I'm runing from you

Part 12 "Nemoj da si se usudila."

"Da tata dobro sam..."

Rekla sam i progutala pljuvacku gledajuci u Justina koji je bio naslonjen na zid imajuci onaj podli osmeh.

Dodje mi da vristim na sav glas. Gladna sam, ne znam koliko dugo sam u ovoj jebenoj sobi, neudobno mi je u ovoj odeci, spava mi se, a umesto ovog sranja od kreveta pre bih spavala na podu.

I nista od ovoga nije normalno ja umesto da sada kazem da me neki nenormalni psihopata zakljucao u neku sobu pricam tati kako sam dobro.
I to ne svojom voljom.

"Ashley, ne bih rekao brines me..."

Na ovo sam malo zadrhtala pomno prativsi reakciju Justina koji je ceo razgovor slusao, naravno nije ostao ravnodusan vec je odmah skupio obrve namrstivsi se.

"Opet uzimas drogu?"

Glas sa druge strane veze mu je bio ostar i odlucan, a u mojoj glavi se to pitanje ponavljalo kao eho.

Rasirila sam oci i stala u mestu zaledivsi se, kao da mi je glas bio oduzet, a vazduha je bilo sve manje.

Boze ne, ne, nije ovo rekao...

"Rekla sam ti da ne spominjes to nikada vise!!!"

Vrisnula sam iz sveg glasa i dalje stojeci u mestu i ne trepnuvsi.
Gubim kontrolu nad sobom, napravicu nesto glupo, osecam to.

"Ne, ne drogiram se, ustvari koja je uopste i svrha ovog razgovora!?"

Drala sam se i dalje stojeci nepomicno, ali sam opet pokusavala da se saberem koliko god da je to moguce trenutno.
Usresredila sam se samo na razgovor i ne zanima me naredjenje, briga me.

"Nisam mislio tako..."

Ja kao da ga nisam cula nastavila sam.

"Kako si mislio?"

Izdrala sam se jos jednom.
Odjednom moje telo je pocelo da drhti i sve one slike su krenule da lutaju pred mojim ocima.

Vrisnula sam jos nekoliko puta jer osecam potrebu da vristim i da polomim sve ovde.

Odjednom je prekid veze bio presudan.
On je meni prekinuo vezu nakon onako teske osude?

Proslo je dugo od kada nisam ni maknula, vec sam ostala da stojim nepomicno razmisljajuci o svemu.
Tesko sam disala i kao da bih me svakim udisajem nesto preseklo.

Tako mi treba neko sada.
Za zagrljaj, za utehu...

Kako moze i da pomisli tako nesto?
Pa obecala sam mu da to vise nikada necu uzimati.
Jednostavno je bio tezak period u mom zivotu.
On bi prvi to trebao da shvati.

Ne zelim da mislim o ovome, trebam nesto sto ce me otrezniti.
Pogledom sam presla po sobi i videla Justina u istom polozaju kao i pre samo sto je sad izgledao pa zbunjeno?

"Gde je kupatilo?"
Pitala sam ga i uputila mu prazan pogled.

On se malo trgao pa je neprimetno promrdao glavom.
Hm, pitam se sta njega muci sada?

"Nema."
Odgovorio mi je odsecno i drsko.

Jel on hoce da mu u naletu besa polomim glavu?
Izgleda da hoce...

"Lazes."
Procedim kroz zube vec nervozna od svega krenem ka vratima, ali me on zaustavi.

"Cekaj stani..."

Podignem obrve i uputim mu upitan pogled.

"Da li si se ti stvarno drogirala?"
Upita me suzdrzavajuci smeh.

Molim???

"Koj kurac?"
Ovo mi izleti, ali bude prekasno jer je on vec na podu i smeje se.

On se sali zar ne?
Sta je tu smesno?
Preokrenem ocima uputivsi se prema vratima.
Dok sam iza sebe cula samo jedno.