Planiranje

273 11 5
                                    

DANAS JE SASTANAK!Uzbuđena sam,ali i nervozna.Šta ako nisam dovoljno dobra za Kajla?

Kejla i Ela su došle kod mene da me ohrabre i prave društvo dok se spremam.Moje spremanje uglavnom traje petnaest minuta,da se obučem i ocesljam.Ne sminkam se,jer ne znam.

Ali za to su se pobrinule Ela i Kejla.Iz Kejline torbe su izvadile sve moguće palete i karmine.Ja sam negodovala i bežala,ali na kraju su me uhvatile i sredile.

Znaju one šta rade.Malo senke,ajlajnera i maskare me je učinilo lepsom.Zapretila sam im ako mi stave sjaj za usne da ću ga pojesti,i sve tako iznova.Odustale su od sjaja za usne,ali su stavile rumenilo.Stvarno ih ponekad mrzim.

Pogledala sam se u ogledalo.Zapravo,prelepa sam.I po prvi put se tako osećam.Haljina je klizila po mojoj koži,a promeniti kose su nežno padali na ramena.Obula sam svoje bordo crvene duboke konversice i zavrtela se radi dramaticnosti.

Moram nekako da zahvalim devojkama za sve što su učinile za mene.Smislicu neko lepo iznenadjenje,to će im biti znak mog prijateljstva i zahvalnosti.

Ostalo je još petnaest minuta dok Kajl ne dodje po mene.Bacila sam se na krevet gde su devojke ležale.

-"Šta ćemo da uradimo kako bismo ponovo spojile tatu i Mary?"

-"Moraju da se sretnu.I da pričaju.Moraju da se sete zašto se vole."

-"Imam ideju.Zašto ne bi Kejlina mama došla na otvaranje restorana tvog tate?",Ela se okrenula ka meni.

-"Nije losa ideja.Moglo bi da upali."

-"Kad je otvaranje?",pitala je Kejla

-"Za dve nedelje.Mogu ubaciti Mary na listu zvanica,samo moram kopati po tatinim stvarima.Nije problem."

-"Sjajno.I ja ću da ispraznim mamin raspored za taj dan.Tako da smo uspele.Detalje još da razradimo, a sada imaš sastanak."

Čula sam zvono,to je Kajl.Otvorila sam vrata.Videla sam ga kako drži buket suncokreta.

Lice mu se ozarilo,nije mogao da skine taj dečački osmeh.Volim ga kad me tako gleda.Ne mogu da verujem jos uvek da sam upoznala nekoga divnog kao sto je on.

-"Prelepa si,stvarno."

-"Prestani,pocrvenecu.",nasmešio mi se.

-"Šta je sa trenerkom?"

-"Sledeći put.Kuda idemo?"

-"To je tajna.",privukao me je k sebi i snažno poljubio.

Krenuli smo ka tom tajnovitom mestu.Leteli smo ulicama Kajlovim kamarom.Otvorila sam prozor,dok je svirao radio.Nisam mogla da skinem pogled sa Kajla.I on se smesio.Desno oko mi je igralo od nervoze.

***

Stigli smo.Kod nekog skladista.Već sam pomislila šta nije u redu sa Kajlom.Da li je neki ubica ili šta?

Video je zabrinutost u mom licu,ali ubrzo je usledilo najprijatnije iznenadjenje.To je tajni restoran!

Kajl mi je objasnio da tu idu svi slavni dj-evi i različiti indi umetnici i slikari.Bukvalno,gomila hipi kul ljudi.I najbolje od svega toga sto je to odabran krug ljudi koji znaju za ovaj prelep restoran.Svideo mi se spoj modernog i starog.Visoki plafoni,svetla,svece i različiti fenjeri.Tu su i skulpture,slike i cveće.Predivno.Samo ne znam gde se ja tu uklapam.

Nisam nikad mogla da zamislim taj trenutak.Moj prvi sastanak.Pricali smo o tome sta se desava u mojem zivotu i saznala Sam i ponesto o Kajlu.

