Zabranjena ljubav #WMWC

Poslednji dan škole.

Ubrzo nakon onog događaja posle takmičenja, Aleks je bilo veoma teško da pređe preko toga, Izbegavala je časove prava i svog profesora po hodniku.

Ali koliko dugo možeš izbegavati sudbinu?

Ne dugo.

Bio je to poslednji dan škole, i dan kada je četvrtoj godini bila matura.

Aleksandra i njeno odeljenje je imalo majice u kraljevsko plavoj boji na kojima je, na prednjoj strani, pisalo:

IV-3
Ne može nam niko ništa.

Ostala odeljenja su imala roze, crne i žute majice sa različitim natpisima.

Muzika je treštala iz školskog dvorišta, a učenici su igrali u ritmu iste. Bio je to lep dan, sve dok nije došlo vreme za slikanje.

Kada su sva četiri odeljenja trebala da se slikaju sa svojim razrednim starešinama, tada je Aleks ugledala, prvi put od onog dana, profesora iz prava. Njenog profesora. Njenu ljubav.

Profesor ju je nekoliko puta pogledao, ali se ona na to nije obazirala iako joj je srce, kad god ga kraičkom oka pogleda, kucalo trista na sat.

Nakon slikanja, profesor je prišao Aleksandri i njenim drugaricama.

"Dobar dan devojke, kako se provodite?" svaku od njih je odmerio, ali je pogled zadržao na Aleksandri.

"Odlično, vi?' sve, osim Aleksandre, rekoše u glas.

"I ja isto, nego.." zastao je, te se okrenuo prema Aleks i nastavio, " da li možeš krenuti sa mnom do učionice, želeo bih da ti pokažem nešto?" završivši ljubazno se osmehnuo.

Ako odbijem, drugarice će primetiti da nešto nije u redu, a ako prihvatim onda ću mu sigurno oprostiti.. šta li želi da mi pokaže? Šta da radim? Joj, previše razmišljaš, Aleks, previše!

"Šta tačno želite da mi pokažete?" lagano protrese glavom kako bi rasterala misli od malo pre.

"Pa" opet je zastao, ali ubrzo je nastavio, doduše malo nervozno: "hoćeš li poći ili ne? Mnogo je hitno!"

Drugarice su, kako bi ostavile Aleks samu sa profesorom, otišle do obližnjeg kioska da kupe sladoled.

"Nemojte vikati. Hajde, idemo." smirenim tonom je rekla , te krenula ka ulazu škole. On ju je pratio.

Kada su, napokon, ušli u školu, uhvatio ju je za ruku, približio je k sebi, ubrzano dišući rekao joj je:

"Aleks, želim da mi oprostiš.. zašto si me izbegavala sve vreme? Nisi dolazila na časove.. zbog čega si to radila? Zar te je ono što si videla onog dana toliko povredilo?" gledao ju je pravo u oči, držeći je i nežno i čvrsto za ruku. Nežno jer nije želeo više da je povređuje, nego samo da oseti tu njenu malu i tako mekanu ruku. Čvrsto, jer je želeo da joj pokaže da ovog puta neće tako lako pobeći  odnosno on je neće tako lako pustiti da ode.

Gledala ga je dok je govorio, ali osim one prve rečenice koja je stalno odzvanjala u njenoj glavi, ništa više nije čula.

Aleks, želim da mi oprostiš.

Aleks, želim da mi oprostiš.

Želim da mi oprostiš.

Želim da mi opros-..

"Aleksandra, slušaš li ti mene?" odjednom čuje Anastasijin glas.
Okreće se prema njoj, istovremeno praveći zbunjujuću facu.

"Šta ti radiš ovde?" upita Aleks čudeći se.

"Kako šta radim ovde? Pa sedim već petnaest minuta ovde i pokušavam da saznam što si crvena i suznih očiju, trčeći izašla iz škole? Kao da si videla duha."

"Moliim?" zabezeknuto upita, crveneći još više.

"Mislim da s' tobom nešto nije u redu, trebala bi otići kod lekara!" ustavši sa klupe, rekla je "ne mogu više ovako, hoćeš li mi objasniti neke stvari?"

"Nemam ti šta objašnjavati." hladno je rekla, kao da priča sa smrtnim neprijateljem, a ne sa svojom najboljom drugaricom.

"Dobro, onda ne moraš!" okrenula se i pošla.

Pokušala je da ode, ali ju je Aleksandra uhvatila za ruku kako bi je zaustavila.,

"Molim te stani, hoćeš li sesti da ti ispričm sve? Ustvari, sedni jer ti prvo moram nešto reći."

Anastasija se na trenutak kolebala da li da ode ili ipak ostane, ali ostala je, te je poslušala drugaricu i sela.

"Slušam te, počni." bukvalno je zapovedala.

"Znaš.. " na trenutak je zastala, jer nije znala kako da joj saopšti tu vest, "zaljubljena sam u profesora."

Anastasija je počela da kašlje i nije nikako mogla doći do daha, te kada se njena reakcija okončala uspela je da progovori.

"Ti se šališ! Znala sam! A primetila sam ja da ima neke hemije između vas dvoje! I hajde  pričaj sve od početka!?" završila je uzbuđeno, jedva čekajući da nastavim.

************************************

Hej, hej, evo nastavka! Odmah da kažem da sledećeg neće biti pre trećeg juna.

That is it!
Nemam šta više reći, osim

UŽIVAJTE! ❤