Game Style-Game of thrones-

»Roses«

Aurora P.O.V

Zvono na vratima me budi, ali ne žurim preterano da otvorim. Lagano napuštam svoj topli krevet i silazim niz drvene stepenice kako bih otvorila. Dolazim do vrata i naglo ih otvaram.

"Dobar dan, izvo...." zastajem jer ne vidim nikoga na vratima, razmišljam da li sam poludela, ali onda ugledam korpu sa ružama. Uzimam je u ruke i odlazim do kuhinje. Otvaram frižider i uzimam sok od pomorandže

Korpu spuštam na radnu površinu, kao i flašu sa sokom od pomorandže. Pokušavam da pronađem neku karticu sa posvetom, a onda ugledam karticu koja je ubačena između dve ruže. Uzimam je u ruke i na crnoj kartici su srebrnim slovima ispisane reči: "Tebe treba ljubiti i to često. I to treba da radi neko ko zna šta radi." nema potpisa, ničega. Odlučila sam da ostavim sve ovo u svoju sobu. Iskreno prvo mi Harry pada na pamet jer je znao da bude romantičan, ali posle onako velike svađe i šamara, mislim da bi samo osoba koja je luda za mnom mogla to da ostavi na mom pragu. Dok sam se penjala uz stepenice iz korpe mi je ispala jedna ruža. Spustila sam korpu na jedan od stepenika i podigla ružu, ali nisam obraćala pažnju na nju, zadržala sam je u ruci, a drugom rukom ponela buket. Ulazim u sobu i sušta korpu ispod prozora, a onda u zagledam onu ružu u ruci. Učinilo mi se da je nešto pisalo...ko bi mogao da napiše nešto na ruži. Aurora oprosti mi. Da li je moguće da je to napisao na ružinoj latici. Koliko lud moraš da budeš da uradiš nešto tako. Sad sam sto posto sigurna da je ovo Harry uradio. Odlazim do korope i gledam gde postoji nek alo mesto za ružu. Uočavam jedan mali prostor, ali u tom delu je imalo nešto, sa dva prsta pokušavam da to izvučem i začudim se kada vidim savijeni papir. Spuštam ružu i otvaram papir.

Aurora, 

zar smo do ovoga došli, došli do dela gde ti mene ne želiš da vidiš. Volim te i voleo sam te, ali ti mene smatraš krivim za sve ovo. Okej, jesam kriv. Napio sam se, hteo nešto što ti nisi, ali nije to bila samo moja krivica. Rekao sam ti da odeš kući, nisi htela. Da si otišla, ništa od ovoga se ne bi ni desilo, sve bi bilo super. Ja tebe volim, shvati to. Spreman sam da umrem zbog tebe i tvoje sreće, spreman sam da ubijem sve, pa čak i svoja dva najbolja druga samo zbog tebe. Ti si meni sve i to ćeš i ostati. Voli te tvoj loknasti meda.

Da li me stvarno voli? Posle svih mojih reči, posle svega, on meni kaže da me voli i da bi sve uradio za moju sreću. Videćemo.

S.

Aurora izlazi iz svoje kuće u rukama noseći onu ružu i pismo. Uputila se kod Harrya. Želi da sazna istinu, želi da sazna da li je još uvek voli, ali... i da je voli ona neće stati dok se igra ne završi. Ulazi u Stylesovo dvorište, brzim hodom dolazi do ulaznih vrata i zvoni. 

"Ko je?" sa sprata se čuje Harryjev glas, ali Aurora ne odgovara. Čuje se lagano tupkanje koje je sve jače i jače kako se Harry sušta niz stepenice. Otvara vrata sa čudnim izrazom lica.

"Aurora, ja...uđi" ona klima glavom i bez ikakve reči se kreće ka dnevnoj sobi čvrsto stežubi pismo i ružu. Smešta se u udobnu kožnu fotelju i čeka da i Harry sedne. Kada se Harry našao u udobnoj fotelji preko puta nje ona je na sto spustila pismo i ružu. 

"Šta je ovo?" upitala ga je ne baš glasno. Pogled koji mu je upućivala nije bio nimalo prijatan. Nije mogla verovati da mu je palo na pamet da joj napiše pismo ili čak pošalje buket. Uzela je pismo u ruke, otvorila ga brzim pokretima i pročitala ga.

"Harry, ako veruješ da će me ovo pismo smekšati, neće. Rekla sam ti šta sam imala, igramo igru. Shvati ovo kao neku od onih igrica koje si igrao i gde si želeo da pobediš.. Treba da želiš pobedu, a ne da me puštaš da pobeđujem." uzela je pismo i ružu. 

"Ovo si uspreo da uradiš, uspeo si da napišeš neko glupo pismo i ja treba da poverujem da je ovo tvoj korak, e pa ne verujem. Čekaću, čekaću koliko god da je potrebno, samo da vidim na šta si spreman. Ne znam zašto uopšte očekujem nešto, nemaš ti petlje da bilo šta uradiš to si jednostavno ti, takav si." ustala je i krenula ka vratima. Harry je ustao za njom i krenuo istom putanjom. 

"Možda nemam petlje, ali možda ne želim tebe da povredim. Razmisli o tome i reci mi čega si se setila. Imaš moj broj, znaš da uvek možeš da mi pošalješ poruku." okrenula se i otišla, razmišljala je o njegovim rečima, razmišljala je da li on stvarno nije želeo da je povredi ili je to samo rekao kako bi se na neki način izvukao iz svega. 

Aurora's POV

Da li je on ozbiljan, ne mislim da je baš potpuno bezosećajan, ali...o moj Bože...šta se dešava, zašto mi srce govori da me on i dalje voli, a glava kaže da samo pokušava ponovo da me pridobije. Zašto moja osećanja i razum ne mogu da se slože? Zašto? Ja prema njemu ne osećam ništa. On je najgora osoba koju poznajem, uradio mi je nešto što ne mogu da mu oprostim. Neću mu oprostiti, nema šanse. 

S.

Prišla je ulaznim vratima svoje kuće. Izvatila ključ, ali je pod nogom osetila nešto. Sagla se i uzela neki papir. Otključala je vrata kuće i odmah se popela uz stepenice, spustila pismo i ružu na sto, a otvorila pismo koje je malopre našla. Sela je na krevet i pročitala ga.

Sve pre tebe šaptale su mi na uvo i ljubile mi usne. Onda si došla ti, šaptala mi blizu srca i poljubila moju dušu. Hvala ti, jedina moja.

Zatvorila je pismo. "Ponovo pismo. Ponovo bez potpisa. Harry."

----------------------------------------

Hej svimaa...evo i mene posle mnogo vremena, nadam se da vam se nastavak sviđa....potrudila sam se oko ovog nastavka i volela bih da vidim vaša iskrena mišljenja, zato ostavite komentar i vote ako vam se svidi. Hvala vam svima što ste čitali ovu priču, hvala za svaki komentar i potrudiću se da sledeći nastavak ide uskoro..ništa ne obećavam. 

Volim vas sve, čekam vaša mišljenja i hvala vam svimaa <3