Zabranjena ljubav #WMWC

Iznenađenje

Zvrrrr. Zvrrrr. Zvrrrr...
Uzimam telefon sa noćnog stočića i pospanim glasom govorim:

"Šta je?"

"Hej" čujem muški nežno grub glas te u istom trenutku ustajem iz kreveta.

"Profesore?" pitam začuđeno i sa malim uzbuđenjem i sramotom u glasu, zbog mog malopredašnjeg nepristojnog  javljanja.

"Da, ja sam. Zvao sam te da bih ti rekao da si sve odlično odradila, i da je danas takmičenje. Pomerili su za danas. Inače, izvini što sam te probudio."

"Haa? Molim? Čekajte, hoćete da kažete da ja danas treba da odem na takmičenje?" razgoračila sam oči, i širom otvorila  usta. Da je profesor mogao da me vidi, a dobro je što nije, mislio bi da sam luda.

"Da, da, danas je. I molim te da, ako možeš za sat vremena dođeš u školu, da se pripremiš, jer za dva sata počinje." osetila sam.kako se smeška dok ovo izgovara.

"Nema šanse!" iznervirano lupam vratima sobe.

"Molim te, Aleksandra. Ja verujem u tebe, verujem da ti to možeš!" Pojavljuje mi se osmeh od uha do uha na ove njegove reči.

On veruje u mene?

Nakon dva minuta tišine, odlučim da nešto kažem: "Uredu, doći ću."

Pola sata kasnije

Ulazim brzim korakom u školu i tražim profesora, ali nikog nigde nije bilo, te  odlučim da odem do učionice u kojoj uvek imamo prava i da još jednom pogledam testove iz kojih sam vežbala.

Dok vežbam čujem teške korake kako se približavaju učionici.
Kvaka se polako spušta, a ja nepomično i sa malim strahom gledam u vrata i očekujem nekog poznatog.

"Auć!" osetim jak bol u glavi te ispustim još jedno jedva čujno "Auć!"

Profesor mi prilazi pružajući mi ruku da ustanem.

"Aleksandra, jesi li dobro? Kako si uspela da padneš sa stolice?" na ovim zadnjim rečima se smejao kao lud, ali oči su ga odavale, u njima se videla velika zabrinutost.

"D-d-da, dobro sam." zamuckivala sam, prihvatila profesorovu ruku, te nastavila da govorim:

"Pala sam od straha, kada sam čula vaše korake i toliko sporo otvaranje vrata, stala sam i nepomično gledala u njih, te ugledala vas.."

"Plašiš me se?" nakezio se.

"Hahah, ne. Nego noćas sam gledala neki horor pa ću sad biti u tom plašljivom fazonu nekoliko dana." pobedonosno sam se nasmejala.

Nastavili smo da se smejemo i pričamo, te smo u potpunosti zaboravili na vreme.

11:55

Pogledam na sat, imam šta da vidim

"Aaaaa, pet minuta pre početka takmičenja!" ustajem sa stolice i povlačim profesora za ruku, i trčećim korakom krećemo ka sali za takmičenja.

"Aleeks, ne na tu stranu!" okreće se te me vuče na drugu stranu škole.

"Auu, da. Ne znam ni šta radim. Nema šanse da stignemo!"

"Evo, stigli smo na vreme. Još nije počelo." zadihan i crven od trčanja, otvara vrata.

Ulazim u salu, ne vidim nikog nigde, okrećem se prema profesoru koji je sa svim ostalim profesorima i celom školom stajao i držao rođendansku tortu

"Srećan rođendan Aleks!" viknuli su svi u glas.

Krenule su mi suze od sreće, prišla sam torti i jako dunula svećice.

"Hvala vam svima!" prišla sam Ani i Anastasiji i jako ih zagrlila, kao i još neke prisutne.

"Pripremili smo ti iznenađenje, jer odlaziš i želeli smo da nas zapamtiš kao jednu od najlepših stvari koje su ti se dogodile u životu." opet njegov prekrasan osmeh.

"Hvala vam puno! Uvek ću vas se rado sećati."

Završili smo govore, te smo svi otišli da se zabavljamo.
Prišla sam profesoru i šapnula mu "Platićete mi za onaj stres koji sam preživela zbog navodonog takmičenja!" pogledala sam ga pravo u oči i zloćkasto se smešila.

"Hahah, a priznaj da je bila genijalna ideja!"predivan osmeh je krasio njegovo lice.

"Nije!" počeli smo se raspravljati, sve se više smejući našoj tvrdoglavksti.

****************'******************

Heeej! Evoo nastavka. Da li vam se svidja? Kritike? Pohvale?
Ako vam.se svidja, glasajte, komentarisite.
POSLUSAJTE OVU PESMU! MNOGO JE DODBRA! ❤

Hvalaa vamm! ❤❤❤