V - Priznanja

825 48 5
                                    


Strahinja je sedeo na stolici, klateći se, zamišljen. Prošao je rukom kroz tamnu kosu, dok je brzo kucao nešto na telefonu. Marko ga je, krijući se iza naslona kauča, krišom gledao, pomerajući teške pramenove s lica ; pogledom je pratio kako Strahinjini prsti lete preko tastature telefona, kako mu trepavice trepere dok bi trepkao, a odeven u belu majicu koja je odavala lepo građeno telo od godina treniranja košarke, s nogama na stolu i čašom gaziranog pića u ruci. Izgledao mu je tako zanosno, svakim pokretom, svakim korakom, zagledan u te smeđe oči koje kao da su imale svet u njima.

Marko je nalazio sebe kako blene u Strahinju sve češće - čak i u snovima mu je bio prisutan, u svakoj pori Markovog mozga, Strahinja je ostavio svoj trag ; iščekivanje Strahinjinog jutarnjeg specijaliteta, domaće proizvodnje, jaja sa slaninom koja cvrči u tiganju, čiji se miris širio po stanu, davalo mu je neko čudno zadovoljstvo koje nije mogao da opiše. Strahinja bi često izašao u pidžami da pravi doručak, pazeći dobro, Marko je primetio, da njemu ( Marku ) bude dovoljno slano, u dovoljnoj količini i samo taj mali znak pažnje bi mu naterao srce da lupa kao da će izleteti, a mala krila, nevidljiva ali jaka, stvarala su mu se na krilima s namerom da ga odnesu na sedmo nebo.

Taj osećaj imao je samo kod Ines, koja je prestala da priča s njim nakon što mu je Strahinja slomio olovku - događaj koji je Marko proanalizirao, i došao do zaključka da je to radio da mu privuče pažnju. Posle svakog grubljeg udarca bi mu pružio ruku da ustane. Kada bi ostali sami, približio bi se Markovom licu, s kojim neljubaznim komentarom, a onda otišao, smešeći se kao da je upravo uradio ono što je oduvek želeo.

Jana je protučamila ta njegova osećanja prema Ines, još onda - kao zaljubljenost, pa je Marko, uz šok i čuđenje, shvatio da mu se Strahinja zapravo sviđa. Nikada nije pre osećao ovako nešto jako, ovakvu emociju kako ga potapa ; trenutak saznanja ga je naterao da se okrene, da sakrije glavu kolenima ne bi li smirio disanje, i crvenilo koje mu je preplavilo obraze.

Šta će roditelji reći? Dušan i ostali? Čak i Ema? Majka i otac su se nadali da će da nađe lepu devojku i oženi se, time produživši porodicu - Dušan je pričao kao da su pederi loša stvar, pljuvao je po pevačima i glumcima koji su javno homoseksualci, a ako tako reaguje o strancima, kako će reagovati kada sazna da se njegovom najboljem drugu sviđa dečko? Da ne planira ženidbu jer neće ženu kraj sebe?

U tim morbidnim razmišljanjima, zaokupljen mišljenjima ljudi oko sebe, suza mu je kanula niz lice. Sama, usamljena. I glasić ga je trgao iz tih misli, naglo i sumorno - prepozatljivo Emin, s piskutavim ženskim tonom, koji nije tako čest - glas iz Strahinjinog telefona.

Marko je odlučio da sasluša.

" Ako ti se zaista sviđa, pokaži mu, " rekla je Ema, a Marko je mogao da je vidi kako zabacuje plave valove iako nije bila pored njega.

" Bojim se, Em. Sećaš se šta se desilo s zadnjim? Bilo je užasno. " rekao je Strahinja iskreno, nesvestan da Marko sve sluša.

" Bićeš okej, mazo. Samo mu pokaži, a ne kaži. Pokaži mu koliko ti znači. Ono s parfemom je bilo dobro, uzgred. "

" Učio sam od najbolje. Hvala Em, spasila si me. Javljam ti rezultate. " Strahinja je uzdahnuo i prekinuo vezu, ostavivši telefon.

Marko se sledio. Nije mogao da odluči da li da ispoštuje sebe ili želje svojih roditelja, razočara Strahinju ili razočara Dušana, zaglavljen u dilemi koja mu, bio je sasvim i jednostavno siguran, neće dati mira dok se ne reši.


A/N :  Dodatak - Marko <3 Hvala što ste čitali, dođite opet <3 ahah

From bully to darling ( boy x boy ) ✔️Where stories live. Discover now