The hunter and the broken raven

26.

"Doktore Kai?" Čuo je iza sebe. Stajao je na prozoru zamišljen. Bio je u Teresinoj sobi već dvadeset i pet minuta. Petnaest je proveo gledajući ju kako spava, a deset je razmišljao na prozoru. Ne bi on uopšte ostao toliko, ali ga je zaokupilo i izgubio se u mislima. Odjednom kada je čuo njen glas kao da ga je osvijestio i vratio u realnost.

"O-oprostite. Jesam li vas probudio?" Pitao je ponovo se spuštajući u stolicu. Kada je ponovno progovorila nije mogao, a da se ne nasmije. Glas joj je bio umoran, oči polu-otvorene, ali mu je i tada bila prelijepa. Nije se usudio da ponovo pomjeri pramen kose koji joj je pao na lice. Ovaj put je to učinila sama.

"Niste me probudili. Otkud vi u ovo doba?" Blago se pridigla u krevetu i protrljala desno oko. Naravno nakon što je to izgovorila sjetila se da joj je rekao da je noćna smjena. Možda bi to neka djevojka namjerno slagala, ali ona nije bila takva. Kai joj je rekao da se možda previše zadržao, da bi trebalo da krene. Uhvatila ga je za ruku kada je pošao da ustane.

"Sačekajte. Nešto vas muči, zar ne? Tu sam Ako želite sa nekim da razgovarate." Tim riječima je Kaiu naslikala osmijeh na lice, smatrao je da ne bi bilo uredu pacijentu da priča o svojim privatnim problemima, ali sa Beth nije mogao. Njoj je sada trebalo da otputuje negdje, da se odmori, nikako da razmišlja o onome što se desilo. Teresin pogled ga je ohrabrivao i tek onda su oboje spustili pogled i shvatili da se idalje drže za ruke.

"Ovaj..." Kai je pustio i počešao se po glavi, a Teresa je istom tom brzinom sklonila svoju ruku i stavila je preko pokrivača, namještajući ga. "Trebalo bi da spavate. Ja večeras više nemam snage. Cijelo vrijeme brinem." Krenuo je ka izlazu, ali ga je Teresin glas zaustavio.

"Znajte da sam tu ukoliko želite da pričate. Možda vam bude lakše. I, ovaj, htjela sam da vas pitam kada bi mogli krenuti sa rehabilitacijom, jedva čekam da počne." Kai se nasmijao na njen entuzijazam, rekao da će o tome svemu razgovarati prekosutra, i da ne želi da ju opterećuje svojim problemima. Iako mu je stvarno trebalo da sa nekim priča. Odlučio je nazvati majku, dok je pio kafu. Nisu razgovarali dvije sedmice, bila je previše zauzeta fondacijom koju vodi. A to je u mogućnosti da uradi, jer je već 4 godine srećno udata za bogataša. Ali idalje bar dva puta u mjesecu odlazi na Paulov grob.

"Ne mogu da vjerujem. Ti mene zoveš? Da nisu počele kiše pečenih kokošaka." Progovorila je Sue čim je podigla slušalicu. Kai je duboko izdahnuo. Koliko god da je ostarila, njegova majka je idalje imala onaj svoj specifični smisao za humor. "Zaista mi je žao što to ne činiš češće. Reci mi, kako je Beth?" Glas joj se spustio za jedan ton, gotovo neprimetno. "Zato te i zovem. Mislio sam da si otišla kod nje da joj pomogneš." Rekao je Kai iznenađen. Čuo je neko meškoljenje sa druge strane linije. Kao da nije htjela da mu kaže zašto nije tamo. "Ovaj.....imala sam nekih obaveza. Kod kuće." rekla je okljevajući. Kaiu je bilo jasno da se nešto dešava, dvoumio se da li da je pita u čemu je problem. Kako su oboje i dalje ćutali odlučio je da ju pita. "Je li sve uredu? Zvučiš zabrinuto. Ukoliko želiš možeš mi reći." Ponovo tišina. Počeo je nervozno da tapka stopalom. Ako je sve uredu zašto se onda tako ponaša?

"Kai, sine, bojim se da je Adam mnogo bolestan." Adam je bio taj njen bogati suprug. Pored njega postala je drugačija, vodila je svakakve organizacije, svaki drugi dan išla na ručak u neki luksuzni restoran, žive u ogromnoj vili. Pozvali su i Kaia da se preseli kod njih, kao i Beth sa mužem i kćerkom. No oni su to odbili, ali obećali da će ih često posjećivati. Međutim pored svega toga mogao je čuti da joj je iskreno žao zbog Adama. Možda ga je i zavoljela, ali Kai je sumnjao da će Sue ikada nekog voljeti kao Paula. "Hoćeš da dođem sutra kod vas? Jesam neurohirurg, ali mogu prepoznati simptome nekih oboljenja." Komešanje koje se čulo označavalo je da je Adam vjerojatno ušao u sobu i pitao ko je na telefonu. Čuo ga je kako se protivi bilo kakvim pregledima od strane bilo kog doktora, uvjeravajući Sue da nije beba i da je sve uredu. Par minuta kasnije Sue je ponovo progovorila, ovoga puta Kaiu.

"Znaš šta, dodji, ukoliko budeš imao vremena. Ako je nešto ozbiljno biće mi zahvalan što sam te pozvala." Ustvari Kai je predložio....ma nema veze. Rekao je majci da sutra ima slobodan dan, tako da će sigurno svratiti. Nakon što je završio razgovor sa majkom telefon mu je ponovo zazvonio. Brian. "Hej, zete šta ima? Je li Beth dobro?" Osmjeh na njegovom licu je nestao kada je čuo šta mu Brian ima za reći.

Vote, comment and share ❤
Nadam se da vam se sviđa priča, i da je interesantno čitati isto onoliko koliko je pisati.