacila u smeće. Nosila sam onaj njegov plavi duks sve vreme, spavala nisam. Sve što sam radila je sedenje na podu, pored crnog, drvenog noćnog stolčića na kojem se nalazi bela lampa i uramljena slika. Uramljena slika Uroša i mene. Sela bih kraj stolčića i zurila u tu sliku. Danas je 30. jun i mojima je očigledno prekipelo. Moja mama je u devet sati uveče uletela u moju sobu 

-Anja sutra ujutru ideš u onaj kafić i počinješ da radiš, imali su saosećanja jer zbog veoma ozbiljnih razloga nisi počela da radiš još pre nekoliko nedelja. Otac i ja ne možemo da trpimo tvoje izolovanje od sveta. Nemoj da si zucnula, ideš sutra i ništa me, ama baš ništa, ne zanima.- 

Čim je to rekla izašla je iz moje sobe i zalupila vrata. Znala sam da ću morati otići u taj kafić sama, inače bi me ona za uši vukla. Moji roditelji su bili jedni od onih koji su super sve dok ne zategne situacija. E, kad zategne, onda su strogi i neće popustiti. Tipični srpski roditelji, znate? Moj tata bi nedeljom slušao krajišnike i pio rakiju, dok bi moja mama u sebi brojala čašice i psovala mu mater (i to u sebi, bar za sada). Pošto nisam htela da uplašim decu sutra, ustala sam i posle brzih tuševa svih onih nedelja, sad sam prvi put imala kupku od pola sata. Oprala sam svoju plavu, dugu kosu i počešljala je. Obukla sam svoju haljinicu za spavanje i ogrnula se Uroševim duksom. Zaspala sam istog trena, u šest sati i dvadeset minuta je moja baba uletela u sobu.

-BUDI SE ANJUŠKA, DANAS JE DIVAN DAN. AJDE ANJA NEMOJ DA TI DOLAZIM U SOBU JOŠ JEDNOM.-

Otvorih jedno oko, pa drugo i skočih iz kreveta. Obukla sam crnu košuljiu i odvrnula rukave do lakta, a uz nju crne trofrtaljke (pantalone do kolena). Svoju plavu kosu sam zavezala u visok, opušteni rep. Na noge sam obula bele adidas patike sa crnim štraftama. Možda mi je ovo i trebalo, malo promene. Da odlutam i malo mozak okupiram narudžbinama drugih ljudi. U šest i pedeset i osam stajala sam ispred kafića 'Passion'. Ni minut posle došao je vlasnik. Zgodan čovek u tridesetim (rekla bih). Obukao je belu košulju na kratke rukave i teksas sorts (muški naravno). Na nogama imao je crne nike patike. Imao tamne, krupne smeđe oči i crnu kosu i bradu od dva-tri dana. Ličio mi je na nekog grka. -Zdravo, ti mora da si Anja, ja sam Miloš, Tričković Miloš. Ja sam vlasnik kafića.-, pružio mi je ruku i rukovali smo se.  Kafić je spolja bio crne boje, sa velikom, krem tablom iznad belih polukružnih, širokih vrata, na kojoj je pisalo Passion, crnim slovima. Iznutra kafić bio je crvene boje, crne kožne fotelje i crni mali stolovi sa crvenim nožicama preokupirale su prostoriju. Skroz na ćošku sa leve strane nalazio se veliki, drveni šank. To je, očigledno, bilo moje radno mesto. U pola osam kafić je počeo sa radom. Do tad me je Miloš upoznao sa, kako on kaže, koleginicom Helenom. Helena je bila polu grkinja. Imala je smeđu gustu, kovrdžavu kosu, plave oči poput bistrog okeana i pune usne koje je namazala tamnim ljubičastim karminom.  Bila je veoma zgodna, koliko znam trenira neki borilački sport, a, kako se zove, to već nisam upamtila. Na sebi nosila je crni šorts i običnu sivu, usku majicu na kratke rukave, a oko struka zavezala je crveno-crnu košulju. Na nogama imala je nike-air bele patike. U sedam i četrdeset i pet ušla je jedna mlada plavušica obučena veoma strogo poslovno. Prišla sam joj, a ona je samo pogledala u mene i klimnula glavom negirajuci. Odmah posle toga je nastavila da čita neki svoj papir. Jutro je proletelo, na stotinak ljudi smo Helena i ja poslužile kafama, sokovima, pivom. Začudili biste se da znate šta sve ljudi piju u osam sati ujutro. Dva sata i pedeset i sedam minuta,  jos samo tri sata i dolazi zamena. Izdrži Anja, još samo tri sata.

