Zauvek mladi

Poglavlje I

U životu malo ko je srećan, ne postoji osoba koja nikada nije zaplakala od tuge, koja nikad nije bila usamljena i koja se nikada nije upitala koja je njena svrha postojanja na ovom svetu. U životu srećne su osobe koje znaju da vole, rekli su. Ja eto znam da volim, kad volim, volim bez granice, a opet...osećam se kao da sam najtužnija osoba na svetu. Osećam se kao najmanji delić polomljenog ogledala. Jeste li živeli bez granica? E ja jesam. Ovako je sve počelo.

-Anja, moraš da ideš na tu trku, molim te. Ne želim da idem bez tebe, to je samo neka glupa opklada. Ići ćemo samo da gledamo..petnaest minuta, obećavam.-

-Uroše moram da se pojavim u kafiću ujutru u sedam sati. Letnji raspust je počeo i očekujem da zaradim koju paru, a to se neće desiti ako se budem vukla po mestima na kojima motori nenormalno jure- odgovorila sam svom dečku, možda malo drsko. Jednostavno želim da sve bude bezbedno i lepo, želim da ovaj letnji raspust provedem lepo. Uroš je divan dečko. S' ponosom mogu da kažem da je najbolji kojeg sam imala. Ne puca na visoko, zna kad je dosta, uvek je bio povučen. Odlikaš, fotoaparat mu je sve na svetu..posle mene, naravno. Međutim njegov brat je totalna suprotnost. Zamislite, kao crna i bela boja. Crna je boja ništavila i senke, a bela boja svetlosti. Pogodite koji je koji.. Ne tako davno dogovorili su se da će ići na neke trke, valjda ga je Zoran (njegov brat) nagovorio tako što mu je rekao da je to kao neki izazov. Uroš i trke? Hahahah, nikako.

-Draga Anja, molimo vas da učinite ovo za vašeg, UVEK VERNOG, divnog i ljubljenog dečka. Ne budite tako ogorčeni, pođite sa njim-

-Petnaest minuta, možda ni toliko.-

Onaj čuveni osmeh mu se nacrtao na licu. Da nema uši smeškao bi se preko glave. Kad se nasmeje one njegove smedje, krupne oči zablistaju nekim slatkim, bezopasnim sjajem. Njegove pegice dođu do izražaja, a usne, pomalo su ispucale. Kosa plava, uvek očešljana onom, kako on kaže, četkom za pse. Nosi naočare za čitanje i obožava da se takmiči. Ali baš OBOŽAVA. On vam je onaj tip koji bi dao svoju glavu samo da bi vam dokazao da je najpametniji, ili onaj koji profesorima izbije oči dok drži ruku podignutu da bi odgovorio na neko pitanje. On vam je bre, dobrica. E sad zamislite mene, plava kosa, svetle, smedje oči osrednje veličine. Nisam imala pegice, ali sam imala uvek sređenu kosu. Pričamo o pletenici koju sam imala dvadeset i četiri sata na dan. Non stop. Naravno, moji roditelji su uvek očekivali previše od mene, ali to mi ne smeta. Znam da tata Dragan očekuje da postanem tipa Ajnštajn dvadeset i prvog veka, a mama Ljubica bi više volela da budem doktorica. Ipak, mene su uvek vukla deca, onako mala, nežna, iskrena. Nemam ni brata ni sestru, moji su se strogo odvojili od svakog rodjaka kojeg imam, sem, naravno, babe Smiljane. Ona je bila profesorica hemije, stroga, a opet malo ludja. Razlog zbog kojeg sam popustila Urošu je to što je bio predobar prema meni. Stvarno je uvek bio fer i korektan. Iako smo oboje totalna suprotnost od trkanja i bahatog ponašanja..nećemo bre umreti ako odemo na petnaest minuta.

-Idem ja sad Anjuška, pokupiću te u deset sati. Volim te najmnogopunije, jel znaš?- Poljubio je me nekako brzinski. Moglo se primetiti da nije ni pazio kuda mu lete usne, samo se nagnuo i jednom povukao moje. To je bilo sve. Pozdravio se sa mojom majkom i izjurio iz kuće. Bilo je pet sati, narednih tri sata gledala sam seriju "Slatke male lažljivice", pa sam pojela tonu proje, koju je napravila moja bakuta isključivo za mene. Stomak me je boleo kao da sam pojela slona, ali bukvalno je toliko bio i naduven. U devet sati sam počela da se spremam. Pošto je bila lepa letnja noć u Novom Sadu, obukla sam plavu,lepršavu haljinicu do kolena. Imala je uske, kratke rukave i bila je uska do struka. Kosu sam podigla u punđu, a na noge obula crne starke. Nisam se šminkala, jer, bilo me je potpuno briga šta će neki napaćeni, vulgarni idioti misliti o meni. To su samo osobe koje koje ne poštuju život i ono što im je dato.

U devet sati on je stajao ispred moje kuće, obukao je crne farmerice, crnu kožnu jaknu i ispod nje neku sivu majicu. Na nogama imao je ,takođe, crne starke. Kosa mu prvi put u životu nije bila očešljana. -Okej Uroše, šta se sa tobom desilo?-

-U ovakvoj masi bi bilo bolje da se uklopiš, draga moja. Što znači, ako nema kožne jakne ili crne šuškavice, nemaš ni pet minuta njihovog vremena. Ako se ponašaš kao što se inače ja ponašam ti si apsolutna nula. Znaš i sama da moram da dokažem Zokiju da mogu da se sprijateljim sa njima za petnaest minuta. Sasvim sam sposoban za to, a sad, damo moja, udji u kola.-

Ovo će biti zanimljivo, pomislila sam..