Game Style-Game of thrones-

"Ja nisam tvoja!"

Niall's pov

Vrisak. Budi me glasan vrisak. Skačem iz kreveta jer znam da je to Aurora. Ulazim u njenu sobu što brže mogu i vidim kako uplakana sedi na krevetu. Prilazim joj i čvrsto je grlim, ona se približava i steže uz mene, grli me toliko čvrsto.

„Princezo, zašto plačeš? Hej, pogledaj me, zašto plačeš?" šakama joj držim glavu kako bi me gledala.

„On..on te je ubio, a ja sam..ja sam mu to dopustila." Teško diče, još više plače, mazim je po kosi i leđima kako bih je smirio."

„To je samo san, ja sam živ. Ovde sam princezo, neće se tebi ništa loše desiti. Dođi." Podižem joj noge na krevet i ležem pored nje. Pokrivam je i ona legne na moje rame, osećam kako idalje plače, ali se smiruje. Polako smiruje svoje jecaje, a onda je zaspala. Ostao sam budan celu noć. Na svakim njenim pokretom ja bih vratio ruku na njenu kosu i ponovo je mazio. Ona je moja mala princeza, moja sestrica, neće nju tamo neki kreten da proganja u snovima i da ona vrišti noću. Odavno je svanulo, bar meni tako izgleda, sada je 9 i 15, ona se budi, polako, misli da spavam pa nežno podiže glavu sa mog ramena. Ustaje i onda vidi da sam budan.

„Kad si se probudio?" pita me i iz ormara peškir i odeću.

"Nisam ni spavao." Osmehnuo sam se I izašao. Izlazim iz kuće kako bih otišao u prodavnicu po namirnice, a onda ugledam malo piso koje stoji okačeno o bravu ulaznih vrata. Okrećem ga I vidim da je za Auroru.

"Ari, neko pismo za tebe." Silazi I uzima pismo.

"Gde ideš?" upitala me je.

"Idem do prodavnice, treba ti nešto?"

"Sladoled, vanila I čokolada." Nasmejala se i otišla u dnevnu sobu kako bi pročitala pismo.

S.

Aurora je uzela pismo, bolje ga osmotrila, opet nema imena pošiljaoca. Verovatno je to onaj tajni obožavalac. Otvorila je pismo, a onda primetila samo tri reči. 'I loVe you.' Opet jedno veliko slovo, ovog puta V. Uzela je telefon I poslala Harryju poruku.

"Jedno novo slovo, V."

Za sada je imala tri slova. DAV, ali još je nedostajalo, kako bi ime imalo smisla.

Začuo se zvuk telefona. "Dolazim."

"Bolje nemoj, Niall je ovde, ne treba mi da se sada I vas dvojica potučete. Vidimo se u parku."

"Vidimo se za 10 minuta." Aurora je ustala I otišla da se presvuče, obukla je šorc I malo dužu majicu, te uzela pismo I telefon I izašla iz kuće." Nakon pet minuta videla je da Harry već sedi I čeka je u parku.

"Vidim da ne kasniš." Rekla mu je, a on se naglo okrenuo I nasmejao.

"Naravno da ne, jedva čekam da saznam ko je taj kreten da ga fino isprebijam."

"Ooo, nećeš ti nikog da tučeš."

"Neću, ali bude li te takao, izlomiću ga kao šibicu. Ti si moja I ničija više."

"Ja nisam tvoja!" Aurora povika i odmaknu se od Harryja.

"Nisi, ali bićeš. Daj mi to pismo." Aurora mu prilazi I pruža pismo te zatim prekršta ruke dok Harry posmatra pismo. Harry prevrće pismo po rukama i pokušava još nešto da vidi.

"Šta to radiš? Piše veliko V, treće slovo je v, nemaš više šta da tražiš." Aurora mu reče te uze pismo.

"Upravu si, nema više ničega, ali sam mislio da ima." Harry ustaje i još više prilazi Aurori.

"Neće te ni taknuti." Okrenuo se i otišao, Aurorino srce je brzo kucalo, nije znala šta će Harry da uradi, nije znala na šta je spreman.

"Kada ćeš povući sledeći potez?" upitala ga je I ustala sa klupe. Harry se brzo vrati do nje i pogleda je u oči.

"Onda kada budem otkrio ko je ovaj kreten."

-----------------

Znam da je kratko, ali ovo je sve što vam mogu otkriti za ovaj nastavak...uskoro će biti interesantnije, ali moraćete da sačekate.. volela bih da vidim vaše iskrene komentare...spremna sam da dobijem kritike zbog kratkih nastavaka, ali šta da radimm...takva sam. Hvala vam na 2k readsa, mnogo mi znači i presrećna sam...ostavite vote, komentar, volim vas i ljubim svee <3