»Scar on the heart«

466 75 20
                                    

Aurora p.o.v

Harry se ponaša kao da je zaboravio šta mi je uradio one noći. Ako je on zaboravio, ja nisam i nikada neću. To je trenutak koji je meni obojio ceo svet u crno. Taj trenutak je bio dovoljan da promeni sve, da promeni moj odnos prema njemu. Da svu onu ljubav koju sam osećala pretvorim u bes, tako da neka se pazi. Ja ću napraviti prvi korak u igri i videćemo ko će duže da izdrži, a ja ću se potruditi da više ni jednu jedinu devojku ne povredi kao mene, da više ni jednoj devojci ne ostavi ožiljak na srcu kao meni. Volela sam ga, a onda. Onda je uspeo da mi napravi toliko duboku ranu u srcu da i sada ta rana nije zacelila. Volela sam ga, ali ne više, nikada više neću moći da osećam tu strast prema njemu. On je bio jedini koga sam volela, ali on to nije ispoštovao. Tada nije pratio pravila igre, ali sada hoće, itekako hoće. Proklinjaće dana kada je došao u ovaj grad, kada mi je prišao u onom glupom kafeu i pitao za vezu, sve. Proklinjaće dan kada me je povredio. Mrzim te Styles, više nego bilo šta. Imala sam puno poverenje u njega i verovala da je ona onaj savršeni. Ali nije, kada me je povredio shvatila sam da savršenstvo ne postoji. Shvatila sam da je on jedan običan kreten koji je ušao u moj život. E pa tako kako si ušao u moj život, tako ćeš i izaći, na isti način. Jednom prostom rečenicom. Neće mi trebati više od toga. Neće mi biti potreban čitav referat da bih te oterala. Tako da Styles uskoro ćeš dobiti kartu u jednom smeru za svet slomljenih srca. One večeri sam te videla sa strahom u očima. Gledala sam kako se polako pretvaraš u zver. Onda sam videla sa si ti takav, videla sam da si samo želeo moje "meso". Videla sam da u tebi ne postoji ljubav. Videla sam kakav si stvarno i shvatila da ti nisi za mene. Od tog trenutka ti si u meni izazivao osećaj straha, boli i patnje. Ti me nisi, od tog trenutka, činio srećnom, od tada sam te se plašila. Do ovog trenutka. Od danas ti treba da se plašiš mene. Itekako treba da me se plašiš.

S.

Ležala je na svom krevetu i polako, korak po korak osmišljla plan igre. Osmišljala je svaki detalj, čak i one najsitnije. Bila je spremna da mu uradi bilo šta, samo da bi on osetio onaj bol koji je ona osećala. Bila je spremna da izgubi i svoj život, ali bi onda i on morao da izgubi svoj. 

Harry p.o.v

Volim te Aurora, odnosno voleo sam te. Sada kada te vidim, osećam se zbunjeno, u meni se prepliću ljubav i mrznja. Voleo sam te, a onda. Jedna noć, žurka i koja čaša više je upropastila moju i tvoju ljubavnu priču. Upropastio sam sve što sam ikada voleo. Ti se ne sećaš u potpunosti one noći, sećaš se samo onog ružnog dela, a obećavam ti da ću ti prvom prilikom to reći.

S.

Istrčao je is svoje sobe i pojurio napolje, trčao je prema njenoj kući. Našao se u dvorištu njene kuće. Uzeo je mali kamenčić i gađao u prozor. Ona se odmah pojavila na prozoru.

"Aurora siđi dole, moram nešto jako važno da ti kažem." zaustavio ju je pre nego što je uopšte stigla nešto da kaže. 

"Nemamo ti i ja o čemu da pričamo." rekla je polu ljutim glasom.

"Imamo Aurora, ti, ti se ne sećaš one noći u potpunosti." izgovorio je, a ona je zatvorila prozor i par sekundi kasnije se našla ispred njega.

"Ne laži, samo pokušavaš opet da me osvojiš, ali neće ti uspeti." rekla je sada već jako ljutim glasom.

"Aurora, sećaš se dela kada sam te napao, ali se ne sećaš šta je bilo pre toga. Otišli smo na večeru zbog mog rođendana. I ja sam pio crno vino kao i ti. Ja sam ti rekao da ideš kući, da će te James odvesti, a ti si rekla da ne želiš. Rekao sam ti da je po tebe bolje da odeš, ali ti me nisi poslušala, a onda... ja sam popio više nego što je trebalo i uradio ono što sam uradio."

"Harry i ti, a i ja znamo da nije bilo tako." 

"Ali Aurora jeste, seti se koliko mi je značila naša veza. Seti se koliko puta sam se noću peo na ovo drvo da bih kroz prozor ušao u tvoju sobu i rekao ti da te volim i da bar još jednom poljubim."

"Ućuti više!" povikala je na njega.

"Ne." udarila mu je šamar toliko jak da mu se glava okrenula na stranu. Utrčala je u kuću i zaključala vrata. Popela se u svoju sobu i otvorila prozor.

"Igra je počela Styles. Igraj po mojim pravilima ili bi mogao i glavu da izgubiš."

"Kakva igra pobogu Aurora?" gledao ju je zbunjeno i čekao njen odgovor.

"Igra, Igra prestola. Već sam ti rekla. Pobedi me i radi mi šta god poželiš, a ako te pobedim... imaću te u svojim šakama i bićeš moja lutka. Mada nemoj se ni truditi da me pobediš, jer nećeš uspeti. Potrudiću se da me moliš da te ne ubijem."

"Zar te je jedna noć pretvorila u ubicu?" idalje ju je gledao, a ona je bila naslonjena na prozor.

"Oo, nisi me razumeo, neću te ubiti telesno, već psihički, dan po dan bićeš sve luđi, a kada ti zadam konačni udarac bićeš gotov."

"Aurora šta ti se dešava?" bio je zbunjen zbog svega što se dešava između njih. Nekada su bili povezani, jako povezani. Ako bi je neko dirao on je bio tu prvi da je odbrani, kao i ona njega. Jednom se posvađao sa nekim momcima, koji su veliki kao da su odvaljeni od neke planine. I onda je ona prišla i rešila stvar sa momcima. Bila je dobra prema njemu, i on prema njoj takođe.

"Meni šta se dešava. Volela bih da umreš, jer za tebe ne postoji dovoljno velika kazna. Sve što sam od tebe tražila kada smo počeli da izlazimo jeste da budeš nežan, a ti to nisi ispoštovao, bio si grub prema meni. Isuviše grub. I onda si očekivao da ću ti ja želeti sve najlepše. E pa ne želim ti sve najlepše. Ti nisi osećao onaj bol koji sam ja osećala tu noć. Vratiću ti, osetićeš isti takav bol i na svojoj koži."

Hej ljudi, evo ga i nastavak. Bez ovoga nastavak ima 1068 reči, nadmašila sam svoj rekor. Bravo za mene. Hvala što ste votali i komentarisali prethodna dva dela, nadam se da vam se priča dopada. Naravno volela bih da i ovde komentarišete i votate i da mi tako pružite podršku. Volim vas sve.













Game Style-Game of thrones-Where stories live. Discover now