Njujorcanka na pesku

Čuđenje

Me znam ko je više ostao bez reči,Ella ili ja.Nazvala sam je posle razgovora sa Kyleom.

Čula sam je da vristi od sreće,a i čulo joj se u glasu da je uzbuđena zbog mene.

-"Navijala sam vas dvoje samo da znaš!"-

-"Hvala?"

-"Preslatki ste."

-"OK,Ella,ti se više radujes nego ja."

-"Izvini,ali ne mogu da prestanem da se smejem.Već vas zamišljam zajedno."

-"Ti si sanjar.I optimista."

-"Šta fali tome?"

-"Mislim da nisam dovoljno dobra za njega.On može imati bilo joj devojku."

-"Opusti se.Njemu se svidjas ti.I kraj.I gde te vodi?"

-"Na sastanak?Pa....rekao je gde ja pozelim."

-"Kontam,znajući tebe ,biće picerija."

-"Kako si znala? "

-"Tvoj kombi se zove Pizzamobil."

-"U pravu si."

-"Od tebe me boli glava."

-"Idem ja,čujemo se

***

Dan posle,nije me probudio budilnik,već buka.Tata i Mary se svađaju ,izgleda.Iskocila sam iz kreveta i naslonila uvo na vrata,ali bez uspeha.

Slabo šta se čulo.Nadam se da je sve u redu.

Morala sam to da zanemarim i da se spremim za skolu.Čekala sam Kaylu da se spremi i izašle smo.

Posle kraće rasprave čijim autom ćemo ići,ušle smo u Pizzamobil.

Zapretila sam joj da ću reći Mary za žurku.Samo sam čula jedno "Mrzim te" i mnogo zanovetanja.

Po Ellu je došao Nico.Sviđaju se jedno drugom.

-"Znači,ti i Kyle?"-rekla je

-"Kako znaš?"-

-"Pa videla sam vas u dvorištu.Samo da ti kažem,cuvaj ga se.Nisi mu prva devojka."-

-"Čuvam se ja.I nisam mu devojka."

-"Koliko vidim,bices.Samo nemoj da te povredi."

-"Ako me povredi,slomicu ga.Ipak sam trenirala tekvondo i karate skoro pet godina."-čula sam njeno kikotanje.

-"Jesi čula jutros mamu i Kevina?"

-"Samo dreku.Ali ništa ovako."

-"Nadam se da je sve u redu."

Došle smo u skolu,i držale smo se zajedno.Njene drugarice Chanel i Ariel su bile blede,kao da su videle duha.

Čudno je i meni,OK?

Njih tri su 'harale" školskim hodnicima,a ja sam išla pozadi,gotovo neprimetna.Nije mi ni smetalo,jer ne volim previše pažnje.

Onda ce svi primetiti koliko sam cupava.Pomislili bi da ne posedujem cetku za kosu.

Došla sam do svoje učionice.Stajala sam na pragu,i onda sam čula poznat glas,Kyleov.

Okrenula sam se i ugledala ga sa momcima.Onda je i on ugledao mene.Imali smo 'trenutak'.Ovo je zvucalo stvarno zenskasto.

Disi.

Smiri se.

On prilazi.

Ne znam šta je u pitanju,to što nisam jela jutros ili 'leptirici u stomaku' ,ali imala sam taj čudan osećaj u stomaku.

Evo i nervoze,znojavih dlanova.

Divno,samo mi je to falilo.

Dok smo bili samo prijatelji,nije bilo pritiska da budem lepa,ni nasminkana, ni lepo obucena.

Lakše je bilo tako.Sranje.

-"Šta ima?"-poljubio me je,a moji obrazi su poceli da gore.O Bože,pa ja sam stidljiva.

-"Gladna sam."

-"Mislim da to nije ništa novo kod tebe."

-"U pravu si."

-"Jesi OK?Izgledaš nervozno."

-"Da,sve je u redu."

-"Jesam ti rekao da si lepa?"

-"Cupava sam i neispavana.Tebi je to lepo?"

-"Tebi to lepo stoji."

-"Stvarno si ulizica.Znaš?Već sam rekla da cu izaći sa tobom."

-"Idem ja,vidimo se na ručku?"

-"Da,naravno."

Momci su prošli pored mene,ali Nica nije bilo.A ni Elle.Klinci.

Nasmesili su mi se,i ja njima.Simpaticna su družina.I da pomislim da ih ne bi upoznala da sam ostala sa Lisom u New Yorku.

Sad se nikad ne bih vratila.Pronašla sam nove prijatelje i imaću novu porodicu.Sve nekako dolazi na svoje mesto.

Ili ipak ne.

***

Atmosfera u kući je zahladnela.Tata i Mary se ponašaju kao da šetaju na ljuskama od jaja.Niko od njih ne želi da započne svadju, pa ni ne pričaju mnogo.

Nema više njihove iskre.Možda je ljubav već prošla.

Tata neće da priča sa mnom o tome šta se dešava.Ne želi ni da kaže razlog svadje.

Tatu nikad nisam videla tako zatvorenog i neraspolozenog.Tajnovit je.

Sve što je misteriozniji,ja sam sve više nervoznija.Plaši me.Bojim se da izgubim sve ovo što imam.Ne bih volela da ponovo budem sama.

Ležala sam na krevetu svoje sobe sa Azraelom.On opet spava.Nikada nije bio takav.

Počeo je da gubi na težini i ne jede mnogo.Samo da njega ne izgubim.

Čula sam tiho kucanje.Tata je provirio i nakon toga ušao.

-"Moramo pričati o nečemu.Jako je važno."

-"Udji."-Seo je na ivicu kreveta i gledao me u oči.Postojala je ta napetost dok najzad nije progovorio.

-"Stvar je u tome što mi je prišla tvoja majka.Želi da te upozna."-moje srce je počelo jače da kuća.Ne mogu da verujem.

Žena koja me je rodila i ubrzo na kod toga i napustila želi da me upozna.

Davno sam se pomirila sa tim da je možda nikad neću upoznati.I to je u redu.Začuđujuće je to što nikad nisam htela da je vidim.

Tata mi je pokazivao slike,ali nisam prodavala značaj njima.Ostavila me je,usred noći i sa porukom da ona me može tako da živi,da želi nešto više od života.

Da li me je uopšte volela?

Sedela sam tako par minuta,u neverici i bez reči kojima mogu opisati ovo.

-"Amaris?Želiš li da je upoznaš?"

-"Ne želim ništa sa njom.Reci joj da sam srećna,da mi ne treba ona.Jel ste zbog toga ti i Mary svađali?"

-"To je jedan od razloga.Ja nisam hteo da ti kažem za ovo,ali Mary me je ubedila.Ne znam kuda će ići ovo.Sve smo dalje od svadbe."

-"Nadam se da će sve biti u redu,iskreno,zavolela sam ideju o porodici."

Znam,ovaj deo je dosadan,ali obećavam bolje!😀