Game Style-Game of thrones-

D.A.V.I.D

"Harry zar ti ne shvataš da ne treba da me šitiš. Nisi mi dečko!" rekla mu je malo višim glasom.

"Nisam, ali bio sam i nadam se, svim svojim srcem, da ću to opet biti." prišao joj je još malo.

"Mislim da nećeš, ali nada poslednja umire." ustala je sa klupe i odšetala ka svojoj kući. Ušla je u svoju sobu i legla na mekan krevet i osetila da je nešto zašuštalo onog trenutka kada je spustila glavu na jastuk. Podigla je glavu i ugledala pismo, još jedno pismo. Pozvala je  Harrya video pozivom.

"Šta ima lepotice?" nasmešio se

"Ovo!" pokazala je pismo.

"Oo, taj baš jedva čeka da dobije batine." Aurora je otvorila pismo.

"Draga Aurora,
možeš otići od Harrya, on je dovoljno glup da te pusti, IDi od njega, ali od mene nećeš moći, 
s puno ljubavi, tvoj tajni obožavalac xo."

"Ubiću ga bude li te takao!" Harry više nema osmeh na licu, može se primetiti da je ljut, vilica mu je jako izražena, oči su mu potamnele.

"Neće mi nauditi, a svakako nemaš razloga da bilo koga tučeš zbog mene, ti i ja smo prošlost. On je verovatno neki dečačić iz komšiluka." Harryev izraz se nije promenio, postao je malo blaži, ali skoro neprimetno.

"Bolje bi mu bilo. Znači zove se David." 

"Izgleda."

"Imaš nekog klinca u komšiluku koji se tako zove?" pogled mu je zabrinut.

"Milsim da nemam, proveriću sa Niallom." Harry nije napravio nikakvu reakciju, bio je ravnodušan. Kao da mu nije bilo bitno to što su se on i Niall mrzeli, kao da mu je samo Aurorina bezbednost bila bitna.

"Uradi to." nasmešio se, to je bio onaj osmeh za ohrabljenje. Aurora je izgledala kao da joj nebitno ono što će se možda desiti. Šta ako je taj David opasan, šta ako je želi ubiti da bi se zbog nečega ovetio, ali možda je to neki dečko i komšiluka kom se Aurora dopada, pa ne zna kako da joj kaže to. Sve to predstavlja jedno veliko pitanje.

Kada se Niall vratio kući Aurora ga je pitala za tog Davida, rekao je da se niko ne zove tako u njihovom komšiluku. Tada je postalo malo jezivije. 

'Ispada da nije niko iz mog komšiluka.' Aurora je poslala Harryu poruku. Čekala je odgovor. Video je poruku i piše nešto.

'Neće te ni taknuti.' Aurora je čula zvono Niallovog telefona, on se javlja i odjednom izlazi iz kuće i glasno zatvara vrata. Čuje u daljini 'Vidimo se kod tebe za deset minuta.'

Niall odlazi niz ulicu i nestaje u mračnoj ulici.

Niall's pov

Harryev poziv me uznemirio. Mrzim ga. Pokušao je da povredi moju sestru, ne može to tako. Pored sve te mržnje, kada  me je nazvao, osetio sam brigu u njegovom glasu. Rekao je 'Neko želi da naudi Aurori, na meni i tebi je da to sprečimo.' Ta rečenica je bila kao iz onih akcionih filmova sa super herojima, samo što mi nismo spašavali planetu Zemlju, već planetu Aurora. Spreman sam da uradim bilo šta samo da ona ostane sigurna, čak ću i da se udružim sa mojim 'zakletim neprijateljem'. Nisam ni primetio da sam već ispred Harryeve kuće.

S.

"Zdravo Niall, drago mi je da te vidim." rekao je i pokazao mi da uđem unutra.

"Takođe." ušao sam i zatvorio vrata za sobom.

"Sedi, mislim da ovaj razgovor ne možemo da vodimo dok stojimo." Niall je seo na fotelju pokraj koje je stajao.

"Niall, znam da ti nisam drag, ni blizu tome, ali ovde se radi o tvojoj sestri, Ja.."

"Samo je dodirni i ubiću te!" Niall je povikao.

"Neću je ni dohvatiti do onog trenutka kad ona to ne zatraži, ali zato onaj 'tajni obožavalac' hoće. Imam toliko loš osećaj u vezi sa tim, moramo da je zaštitimo. Mrzi me koliko hoćeš, ali u ovome moraš da mi pomogneš." Niall je gledao u njega, na par momenata je samo gledao. Nije verovao u ono što mu pada na pamet, nije verovao u njegovu pomisao da Harry brine za Auroru.

"Uradiću sve što treba."

"Okej, ne želim da je ostavljaš samu. Kada moraš negde da odeš, javi mi i dolazim. Ko zna kada će taj kreten doći da nam je ukrade."

"Važi, moram da idem, zabrinuće se." 

"Požuri kući, ko zna šta sve može da se desi."

Niall je žurno istrčao iz kuće, korak mu je bio brz, brinuo je da li je taj David došao kod nje, možda je bezazlen, ali šta ako nije. Šta ako je upravo tamo i ko zna šta radi. Niall je video upaljeno svetlo u Aurorinoj sobi. Žurno je ušao u kuću i pretrčao stepenice, uleteo je u Aurorinu sobu i zatekao je praznu. Nemo je gledao u Aurorinu praznu sobu, a onda mu je doprelo do mozga. Nje nema. Pogledao je u svaku sobu, ali nje nije bilo, poslao joj je milion poruka da mu se javi, ali nije bilo odgovora. Pozvao je Harrya. 

"Niall?" čuje se briga u njegovom glasu.

"Nema je!" Niallov glas je visok.

"Kako to misliš 'nema je'?" Harry izbezumljeno pita, ne želeći da veruje u Niallove reči.

"Ne znam, pre deset minuta sam stigao, nje nije bilo. Pretražio sam svaki milimetar ove kuće i nema je, poslao sam joj milion poruka da mi se javi, da mi kaže gde je. Ona uvek odgovori, ali sada ne."

"Dolazim." prekinuo je vezu i odjurio do kola. Nije znao šta da radi, nije znao kako da reaguje. Za manje od pet minuta bio je kod Nialla, smišljali su šta mogu da urade. Znali su da ako budu prijavili policiji, a David to bude saznao, biće još gore. Čekali su, čekali su da se Aurora vrati kući ili da bar pošalje poruku, ali se to nije desilo.

---------------

Hej narode, evo ga novi nastavak, nadam se da vam se sviđa. Možda je malo kraće, ali šta da se radi. Sutra se bacam na pisanje sledećeg nastavka, ali ne znam kada ću ga objaviti. Ostavite vote i komentar ukoliko vam se sviđa. Mislim da je ovo interesantan deo cele ove knjige i biće sve interesantnije. Jedva čekam da čujem vaša mišljenja, volim vass sveee <3