Part 5 "Ako je ovo jos jedna laz,kunem vam se..."

678 64 30
                                    


(...)

Ceo dan u skoli je prosao uzasno kao sto sam i ocekivala.

Onaj nepoznati broj mi vise nije slao poruke.
Zelim da ubedim sebe da to neko radi iz sale i da ne misli ozbiljno,ali negde znam da su one poruke itekako ozbiljne i da trebam tako i da ih shvatim.

Nisam zelela sama da se vracam kuci pa sam pozvala Lukea kojeg trenutno cekam dok sedim na klupici u skolskom dvoristu.

Nisi zelela ili se plasis?

Moja iritantna podsvest se javila.

Da,da plasim se,ali pa hej svako bih.

Jos od onda osecam da me neko posmatra i ne nisam umislela,osecam necije prisustvo,neciji pogled na sebi.

Nije mi jasno ko god da je sta zeli od mene?
Jasno mi je da zeli da se klonim onog decka.
Ali ko je on da meni prica sta cu ja radeti?
Radim sta ja zelim kad god ja to zelim.
I niko me u tome nece zaustaviti.

Pa ni neki cudak koji mi salje jezive poruke.

Inace imam tri casa sa Rebecom i Jennom,ali je i to previse.
Previse je i jedan jedini cas, a da ne pricamo o tri casa.
Ali prezivecu...
Valjda.

Celog dana sam se pitala zasto sam bila onako slaba ispred smedjokosog cudaka?
I nisam bila svoja,nisam znala da se suprotstavim onako kako samo ja to radim.

Kao da sam bila u njegovoj vlasti i mislim da kada bih mi bilo sta naredio da uradim da bih to iste sekunde uradela.

Iz razmisljanja su me trgle necije hladne ruke oko mog struka na sta sam se najezila.
Luke,od uvek je imao ledene ruke.

"Mmm"
Promrmljao mi je u vrat.

Ma daj napaljen je.
Da to je to.
Sklonio mi je pramen kose iza ramena i poceo mi je ljubiti vrat.

Grickao mi je kozu na vratu zbog cega sam ispustila glasan jecaj,to boli.
Posle ovoga ce mi ceo vrat biti ljubicast.
Moram ga prekinuti u ovome jer nisam bas najbolje raspolozena.

Krenuo je da skida moju teksas jaknu,ali sam ga presekla i sklonila njegove hladne ruke sa mog struka i ustala sa klupice na kojoj sam sedela.

Okrenula sam se ka njemu i pogledala ga jer sam mu svo vreme bila okrenuta ledjima.
Imao je zbunjen izraz lica i svo vreme me je odmeravao.

"Luke,u skolskom smo dvoristu, a kamere su svuda.
Ceo dan mi je bio sjeban i nije mi do nicega"
Rekla sam mu odsecno.

Frustrirano sam izdahnula i spustila pogled na moje bele starke.

On je samo besno prosao kroz svoju plavu kosu.
Cekaj pa ja trebam da budem besna a ne on.

"Izvini Ashley, shvatam te,ali trebala si odmah da kazes." Povisio je ton vidno iznerviran.

Ljut je.

Vilicu je cvrsto stegao,skupio je sake,nazvao me je mojim imenom i kad bih pogled ubijao bila bih mrtva odavno.

Neee,nije ljut, opusteno.

Ja bih trebala biti ljuta ali cu ovaj put preci preko toga.

"Volim te plavuso nadam se da me razumes,samo nije moj dan..."
Rekla sam nevino.

Prisla sam mu, omotala sam ruke oko njegovog vrata i zgnjurila glavu.

Nije mi uzvratio zagrljaj sto mi je jako zasmetalo.
Ali svakako prelepo mirise i tesko je odvojiti se sad.
Obozavam ovaj miris.
Nekako me vraca u detinjstvo.

I'm runing from youTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang