Ashley's P.O.VVrtim se po krevetu vec dobrih pola sata , i nikako ne mogu da sklopim oci cak ni na par trenutaka.
Razmisljam.
Kao i uvek pre spavanja.
Valjda sam zato uvek neispavana,nikada se ne mogu uspavati prazne glave...Pitam se da li i drugi toliko razmisljaju?!
Pozadinska buka New Yorka mi samo pogorsava.Preglasno je.Brz zivot i adrenalin to su reci koje opisuju ovaj grad.A to znaci i da ovo nije grad u kome bih ja volela provesti ostatak zivota.
Zelim da odem na neko mirnije mesto posle srednje skole...
A sto se tice skole,nisam je zamisljala tako.
I secam se da sam se u prvom osnovne zalila tati jer me je mama slagala da ce mi u skoli biti lepo kao kod kuce.
Krajeve usana sam formirala u maleni osmeh secajuci se toga kao da je bilo juce.Nedostaje mi jako.Nedostaje mi sve sto je bilo vezano za nju.
I iako sam bila mala secam se njenog osmeha koji nikada nije skidala sa lica i kada joj je bilo najteze.
Znala sam primetiti njen pravi i iskreni osmeh i onaj koji je bio radi reda.Dok tata to nikada nije razlikovao.Kada je mama umrla moj otac se posvetio karijeri i poslu zbog mene.Da bi nam omogucio sto bolji standard koji do tada nismo imali.
On od tada ne provodi toliko vremena sa mnom nego stalno putuje i nikada nije kuci.A cak ni ne znam sta on radi ili gde je zaposljen, ne znam nista jednostavno kao da je potpuni stranac.
Izdahnula sam i bacila pogled na plafon koji mi je trenutno jako zanimljiv...
Mada ne mogu ni da se zalim pa zivim sama i niko nije tu da mi prica sta cu da radim...
Ustvari zaboravila sam na Madison ona je paaa tako da kazem kao neko ko bih mi trebao glumiti mamu,spremati mi rucak,itd...
Ali mi je zapravo sve ali ne i to.
Oh da moj tata me preko nje proverava mada ona uvek kaze da je sve okej i kada nije,sto je logicno.Inace samo godinu dana je starija od mene.
I ona je jedina prijateljica koja je uvek tu za mene za sve a i daje super savete i jako mi je drago sto imam takvu osobu uz sebe.A kada se samo setim koliko sam se protivila tati i da sam zelela da zivim sama bez bilo koga.
A da je on popustio mislim da ne bih mogla ni dan da izdrzim sama i da bih krenula da panicim.
Prevrnula sam ocima na tu moju misao.U pocetku mi je bilo jako tesko jer nisam navikla da mi kuca bude prazna uvek je bila puna.
Da li su to gosti,porodica,tatini i mamini prijatelji, ipak je uvek bilo nekoga...A sada smo tu samo Medison i ja i polako se navikavam na to.
Odjednom sam osetila veliku potrebu za necim slatkim.
Mahinalno sam se ustala iz kreveta i tiho otvorila vrata svoje sobe kako ne bih probudila Madison i usput sam uzela telefon.Pa koliko vidim nema meni spavanja.
Usla sam u kuhinju i upalila svetlo kako bih bolje videla.
Paa daa vidimo.Brzim korakom sam dosla do frizidera i otvorila sam ga sa nadom da ce biti necega.
Ali to nije bio slucaj...Ja sam maler.
Pocela sam da trazim po svim fiokama i policama,ali nista...
Da li je moguce?
Nervozno sam prosla kroz kosu i pogledala u moj telefon koji je prikazivao tri i petnaest ujutru.
Nista ne radi kako bih otisla da kupim.Super sve bolje od boljeg.I ne znam ni ja sama zasto uzela sam telefon i napisala Luke-u poruku.
To Plavusa:
Jede mi se nesto slatko... 😭😭Luke sigurno sada u najvecem spava i sanja jednoroge dok se ja ovde mucim...
Sto se tice njega on je moj decko. Znamo se od malena i samo nekoliko kuca nas deli.I od kada znam za sebe mi smo bili najbolji prijatelji.
I tacno mogu da se setim da je on meni pricao o raznim devojkama i uvek kada bih mu se neka devojka svidela ja bih mu pricala sve najgore o njoj isto je bilo i kada sam ja njemu pricala o nekome ko se meni svideo on nije samo pricao sve najgore nego je sve njih jurio da bije.
Previse je ljubomoran i zna da pretera po pitanju toga.
Oko toga smo se i posvadjali i kroz tu nasu svadju koliko se secam smo se prvi put poljubili.
Nasmejala sam se sama za sebe secajuci se toga.Ima zelene oci i plavu kosu,bas kao pravi andjeo.
Nekad pomislim da je on iluzija.Previse je nerelan za moj ukus.Idemo u odvojene skole pa se vidjamo stalno posle skole, pre ili kada god uhvatimo priliku.
I ne znam da li je do mene ili do te skole ali ja tamo ni sa kim ne mogu normalno da pricam...
Ni dve cure u skoli ne mogu da navedem a da nisu drolje.
Sve one mene i previse mrze jer bih se svako pre okrenuo za mnom nego za njima.
Ko im je kriv?Izabrale su takav put.Ne ponosim se previse time jer znam da je sve sto oni zele jedna noc i avantura koja ce im biti nezaboravna.
Zar je toliko tesko vezati se za nekoga i voleti ga?Izgleda da da...Samo zele da te iskoriste i bace da bih dokazali da si kao i druge.
A to njima naravno dize ego...Ali ja nisam, ja sam hladna.
Ne pokazujem osecanja tako lako.Samo oni najblizi znaju da u sustini nisam takva kada nekom otvorim srce,ali do tada se pakleno moras namuciti.
Valjda ih zato i privlacim,jer su ostale potrosna roba.
A ti si veeeliki narcis...
Moja podsvest se javila.
Teraj se.
Vibracija telefona me je izvukla iz razmisljanja i pogled sam usmerila na ekran telefona.
From Plavusa:
Pa jedi...Lozi me?
To Plavusa:
Kako da jedem kada ne postoji nista u ovoj kuci sto je slatko i sto moze da se se stavi u usta?Hm?From Plavusa:
Pa jedi secer,to sigurno imas...😂Podigla sam desnu obrvu i odmahnula glavom.
Da, lozi me.
Prevrnula sam ocima i krenula sam da setam gore dole po kuhinji.Cekaj...
Pa to i nije tako losa ideja,pa sto da ne kada vec nemam nista drugo?!I vec u sledecem trenutku sam u desnoj ruci drzala kasicicu a u drugoj secer.
A/NMoja prva prica koju pisem i
ovo je uvod,o Justinu vam nista ne mogu otkriti jer cete to da otkrivate kroz nastavke.Nadam se da ce vam se svideti.Ly 😙
Vote and comment ♡
YOU ARE READING
I'm runing from you
FanfictionZasto bezis od njega? Zasto kada znas da bez njega ne mozes? Vi ste ste suprotne licnosti,suprotne duse,suprotni ste na toliko nacina, a opet ste tako slicni. Nemoj da bezis sve ce te stici, ako ne danas hoce jednom. Ma koliko ti bezala on te uvek...