Njujorcanka na pesku

Terapija

Kejla je bila srećna kada je čula moj glas preko telefona.I još srećnija kada je čula lepe vesti.Znam da se baš i ne trudim uvek da izgledam najlepše ,ali ko može uvek da bude nasminkan i isfeniran?Dobro,sem poznatih ličnosti.

Tu nastupaju Kejla i Ela.Ela je zenstvena,i veliki je obozavatelj cvetnih printova i slatkih haljinica i baletanki.A Kejla je glamurozna.Ona voli štikle i skupu odeću.

Ja volim udobnu odecu i starke.Znači,lenja sam.

Ela i ja smo otišle po Kejlu.Ona i nije bila baš oduševljena,jer misli da se Kejla nije promenila.Ali,ona je ne zna kao ja.Ipak,živele smo zajedno.

Sada se Kejla i ja redje viđamo,otkad sam se ja preselila.Ponekad u školi,i u kafiću.

Nedostaju mi Kejla i Meri.Moja nova kuća je prazna.Kad bi neko ušao u kuću, pomislio bi da niko ne živi u njoj,jer nije do kraja sredjena.Kada sedim u dnevnoj sobi,vidim u stvari koliko sam usamljena.Nemam ni sa kim da podelim ni jedan kutak kuće,jer sama.Dobro,i tata je tu,ali on veći deo dana provodi u restoranu.Radovi napreduju i školska godina se zavrsava.Već se nekako spremam za rastanak i povratak u Njujork.

Znam šta sledi,ali nisam spremna.Ne znam da li ću ikada biti.

Toliko vremena sam provela tugujući za Njujorkom,da nisam cenila porodicu koju sam imala i nove prijatelje.Volela bih da nije kasno da sve to ispravim,ali škola se bliži kraju,ako i radovi u restoranu.

Da sam znala da će se to desiti,više bih uživala u onim malim trenucima.Sada samo moram da napredujem.

Eli nisam rekla da Kejla dolazi sa nama,sve dok nismo otišle da je pokupimo.Verovatno zato što je mrzi i što bi nasla razlog da ne ide sa nama u kupovinu.Ali,potrebne su mi obe,jer im verujem.I Kejla i Ela imaju sjajan stil.Pomalo sam ljubomorna.

Elina reakcija da i Kejla ide sa nama je bila loša,ali kasnije su razgovarale kao najbolje drugarice.Zaista nisam ovo ocekivala.A izgleda da nisam ocekivala i da se osećam kao "treći točak ".

Treći točak je najvažniji na triciklu,pomislila sam.Nasmejala sam se sama sebi,a devojke su me gledale kao da sam luda.Ne krivim ih.

Bile smo u jednoj od prodavnica,prebirale smo po stvarima.

Meni je ovo dosadno,ali bar se one zabavljaju.Našle su već brdo odeće koje bih trebala da probam i nisam znala kako da im kažem da prestanu.Već su se zanele.

Probavala sam različite kombinacije.Bilo je zabavno.Pevale smo,igrale i pravile budale od sebe.Prodavačica je već prevrtala očima i tražila lep način da kaže da od*ebemo.Na kraju sam pronašla haljinu koja mi se svidja.I najbolje je to što je mogu nositi iz moje konversice.Za štikle još nisam spremna.

Kajl je rekao da se ne moram spremati previše.Čudi me još uvek njegova smirenost i prizemnost.Popularan je,ali ga slava nije udarila o glavu.

Njegova muzika je sve popularnija,i ima sve veći broj obozavatelja, pogotovo OBOZAVATELJKI  koje žele da mu se bace u zagrljaj.Još uvek mi nije jasno zasto mu se ja svidjam, devojka koja bi vrlo rado otišla u pizami u školu i provela ceo dan gledajuci filmove.

On je izvan moje lige,priznajem.Ali,kao želim da postoji nešto izmedju nas,moram se potruditi da ličim na žensko.

Sedele smo u restoranu i ispijale naše sejkove.Ela i Kejla su se već sprijateljile,a ja sam tugovale za tim što se uskoro selim.

-"Amaris,jel sve u redu?",pitala je Kejla.

-"Samo ne želim da ovaj trenutak traje duže .",nasmesila sam im se,a i one meni.

-"A šta mislite da spojimo naše roditelje?",Kejla je napravila lukav smešak,a ja sam potvrdno klimala glavom.

-"Ali kako ćete to učiniti?",pitala je Ela.

Najzad postoji neki razlog da razmišljam pozitivnije,jer ćemo na lukav način da spojimo tatu i Meri.Ovo mora da uspe.Jer od toga zavisi tatina, ali i moja sreća.

Jos nismo smislile na koji način ćemo to učiniti,ali mogu reći da je operacija "Parent trap"("Zamka za roditelje")počela.

                        ***

Posle veoma produktivnog dana,vratila sam se kuci.I imala sam šta da vidim.Tata i moja biološka majka su sedeli u kuhinji za šankom i pili kafu.Svaki njihov razgovor je utihnuo mojim ulaskom.

-"Ćao Amaris,kako je bilo u sopingu? ",upitao je tata.

-"Dobro,sve dok ovde nisam ušla.",usmerila sam pogled ka Sandy, koja je odmah skrenula pogled.

Jasno mi je da joj je žao,ali zaslužila je da je mučim.

-"Sedi,molim te.Imamo nešto da ti kažemo.",sela sam izmedju tate i Sandy,koja je očigledno nervozna.

-"Odlučili smo da moraš više vremena da provodis sa mamom i da resis sve probleme koje imaš sa njom.I moraćeš da ideš kod psihologa,kako bi dobila dovoljno pažnje,koja ti je potrebna.",dok je tata ovo govorio,upijala sam svaku reč.

Psiholog?Nisam luda!Ne treba mi.A i kao bi bilo kome trebao,to je Sandy.Ludaca me je napustila.Očigledno besna,otišla sam u sobu.Azrael je bio na mom krevetu.

Privila sam ga k sebi i rukom prolazila kroz njegovo krzno.Moja šaka je puna njegove crne dlake.

Uginuce, znam.Kad-tad.Za par dana ili nedelja.Neizbežno je.Svesna sam toga.Ali ,želim svoju "bebu" uz mene.Moj prijatelj ide.

Ostalo je samo da dobro iskorisim preostalo vreme sa njim.To dragoceno vreme.

Nadam se da vam se svideo ovaj deo☺
Već mi je teže da pisem,jer želim da lepo docaram ovo.Nisam talentovana,ali radim to iz ljubavi.
Sledeći deo izlazi sigurno sledeće srede,a možda i u četvrtak.
Pisem kad god stignem,ali ponekad znam da izbrisem i celo poglavlje jer mi se ne svidja.