Njujorcanka na pesku

Krv

Nije bilo lako slagati Kajla i momke kuda idem.Ne uzivam u laganju.Trebali smo posle škole da idemo u jedan od najboljih meksickih restorana,ali imam termin kod psihologa.Bye bye takosi.

Sa tatom ne pričam,da se ne bismo posvađali,a na "mamu" ne obraćam pažnju.Zar ne može nekad da bude jednostavno?

Sačekala sam psihologa u kancelariji.Sela sam na kožni dvosed pun ukrasnih jastuka.Kancelarija više izgleda na neki umetnički studio,nego na mesto gde dolaze ludaci.

Ušla je niska žena sa kratkom smedjom kosom.Obučena je profesionalno,ali moderno.

-"Amaris Jacobson?Ja sam dr. Dejna Fišer."

-"Drago mi je."

-"Dakle,ovih sat prevemena razgovaramo o tebi,stvarima koje te muče i o kojima ti želiš da razgovaraš."

-"Mene ništa ne muči.Dobro sam."

-"Ne izgledaš tako.Sve o čemu razgovaramo je samo izmedju nas dve,ne brini se."

-"Glupo mi je da pričam sa neznancem o mom životu.Ne znam ni šta bih rekla."

-"Pričaj o čemu god pozelis."

-"Doselila sam se iz Njujorka sa tatom da bi se oženio,ali sada ništa od toga i uskoro se vraćamo."

Tako je počeo nas razgovor,ustvari i nije bilo tako loše.Doktorka me je saslušala i iznela svoje mišljenje.Vreme je stvarno brzo prošlo.

Ispred kancelarije me je sačekala Sendi.Izgleda da sada glumi neku sjajnu majku.Neće joj ovo uspeti,ali doktorka mi je rekla da joj pružim šansu. Moje raspoloženje je nekako splasnuo čim sam je ugledala.Ona ima takav uticaj na ljude.

-"I kako je bilo?",imala je ton glasa kao da joj je zapravo stalo.

-"Dobro.Ali,i dalje nemam ništa lepo da ti kažem."

-"Imam iznenadjenje za tebe,idemo kod tvoje babe,a moje mame.Želi da te upozna."

-"Je li to daleko?Želim da se vratim kako bih bila sa Azraelom."

-"Nećemo dugo onda.Samo želi da te vidi.

***

Otišle smo u predgrađe,gde živi moja baba.Vožnja je bila kratka i mučna,jer niko nije ni reč progovarao.

Bila sam prikovana za telefon.Kajl mi je slao slike iz restorana i takosa.Odgovorila sam mu da sam jubomorna,a on da mu nedostajem.A nismo se videli od škole.Presladak je.Dogovorili smo se za sastanak da je sutra.On ne može da dočeka,a i ja se radujem.BOŽE,SASTANAK JE SUTRA.

Sendi je parkirala auto na prilaz male prizemne kuće.Savršen travnjak,savršena fasada i još lepše cvece.

Bila sam nervozna.Upoznajem svoju porodicu.Nikad nisam razmišljala o njoj,jer nikad nisam imala izrazitu želju da je upoznam.Ali,sada je drugačije.Upoznajem svoju baku.

Sendi je pozvonila.Napetost je rasla,sve dok se vrata nisu otvorila.Žena sede kratke kose,izbornog lica sa velikim osmehom me je čvrsto zagrlila.

-"Moja prelepa unuka,najzad je upoznajem."

Ostala sam bez reči po prvi put.Osećala sam se kao da negde pripadam.Najzad sam upoznala svoju krv.

Sedeli smo u trpezariji i razgovarali uz čaj i kolače.Vidim sad kad neko kaže kako babe prave dobre kolače.

Videla sam Sendine slike iz detinjstva,ličimo.Čak i previše.Osećam kako sam smeksala,da već prihvatam ideju da mi se vraća majka u život.Ali i dalje se držim toga da vratimo zajedno tatu i Meri.Plan mora da uspe.

Ovaj deo i nije baš zanimljiv,ali ne mogu samo da pišem o Kajlu i društvu.Ipak,tu je i porodica.😊
U poslednje vreme teže pišem,ne mogu baš da se skoncenrisem.
Sledeći deo izlazi za par dana😀