Njujorcanka na pesku

Porodica

Celu noć sam sam preplakala na Ellinom krevetu.A ona je bila hrabra.

Ovo je prvi put da me neko vidi ranjivu.Ne volim ikome da pokazujem tu stranu sebe.

Vraćam se u New York.A ovih par dana će biti poslednji trenuci da vidim svoje prijatelje.O ne!Kyle!Ne mogu da mu kažem da idem.

Slomljena sam.Nije trebalo ovako da se završi.Ne može.

Ne mogu da budem sa njim.Ne mogu da mu ulivam lažnu nadu.

Moram da otkažem sastanak.

Sve sam uništila.To je jedino što znam da radim.

Nisam trebala da ga pustim tako blizu mene.

Moram se odreći prijatelja,nove porodice i mog kombija iz snova!

Volim New York,ali obožavam Californiu!

I sve to ću izgubiti.

Sledeći dan smo morale u školu.Očajno izgledam,i još gore se osećam.

Imam crne podocnjake i jaku glavobolju.Oci su me pekle od plakanja.Već sad mogu reći da će ovaj dan biti sranje.

Moram se suočiti sa Kyleom već danas.A videla sam da se raduje što ćemo ići na sastanak.Čak je ispričao i momcima.

Srce mi se slama što ću morati da slomim njegovo.Da bar zna koliko sam ga zavolela za ovo kratko vreme.

Nedostajace mi sve u vezi njega.Njegove šale, zagrljaji,osmeh,pogled i način na koji se osećam kada sam sa njim,kao da da sam posebna.Volim to što misli da sam savršena,iako sam daleko od toga.

Svidja mi se,OK?Ne volim da patetisem,ali želim da budem sa njim.

Kad sam to sebi priznala,bilo mi je još teže da mu kažem da me možda više nikad neće videti.

Duša me boli,ali ne mogu da mu kažem da me čeka.To je sebicno.A ja ne želim da mislim samo na sebe.

Ovim begom sam kupila sebi par dana,dok se ne pozdravim sa divnim osobama koje sam upoznala.

Osetila sam kamen na srcu.Otežano sam disala.Ella me je hrabrila,ali bez uspeha.

Sada bi mogla da me smiri samo šaka bensedina ili flaša votke.

Ili oboje.

Za sad je sve čisto.Nema Kylea.

Ali,čim sam ga ugledala na hodniku,došlo mi je da povracam i bežim.

Kasno,video me je.I prilazi.

Osetila sam suze kako naviru.Ali,uspela sam da ih sakrijem.

Kyle je zbunjen i uplašen,očigledno.Ne zna o čemu se radi.

Stegnula sam čvrsto Ellinu neznu ruku.Nisam mogla da izustim ni jednu jedinu reč .

-"Amaris,jesi u redu?"

-"Ne mogu da izadjem sa tobom."

-"Zašto?"-njegovo lice je poprimilo tužan,pomalo i besan izraz.

-"Ne mogu,ne mogu.Stvarno.Nemoj se ljutiti."-otrcala sam što je dalje moguće.

Pobegla sam iz škole.Otišla sam do auta,i vristala iz sve snage.

Ovo boli više nego što sam mislila.

Nakon što sam se smirila,vratila sam se na sledeći čas.Kyle me je izbegavao,a Ella me je gotovo svuda pratila kako ja ne bih pala.

I ona je tužna što odlazim,ali ne želi da mi otežava.