I'm runing from you

Part 3 "Decko ha?"

"Ash!"

"Ashley,boze otvori vrata!!!"

Cujem glasno lupanje na vratima i polako otvaram oci.
Nah ne mogu se sada ustajati,oticice ko god da je.

Madisonin glas me prekine u zatvaranju ociju.
Oh ili ako je na primer Medison onda vec nikada nece otici.

Iznervirano jedva ustajem iz svog toplog kreveta.
Glava me uzasno boli, opet.
Sjajno ovaj dan ne moze zapoceti bolje...

"Ashley,razvalicu!!!"

Medison kao i po obicaju panici.

"Idem,idem!"

Derem se iz svoje sobe kao ne normalna sto i jesam.

Uzimam prvi bade mantil koji mi je bio pri ruci i oblacim ga jer sam u donjem vesu.

Silazim niz stepenice i stajem ispred velikih belih vrata,polako ih otkljucavam i kao sto sam ocekivala susrecem se sa ljutitim pogledom od Medison.

"Pobogu,Ashley,zelim
objasnjenje."
Strelja me pogledom i ubrzanim korakom ulazi u dnevnu sobu i seda na veliku belu garnituru.

Ja sam jos uvek stajala na vratima.

"Sedi,moramo da pricamo"
Odsecno mi je rekla,i malo pocinje da me plasi.

Sta da pricamo?
Sta sam sad napravila?
Zbunjena sam,ali sam je ipak poslusala i sela.

Nije govorila vec je samo gledala u mene kao da ja prva trebam da pocnem da pricam,a u ovom trenutku mislim da i kad bih htela ne bih mogla nista da progovorim.
Ali ona je progovorila, napokon.

"Pa Ashley..." samo sam je gledala i cekala da nastavi.

"Gde si bila?"

"Sta?"
Mahinalno sam joj odgovorila.

"Gde si bila juce,svugde sam te trazila kao i Lukea da bih ga pitala gde si,ali nije vas bilo.
A znam da bih mi se ti javila,uplasila sam se.
Pa sad mi lepo objasni sta je bilo...?"

Ispricala je jako brzo i posle toga uzdahnula.

Oh pa da juce smo bili u klubu i polako sam se pocela prisecati sinocnih dogadjaja.

Spustila sam pogled na moja stopala koja su bila u oziljcima i ranama koje su zacelile...
Iz razmisljanja me je trgao Medisonin primetno ljutit glas.

"Ashley,pa?"
Ukrstila je ruke i podigla obrve.

"Mh pa nije mi bilo dobro pa sam zamolila Lukea da me odveze kuci."
Rekla sam.

Ja neopisivo dobro lazem,ali nju nikada nisam mogla lagati kao sto to radim drugima.
Uvek me provali, a i nekako kada nju lazem sva se zapetljam.

Ne, ne zelim joj reci istinu jer bih me onda drzala pod budnim okom,i panicila bih.

"Ne verujem ti Ashley,nesto mi govori da mi ne pricas istinu." Rekla mi je odsecno,dok me je streljala pogledom.

Znala sam.
Jebi se.
Ali nije kao da ti pricam istinu...

"Ok,ok napila sam se.
I previse i onda me je Luke odvezao kuci,iiii...
Da li stvarno zelis da ti kazem sta je bilo posle??"
Upitala sam je sto sam ozbiljnije mogla.

I ako bih se sada valjala po podu.
Suzdrzavam se a da ne puknem od smeha jer je njena faca na moju zadnju recenicu urnebesna...
Ali morala sam to da kazem jer ce samo tako prekinuti postavljati dodatna pitanja.

"Ali ako bas zelis..."
Izgovorila sam uzbudjeno.

Pa ja ne mogu ovo, ali ona to ne sme shvatiti pa se nadam da izgledam sto ozbiljnije.