On me voli bas da razgovara o svom zivotu.Jer, kako kaze,nema niceg zanimljovog.Kaze da je samo obicno razmazeno dete jednog bogatasa,koje ne zna nista da ceni.

Ali,ja to ne vidim.Ne vidim ni jednu manu.Jos ne mogu da shvatim da neon ako sto je on moze da se zaljubi u mene.

Pricao mi je o tome kako se stalno svadja sa starijim bratom on i kako ga roditelji stalno teraju da ih upozna sa mnom.Jedna blesava porodica, zar ne?

Sastanak je sjajno prosao,iako smo oboje ocigledno bili nervozni.Dok sam cekala Kajla da ode po auto,stajala sam i gledala naokolo.Najvise sam gledala murale nekog tako potpisanog Collina.Nosila sam Kajlov duks,jer je vec bilo hladno.Gotovo da se nije videlo da nosim ista,jer je duks bio predugacak.

Onda je prisao neki momak.Stariji je,mogu primetiti.Ima tamno smedju kosu i bradu staru par dana.Lezerno je poceo razgovor.

-"Svidja ti se?Mislim na mural."

-"Sjajan je.Stvarno volim murale i grafite.Podsecaju me na Njujork."

-"Kul.Ja tamo idem u skolu.Ja sam Kolin."

-"Ja sam Amaris.",rukovali smo se

-"Idem,imam sto u restoranu.Ali,vidimo se."

-"Da,cao.",osvrnula sam se i gledala Kolina.Zanimljiva osoba.

Kajl je dosao autom.Krenuli smo ka sledecoj lokaciji.Na plazu blizu moje kuce.Pricali smo,setali uz obalu dok su nas zapljuskivali talasi.Plaza je prazna,jer je pala no,sto je trenutak cinilo jos lepsim.

Kao pravi dzentlmen me je otpratio kuci,i stajali smo kod vrata sigurno jos sat vremena,jer smo poceli da pricamo o nekim glupostima i smejali se.Ja nisam htela da se zavsrsi ovo vece.Zato sam uvek pronalazila neku novu temu kako ne bi otisao.On me je vec prozreo sta radim.

-"Amaris,vidim sta radis."

-"Sta?"

-"Ne zelis da odem."

-"Ti zelis da ides?"

-"Ne,ali moram.Brat mi se vratio danas,i moram da nadokandim vreme sa njim.On je gotovo celu godinu proveo u Njujorku,zbog medicinskog fakulteta."

-"Onda idi.Ne zelim da se brat ljuti."

-"Ne ljutis se?"

-"Nikako.Nisam ja kao one lude devojke sto su kao cicak.Pozdravi ga i zabavite se."

-U redu.Ali samo da znas,najbolja si."

-"To znam.Sada idi.",krenuo je prema autu.Nije ni usao,a vec se vraca.

-"Zaboravio si nesto?",pokazujem mu na duks koji nosim.

-"Ne.Zaboravio sam ovo.",privukao me je ponovo k sebi i poljubio.Trnci su mi prolazili kroz telo dok mi je ljubio vrat.Na kraju je napravio nasladji smesak.

Sada najzad je otisao.Gledala sam kako kamaro napusta nas prilaz.

Onda sam pogledala ruke.Najezila sam se i pocela da skakucem od srece.Ne mogu da otresem taj bozanski osecaj.Uvek igram,pevam i smeskam se.Kao droga je.

Kada sam usla u kucu,tata je je stajao kod kamina.Bio je pomalo potisten.

-"Cao tata,jel sve u redu?"

-"Nije.Molim te,sedi."

-"Stajacu,nije problem.Samo reci vise,brinem se."

-"Azrael.Uginuo je."

Ovaj deo mi se uopste ne svidja,ali sam ga ipak objavila.😛

Njujorcanka na pesku Where stories live. Discover now