Zabranjena ljubav #WMWC

Priprema za takmičenje

Četvrtak 7 i 35

„Hajdee Jovana!“ vikala sam sestri da požuri.

„Evo idem, samo da se obujem.“ Odgovara mi dok obuva svoje sive nike patike.

Krenule smo, ali smo zakasnile na prvi čas. Pošto je Jovani trebalo još deset minuta da bi popravila šminku, već se tad videlo da ćemo zakasniti. Ja sam prvi čas imala kod razredne, srpski mi je predavala, i hvala Bogu pa je bila dobra žena, i uvek mi opravdavala jer je znala  kakva je moja sestra i da uvek kasni.

Četrdeset i pet minuta smaranja. Toliko mi je bilo dosadno da sam celu svesku išarala. Pošto je to bio prvi čas, a istog tog dana smo imali petog časa odeljensku , pa smo mi zamenili časove i stavili prvog odeljensku a petog srpski. Ona je žena ceo čas pričala o našim ocenama i kako bismo trebali više da se trudimo i te gluposti.. uostalom nisam je ni slušala.

Treći čas. Prava. Kontrolni. Ušao je profesor i odmah podelio testove. Svi smo se potpisali i počeli da radimo. Nakon dvadeset minuta sve sam završila i proverila dva puta, a zatim i predala.

„Završila? Već?“ pitao me je začuđeno.

„Haha, da. Sve sam uradila čak sam dva puta i proverila.“ Smejući se njegovoj faci opušteno sam govorila.

„jel si razmislila?“ kada je video da ga čudno gledam dodao je „u vezi takmičenja?“

„Ah, da, jesam. Ići ću.“

Veliki osmeh mu se pojavio na licu. Ja sam ga samo posmatrala i razmišljala kako ima lep osmeh, ali sam se brzo vratila u realnost jer me je nešto pitao, ali ga nisam čula, pa sam glavom pokazala da ponovi.

„Takmičenje je za mesec dana. Kad želiš da počnemo da vežbamo?“

„Hm, pa možemo..“
Jedan deo mene govori posle škole, a drugi deo kaže za vikend.
Primetio je da se premišljam, pa je predložio:

„Može sutra?“

„Da, odgovara mi u potpunosti.“ Nasmešila sam mu se i krenula na mesto.

Anastasija me je pogledala onim kao sve ćeš mi ispričati pogledom.
Kezila sam joj se i isplazila.

Pogledala sam par puta u profesora i videla da me je pogledao par puta. Ono kao slučajno.

Petak popodne, 17:00.

Stižem ispred stana 22, i pokušavam da smirim disanje. Toliko sam uzbuđena, stvarno ne znam šta mi je. Kad, konačno odlučim da pokucam, čujem neki ženski glas unutra, i razmišljam da nisam promašila stan ili ne daj Bože da je profesor oženjen? Protresla sam glavu levo desno kako bih rasterala te misli i pokucala. Posle minute čekanja, on mi otvara vrata.

„Zdravo. Ne smeta ti da budemo na ti? Nismo u školi ili tako negde, a i lakše je na ti?“ osmhnuo mi se.

„Da, naravno.“ Ušla sam u stan i zadivila se koliko je lepo uređen, „Prelep ti je stan.“ Rekoh mu kada smo ušli u dnevnu sobu i seli za sto.

„Hvala.“ Uzeo je neke papire i rekao „Pa hajde da počnemo.“

„Hajde.“

Dok sam ja radila testove, on je spremao nešto u kuhinji. Pretpostavljam da su, po mirisu, neki kolačiići. Došao je do dnevne sobe i na sto stavio kolače.

„Kako ide?“

„Dobro. Skoro pa sam završila.“

„Važi. Uzmi kolačić.“

„Hoću, hvala.“

Pošto sam sve odradila, on je pregleđivao, a zatim otišao do kupatila. Za to vreme ja sam otišla do kuhinje da uzmem vodu, jer mi je u čaši više nije bilo.

„Posle napornog rada si ožednela? Haha“

„Ha? Uh, al' sam se uplašila. Da, ožednela sam, izvini ali morala sam da dosipam sebi vode, pošto si ti bio u kupatilu morala sam sama.“ Prošla sam pored njega i u tom trenutku je srce počelo da mi lupa trista na sat.

„Hm, dobro. Hajde da završimo, pa da te odvezem kući.“ Išao je za mnom.

„Da me odvezeš?“ začuđeno sam ga pitala.

„Pa pao je mrak. Devet je sati.“

„Devet je sati?“ kako vreme leti pored njega.

„Da, da, vreme brzo prolazi. Hajde sad da završim ovo, a ti se obuci, pa da krenemo.“

„U redu. Hvala.“

Test sam dobro odradila. Sve mi  je bilo tačno. Jeej!
Dok smo se vozili, vladala je tišina, ništa se nije čulo osim radija i pesme „Forever young“. Tek kada se pesma završila profesor je rekao:

„Kad želiš da dođeš sledeći put?“

„Može ponedeljak?“

„Da, može. Evo stigli smo.“

„Da, hvala vam. Doviđenja.“

„Hej, ne persiraj mi.“ Nasmejao se.

„Hahah, važi, hvala ti, ćao.“