I'm runing from you

Part 2 "Ashley bezi!!!"

Dok ispijam poslednju kap koja je ostala u casi trazim jos jedan Jack Daniels i popijem ga u trenutku.

Osecam peckanje u grlu,kao i bol u glavi,ali zanemarujem.Kada pijem jednostavno zaboravim na sve,ujutru se probudim trezna sa malom glavoboljom,ali to mi nikada nije smetalo jer uvek kada sam pod uticajem alkohola uspavam se spokojno,dok znam da se ni jedna moguca misao ne vrti u mojoj glavi kada ugasim svetlo.

Ne zelim vise da razmisljam,uvek sam previse razmisljala i to mi je uvek smetalo,gusim se u mislima i odgovorima koje nikada necu dobiti.
Ja sam neko ko ce od najsitnije recenice u mom mozgu napraviti neresivu slagalicu.

To sam valjda povukla na mamu.
Nedostaje mi puno.
Tata retko kad stigne i da mi se javi na telefon,zbog posla,ali je njemu bitno da mi redovno uplacuje novac na mojoj kreditnoj kartici.
Pokusala sam pricati sa njim o tome vise puta,ali on nece da me poslusa i da razgovara sa mnom o tome.

Bilo mi je lepo kada je radeo u New York-u i kada nismo bili bogati vec kako da kazem imali smo para dovoljno za sve sto nam je potrebno.
Ali barem sam mogla da ga zagrlim,a sada je miljama daleko,a i kada dodje na nekoliko sati u posetu(sto je retko),tada mi se ne cini miljama daleko vec kao da ne postoji na planeti zemlji i da je otisao sa svojim mislima u svemir,ili u neki njegov svet.Iako je prisutan fizicki.

Od kada mama nije vise sa nama,svasta se promenilo,niko od tada nije isti.
Nekako je ona davala radost nasoj porodici.
Iako nismo bili u dobrom materijalnom stanju, uvek je porodica opstajala zbog nje.

Tata nije mogao da nadje posao i samo ona je radela.
Znam da je zato ovom poslu posvecen ovoliko...

Ali mi hvali stari tata,da mi bude uteha u svemu,uvek mi prica kako ga ne razumem.
Ja sam sasvim razumna osoba i razumem ga donekle,ali donekle i ne.

Nisam neko ko se hvali svojim bogatstvom i nisam materijalista u bilo kojem smislu te reci.
Nisam neko ko nosi markiranu odecu, nosim ali ako mi se svidi a nemam problem da nosim odecu i iz najjeftinijeg butika.
I ne pratim modu nego se oblacim kako se meni svidja.

Parama se ne moze kupiti sve,ali moj tata to ne razume.

Puno prijatelja sam izgubila zbog tog mog jebenog materijalnog stanja ...

Ma duga prica ko ih jebe ionako su bili tu da me iskoriste.
Niko u mom zivotu nije ostao,a da je uvek bio tu sem Lukea.

Sad je dosla i Medison i ona je uvek tu,ali pricam za ono kad se nismo ni poznavale.

Padala sam u sve dublju depresiju sa svakim korakom koji bi napravila bilo koja osoba do koje mi je stalo.

A niko od njih se nije pitao kako je meni,a zato bih ja uvek bila tu za njih i pokusavala bih resiti njihove probleme,dok sam na svoje uvek zaboravljala.
Dok kada su oni meni bili potrebni trazili bedne izgovore.

Bila sam glupa,ali to je samo  znacilo da im nije stalo.

Lukeu sam rekla da zelim biti sama i on je ispostovao moju odluku,kao i uvek jer je znao da mi nekad treba da budem sama,i zna da postoje dani kada se setim svega i kada me sve bas u tom trenutku zaboli i tada mi i ne prilazi.

Uvek zna sta treba uraditi sa mnom.
Zna kada treba biti kraj mene i kada nije pozeljan.
On mene bolje zna nego ja samu sebe.

I to mi uvek treba da neko zna sta osecam i kada ja sama ne znam,mozda zvuci cudno,ali nije.

Ne znam to da objasnim.
Mislim da kada bi me neko odvojio od njega da bi nestala polovina mog srca.
On mi je kao brat kojeg nikad nisam imala,drug kojeg isto nemam,otac ovo takodje nemam.
Mozda je cudno,ali ja ne osecam povezanost sa njim samo na ljubavnom planu.
Nekako se savrseno spaja uz mene.
(Skapiracete valjda ovo)