-Anja, pliz posluži onaj sto, ja moram u kupatilo.- Helena je dobacila i otrčala istog momenta. Krenula sam ka stolu. Bila su tu dva čoveka. Jedan krupniji, sav u tetovažama, ćelav čovek sa plavim očima me je odmeravao, a drugi, meni okrenut leđima je bio u crnoj kožnoj jakni i imao je crnu kosu, on mu je nešto objašnjavao. Bilo mi je užasno neprijatno što je ovaj mlaz buljio u moje noge. Progutah knedlu i priđem malo bliže. Čovek prestane sa pričom i proveri telefon. 

-Dobar dan, šta želite da popijete?- upitala sam nesigurno i krhko. Ćelavi je zatražio pivo i pritom mi namignuo. Htela sam da ga upitam kako diše u toj, njemu preuskoj beloj majici, ali sam se suzdržala, ipak mi je prvi dan ovde. Pogled sam prebacila na crnokosog koji je još uvek buljio u svoj blekberi. -Khm, a šta bi vi?- upitala sam ga. Podigao je glavu, SVECA MU.  To je Stefan. Očekivala sam da će me pitati kako sam, odakle ja ovde, šta radim, da će se barem javiti. Ne, on je promrmljao da želi kiselu vodu i nastavio da objašnjava nevaspitanom gmazu nešto o  nekom akumulatoru. Ja sam još uvek stajala tamo u neverici.

-Šta čekaš? Mogla bi po to piće da odeš!- prodrao se na mene, niko drugi, nego Stefan. Stisnula sam zube i htela da ga išamaram, ali sam se okrenula i odmarširala po piće. Šta mu je, za ime Boga? Šta sam ja to uradila? Helena me je upitala o čemu se radi, a ja sam samo tacnu tutnula u njene ruke i rekla joj da im odnese. To je i uradila. Videla sam kako joj se Stefan smeškao. Kada se okrenula odmeravao joj je zadnjicu, a ćelavi gmaz je gledao u mom pravcu, a verovatno je video kako sam složila facu divljeg vepra. Tako ćemo da igramo? Dobro. Otišla sam u kupatilo, pustila kosu i rastresla je, otkopčala tri dugmeta sa svoje crne košulje, dovoljno je bilo da mi se vidi jamica između grudi. Nije mi bilo jasno zašto ja ovo radim, a ni kada sam postala ovakva  ali nije me bilo briga. Iz svoje torbice sam izvadila maskaru i nabacila malo. Izašla sam i preuzela sto do njihovog, imala sam te sreće pa su to bila dvojica momaka. Jedan plavi, a drugi riđi. Ćelavi gmaz je uperio prstom u mene, a Stefan je okrenuo glavu i podigao jednu obrvu. Naslonila sam se na sto i pitala momke šta žele da piju. Stefan je skočio sa stolice, uhvatio me za ruku i uveo u sobicu u kojoj stoje metle i krpe.

-Šta koji kurac ti radiš? Jesi li ti neka drolja? Zakopčavaj to da ti ja ne bih zakopčao.- prekrstio je ruke i gledao me ljutim pogledom. Namrštio je obrve. 

-A šta ako ne želim da zakopčam? Je li? A ko si ti da se sad ovako zaštitnički nastrojeno ponašaš prema meni, a pred onim konjem si me skoro oterao u pičku materinu?- sada su i moje ruke bile ukrštene, a obrve namrštene. Stefan nije ništa govorio, samo je svoje ruke približavao mojoj košulji i zakopčao mi ona tri dugmeta. Ja sam ih otkopčala ponovo, a on ponovo zakopčao. I tako jedno tri puta. Sve dok mi nije pukao film pa sam je otkopčala celu. Stefan je podigao jednu obrvu i gledao u mene tri minuta. Posle su se njegove usne našle na mom vratu, a posle pet sekundi se trgnuo i izašao napolje.