Game Style-Game of thrones-

»Fire and Blood«

Igru je započela ona. Onim šamarom koji mu je zadala njihova je igra počela. Počela je da ga izbegava iako on to nije činio. Bila je besna na njega, želela je da ga ubije i izbriše sa lica zemlje, ali nije mogla. Nešto u njoj joj nije dalo da ga ubije, jer ju je nešto idalje drzalo vezano za njega. Iako ga je na neki način mrzela iz dna duše, nešto ju je držalo vezano za njega, nešto kao neraskidivi lanac, nešto čisto i dobro.

Aurora p.o.v

Igra je počela, on mora da napravi sledeći korak, ne želim sve da uradim sama. Neće biti zanimljivo tako. Zato ću ga mirno čekati. Čekati da mi uzvrati, možda ne bude mogao da izdrži pa to uradi odmah, ali nisam sigurna. Idalje izgleda kao da ne razume šta hoću. Čujem hrapavi glas kako me doziva.
" Aurora... Aurora izađi hoću da pričamo." na trenutak nesvesno zadržavam dah, a onda izdahnem.
" Nemamo ja i ti o čemu da pričamo." vikala sam jer nisam htela da izadjem.
"Aurora izađi kada ti lepo kažem, imamo o čemu da pričamo."
"O čemu to Harry ti i ja imamo da pričamo?"
"O svemu ovome."
"O ne, neću da pričam o ovome. Igra je počela i čekam tvoj potez. A znaš, život je kao šah, uvek se nađe neki konj da te matira. Tako da pazi kako vučeš poteze, možda te matiram pre nego što budeš spreman." pogledala sam ga kroz prozor, onako oštro.
"Zašto to želiš?" vikao je istom jačinom kao i ja da bih ga čula.
"Zato što želim da ti se osvetim za onu noć, za noċ koja mi je život upropastila. Ti misliš da je bilo lako živeti posle toga, misliš da je lako da preživiš taj psihički stres. E pa nije, veruj mi da nije. I da znaš da ćeš ti isto toliko da patiš, samo na drugačiji način." vikala sam samo kao bi me čuo, a onda sam čekala njegov odgovor.
"Koliko puta sam ti rekao da mi je žao, da sam bio pijan, da nisam znao šta radim. Tebi to nije dosta, ne znam šta želiš da uradim da bi opet bilo kao pre..." prekinula sam ga.
"Želim da patiš, isto kao što sam ja one noći. Jel ti to jasno, koliko puta treba da ti kažem to." ljuto sam pvukla zavesu i tako je navukla na prozor, otišla sam u moju sobu malo jače zalupivši vrata za sobom. Harry je bio u mojoj sobi, nisam u tom trenutku znala kako, ali sam se setila da se popeo preko onog drveta do mog prozora.
"Izlazi napolje!" vikala sam i pokazala prstom ka vratima.
"Dobro" krenuo je ka vratima, ali se odjednom okrenu ka meni i pribio me uz zid koji se nalazio iza mene. Brzim pokretima me je uhvatio za ruke i podigao ih iznad moje glave, a kukovima me pribijao uza zid. Počeo je da me ljubi, ali sam se ja opirala i uspela da se oslobodim jednim udarcem, jasno vam je gde sam ga udarila.
S.
"Izađi napolje!" ponovo mu je povikala.
"Uredu, ali da znaš da je ovo bio moj potez, na tebe je red Aurora, na tebe je red." pogledao me je i zločasto se nasmejao, a zatim se ugrizao za usnicu i izašao.

Flashback~Noć između 18 i 19 Jula.~

"Harry, hajdemo kući." rekla mu je i uhvatila ga za ruku.
"Čekaj još malo." rekao joj je i povukao ka sebi.
"Harry pijan si, hajdemo."
"Nisam pijan." rekao jej je, pomalo zaplićući jezikom.
"Harry molim te."
"Jebote, ne želim još da idem kući." rekao je oštro. Odjednom ju je pogledao oštro.
"Polazi." rekao joj je grubo.
"Gde?" pitala je, osećala je da će se nešto loš desiti, samo nije znala šta.
"Sad ćeš videti! James, Nick... Idemo" rekao im je, a oni su krenuli zajedno sa njima.

(...)

"Harry ne želim to, jel ti jasno." rekla je sva uplakana.
"Nick, drži je!" prišao joj je i uhvatio je za ruke.
"Skloni mi se." razdrala se na njega i udarila ga u nezgodno mesto nogom. On se savio od boli.
"Šta ti je?" Harry je povikao i udario je.
"Šta je tebi? Jesi li lud, želiš da učinim nešto što ne želim."
"Uradićeš to i tačka."

(...)

Dvaput ju je udario, a onda pokušao nešto (verujem da znate na šta mislim). Pokušala je da pobegne, ali nije uspela. U jednom trenutku je naišao njen brat, kojeg je ona vikala kada je mogla.
"Idiote, skloni se od nje!" povikao je i odgurnuo Harryja.
"Šta ćeš da mi uradiš?" rekao je i pokušao da se izmigolji iz Niallovog čvrstog stiska.
"Rekao sam ti da je ostaviš na miru. Jel jasno?" rekao je, a krv mu je šibala kroz vene.
"Nije." Harry je ratoborno uzvratio. Niall ga je udario pesnicom
"Pitam opet, jel jasno?" pitao ga je, još ljuće njego prošli put.
"Opet kažem,nije!" Niall ga je opet udario, ali ovog puta se od udarca Harry spustio i sravnio sa zemljom. Niall ga je isprebijao i odveo Auroru kući. Pretrpela je dosta boli od te noći, Niall je imao razumevanja za nju i pomagao joj da to prebrodi i uspela je, ali Niall nije uspeo da izbriše mržnju koja joj se usadila u srcu.

End of flashback

A onda...

Hej ljudi, nadam se da vas sviđa. Znam da je jako kratak nastavak, ali prosto sam morala da ga objavim, imala sam tu potrebu. Plizz ostavite vote i kom to mi puno znači.

Ly all, your Mary