I - Đavo se vraća

1.7K 58 9
                                    


Kucanje na vratima, jasno i glasno, trglo je Marka iz nekog sanjarenja, koje je mogao samo da objasni iznenadnom lenjšću koja je došla kada je uzeo slobodnu godinu s Filozofskog fakulteta u rodnom Nišu, gde je vredno, dve godine učio anglistiku. Pogledao je po stanu - novi cimer, momak koji se predstavio kao Strahinja, trebalo je da stigne, a Marko je, trepkajući očima, gledao u nered koji napravio prošlo veče s dva druga. Ipak, mirisalo je nekako na dom, iako bi Markova majka, neumoljivo i strogo, rekla da je to svinjac, a ne stan studenta.

Kako god.

Ustao je, protegao se lenjo i uzeo dva-tri masna papira od bureka koje su njih trojica prošlo veče izjeli kao kakve svinje. Čak je i Dušan, mršavi momak s gadnim kožnim problemom, koji inače je inače jeo vrlo malo, pojeo leglo masti i kalorija, dok su ga drugovi ohrabrivali i sokolili da ga dovrši. Pokupio je i popijene flaše koka-kole, kojom su proslavili Dušanov upad u DIF, sportski fakultet. Dušan je bio dve godine mlađi, i Marko i on su se družili od kad su bili deca, da bi im se pridružio, u osnovnoj, i treći član družine, koji je slavio s njima prethodne večeri - Lazar, Markov "kolega" kako ga je on zvao, s fakulteta, ugojeni mladić tamne kose, kome je Marko zavideo na srećnoj vezi s vršnjakinjom, zanosnom ( farbanom) plavušom krivog nosa Anom.

Lazar i Ana su već godinama zajedno, i dogovorili su se da se venčaju kada završe fakultete. Svaki svoj - Ana je studirala farmaciju, prolazila s najboljim ocenama, i Marko bi primetio, gde god išla ( a da nije s Lazarom, naravno ) vodila svoju drugaricu Mariju, s kojom bi se domunđavala svaki put kada bi videla neku devojku koja je lepše obučena od njih. Dušan je, iako tek osamnaestogodišnjak koji je tek izašao iz puberteta, imao voljenu osobu, sportiskinju Katarinu ; iako je odbijao da prizna da su zajedno, Marko je bio siguran da se, dok ih niko ne gleda, toliko ljube da im usne pocrvene.

I između tih ekstremiteta, sedeo je student engleskog jezika, Marko Branković, sam, frajer u pokušaju - svaka devojka bi mu izbegla s sastanka, govoreći da je drugarici drugarice njene majke umro pas ili nešto slično - tamnokos i pomalo smešan u prevelikim duksevima i uskim pantalonama tamnih boja, golobrad i iskežen pred ogledalom dok je u sebi jadikovao nad svojim samačkim životom.

A onda se još jednom čulo kucanje, i Marko je, brzo bacajući flašice i masne papire u kantu, otišao da otvori.

" Ćao, " rekao je momak na vratima, iskežen i sa velikim naočarama za sunce, iako sada nije bilo sunca, a koje su mu odlično pristajale, " Marko Branković? "

Marko je bukvalno odskočio unazad. " Strahinja Momirović, šta ćeš ti ovde!? Zar ne ponavljaš Grobarsku!? "

" Ne, završio sam je kad i ti, " Strahinja se iskezio, otkrivši niz belih zuba. Niz belih, savršenih zuba.

" Šta studiraš? Zašto baš kod mene? Idi kod one tvoje Anastasije, znam da bi volela da te primi. " Marko je bombardovao svog bivšeg školskog druga, koji se samo nasmejao na sve to. Tamne oči igrale su na Strahinjinim svetlijim, dok se mladić uvlačio u stan, ostavivši veliki crni kofer na tepih.

" Anastasija se odselila u Beograd, i ti si jedini koga znam a da nudi ovako nešto, " Strahinja je prošao rukom kroz tamnu kosu. " Što, smetam ti? "

" Ja se bojim da nećeš da mi slomiš ovo, jedva sam ga priuštio. " Marko je otrovno zasiktao, sevši na kauč, sićušan, ali je samo takav mogao da stane u malu dnevnu sobu koju je Marko imao. " Kao kad si mi slomio olovku gde mi se potpisala devojka koja mi se tada sviđala? "

" Joj da, kako se zvala beše? Neko čudno ime je imala. Nives, Mives, Hana? "

" Zvala se Ines, i  više nije htela da me pogleda posle toga. Baš si mi uništio samopoštovanje tad, i ugled kod ženskog roda. " Marko je uzdahnuo, zatvorivši oči. " Zašto si se vratio? Da me još mučiš? "

" Izvini, ali ko još traži da mu se simpatija potpisuje na olovke? "

" Neko je naučio da koristi arhaizme  u 21. veku, " sarkastično je zasiktao domaćin, kršeći prste. " Mislio sam da svi vi pričate mala, bebo i te gluposti. "

" A neko je naučio da bude sarkastičan, " Strahinja je odvratio, namrštivši se. " Slušaj, Marko, nisam ovde da ti upropastim stan, kauč i život. Ovde sam jer mi treba smeštaj. Nećeš da me čuješ, kunem ti se. "

" Ne očekuj od mene da kuvam ili tako nešto, " Marko je uzvratio na to. " Obično uzmem burek ili picu. "

" Nije problem, umem da kuvam. " Strahinja se osmehnuo.

" Kad si postao tako mačo? " Marko ga je pogledao začuđeno.

" A kad si ti postao gej? " Strahinja se iskezio. " Ne kažem da je to loše, znaš, rođak mi je s dečkom u Portugalu. I lepo im je. "

Marko je uzdahnuo, frustriran. " Nisam gej. Samo sam se loše izrazio. "

" Ma jesteeeee. Priznaj, mali. "

" Idi dođavola, Strahinja. Ako si došao da smetaš, bolje idi. Pre ću da primim onu tvoju uvlakaču Anastasiju ako se tako ponašaš. "

" Izvini, izvini. Obećavam ti, nećeš da me čuješ. "

" Bolje bi ti bilo. "


A/N : Gore je Strahinja <3 Nastavci će biti neredovni, dok se ne vratim iz Grčke. Još jednom, hvala na čitanju <3 I ne, ovde neće biti bilo kakvih perverzija, jer je ovo romantična priča :)) Kako sam Nišlijka, pisala sam o Nišu, dakle upoznaćete i grad malo. Grobarska je inače gimnazija "Svetozar Marković. "

P.S Ovo je čista fikcija. Svaka sličnost s stvarnim likovima i događajima je slučajna.

From bully to darling ( boy x boy ) ✔️Where stories live. Discover now