Zabranjena ljubav #WMWC

Matura - 1. deo

10. jun

Stigao je i taj dan, matura. Ceo dan je bio jako ubrzan i nemoguće je bilo da barem na trenutak odmorite. Aleksandra je tog dana imala zakazano kod frizera, šminkera i morala je otići do škole kako bi potpisala papire za dobijanje glavne nagrade koju je osvojila na takmičenju. Nije tačno znala šta je dobila te je njenim telom vladalo uzbuđenje. Ali bila je i napeta zbog maturske večeri i da li će sve biti u redu. Da li će joj to, kao što svi kažu, biti noć koju će zauvek pamtiti? Želela je to. Želela je da tu noć, tu školu, taj period života pamti kao jednu od najlepših perioda.

Da li će joj uspeti?
Da li se još uvek seća nemilosrdnih događaja ili ih je zaboravila?

Pošto uskoro odlazi u Švajcarsku, nije želela da upropasti sve i da ne dođe na maturu, jer znala je da joj je to poslednji put sa njenim najdražim ljudima, koje možda nikada više neće videti. Jer, došao je trenutak kada se putevi razdvajaju. Taj očajan i najgori trenutak u životu, pogotovo za osobe kao što je Aleksandra - osobe koje mrze rastanke.

Dok je bila kod frizera, razmišljala je o tome kako joj je bilo u ovoj školi i kako će se tamo, u Švajcarskoj, u drugoj školi gde su kultura i obicaji naroda drugaciji od naših, snaći.

Volela je da joj neko pravi frizure, tako da je skoro u potpunosti uživala.

**************************

Kako to 'skoro u potpunosti'?

U smislu da voli da joj neko pravi frizure, ali da nije mogla u potpunosti da se tome prepusti jer je razmišljala o novoj školi, novom životu.

*************************

Kada je frizerka završila, Aleksandra je bila veoma zadovoljna onim što je videla u ogledalu.

U međuvremenu, pre nego što je otišla kod šminkera, pozvao ju je direktor škole i rekao joj je da će joj nagradu predati na maturskoj većeri, te da ne mora da dolazi do škole.

"U redu, hvala što stemi javili. Da li će mi nagradu predati neko od profesora ili vi?" upitala je ljubazno.

"Najverovatnije ćemo tvoja razredna i ja. Da li je to u redu?" direkror joj odgovori i upita je pažljivo.

"Naravno, u redu je. Hvala. Doviđenja." razgovor je nakon direktorovog pozdrava bio završen.

Aleksandra, kao i svi učenici, voleli su njihovog direktora jer se najpre ponašao prema njima kao prijatelj, a zatom, kada treba, kao direktor.

Pošto je imala jednu obavezu manje, otišla je na kafu u njenom omiljenom kafiću "KQ cafe".

Imala je još dvadesetak minuta da ode na šminkanje.

Stigla je tačno na vreme.

Kada je došlo vreme da se nađe sa Anastasijom i ostalim društvom, bila je skoro spremna. Kao i po običaju, zakasniće, ali iz iskustva zna da će je oni čekati.

Kasnila je petnaest minuta, svi su već bili spremni za početak plesa. Ona je bila u paru sa Lukom, jednim od njenih dobrih drugova.

"Prelepa si!" odabrano društvo je viknulo u glas, sa oduševljenim izrazom lica.

"Hvala vam svima, i vi ste mi takođe svi prelepi." osmehnula im se.

*************************
Ćao društvo! Izvinite što nisam pisala jaaaaako dugo. Ali nisam toliko ulazila na Wattpad tako da nisam ni inspiracije imala a ni volje. Deo je bio napisan ali danas kada sam ga pročitala nije mi se svideo pa sam ponovo pisala.
Možda ste za ovo vreme zaboravili na moju priču, ali nadam se da barem nekog ima.

Hvala na razumevanju i hvala što čitate.

Ovo je pretposlednji nastavak. Čisto da znate. Da li biste voleli da produžim priču ili biste voleli da sledeći nastavak bude poslednji. Meni je svejedno pošto imam još ideja za nastavak priče ali može se i završiti na slefećem delu.
Imajte u vidu da neću biti redovna u pisanju jer sam sad četvrta godina i neću imati mnogo vremena. ❤❤❤