From bully to darling ( boy x boy ) ✔️

VI - U okrutnom svetu, deo prvi

"Pederu! " uzvik je zaparao Markove uši, užasan i glasan poput kakve trube, zvona za pogubljenje - krv mu se na trenutak zaledila, a on sam sebično pomislio da je reč o njemu. Dve devojke na ulici koje su trenutak ranije veselo ćeretale sada su se okrenule ka sredini ulice, ka poprištu događaja koji su prekinuli njihove obične živote.

Strahinja se nije ni osvrnuo, zgrabivši Markovu ruku u očajničkom pokušaju da pobegnu, ali se to ispostavilo kao beskoristan pokret, koji je samo još više raspaljivao zastrašujuć uzvik koji je dolazio ka njima. Marko bi čak i mogao da uživa u tome, da nije bio na smrt preplašen - znao je šta se dešava osobama koje su "optužene" da su gejevi - nešto što je Marko sve više postajao, ili je nesvesno oduvek bio a tek sada se ispoljilo - a nije hteo da prođe isto kao i Metju Šepard, američki student koga su na smrt prebili vršnjaci - homofobi, i ostavili da umre kraj puta - gde ga je našla policajka 18 sati kasnije, a sam Metju umro u bolnici 6 dana nakon napada.

" Ugh, pederi? " rekla je jedna od devojaka, smeđokosa s velikim nosem, zgađeno. " Odvratno, stvarno odvratno. "

" Još se drže za ruke, " rekla je druga, jednako zgađeno, zabacujući masnom svetlo-smeđom grivom koju je ona nazivala kosom. " UBIJTE IH OBOJICU, ODVRATNI SU. "

Ubijte ih obojicu, odvratni su. Ubijte ih obojicu, odvratni su. Ubijte ih obojicu, odvratni su.

Marku je ruka zadrhtala, a oči nesvesno napunile suzama - u tim rečima bilo je toliko mržnje, toliko jeda i toliko netrpeljivosti, a njihov bolni efekat pojačao je smeh nasilnika, dečka koji je prvobitno viknuo ka njima, i reči koje im je uzvratio, jasne i glasne, " Hoću mala, samo za tebe. "

A ništa od toga se ne bi desilo da je Marko poslušao Strahinjin savet, nekoliko sati ranije.

Nekoliko sati ranije

" Marko, ponavljam. Neću u tu prokletu ulicu. " Strahinja je mirno rekao, gledajući u pod.

Poslednjih nekoliko dana, Strahinja je slušao Emin savet - pokazao je tačno koliko mu se Marko dopadao, počevši od omiljenih Markovih filmova u večerima kada im je bilo dosadno, preko Markovih omiljenih čokoladica koje je Strahinja kupovao svako jutro, dodavanja čokolade u kafu kako je Marko to voleo čak i bez da mu je Marko to rekao, sitnih poklončića i znakova pažnje, do malih dodira ruke, prste koji okrznu njegove, i kog poljupca u obraz. A kada je video da je teren čist, Marko je primenjivao svoje taktike, ne razmišljajući o roditeljima, Dušanu i ostalim homofobima koje je sreo u životu - zagrljaji, dugo gledanje u oči, igra prstima uveče u krevetu, do kog bi se došunjao pošto su spavali odvojeno, naslanjanje glave na rame i nevinog maženja.

Sve u svemu, još im je samo falilo - sada kada su saznali da su predmet interesovanja ovog drugog i da su osećanja uzvraćena - da zapravo to i kažu. To je išlo, pak, malo teže.

A vremenom, koga je bilo dosta, Marko je shvatao da mu se Strahinja sve više sviđa - sviđa do tačke da to nije zaljubljenost, već nešto dublje. Ne baš ljubav ljubav, ali ne ni zaljubljenost. To novo osećanje, pomešano sa saznanjem da je uzvraćeno, činilo ga je neverovatno srećnim - iako neće to priznati prvi da je zaista tako.

" Zašto? " insistirao je Marko, naslonjen na sto.

" Imam loše uspomene odatle. "

" To je bilo davno, molim te. "

" Marko! "

" Mooolim te. Hoću da vidim taj kraj, čuo sam da je lep. "

" Što si tako tvrdoglav? "

" Što mi ne kažeš zašto se bojiš tog kraja? "

" Ovo ne vodi ničemu. "

" Objasni mi. Spreman sam na slušam.  "

" Reći ću ti kasnije. Molim te.... "

Rasprava je trajala duže vreme, Marko nije bio sigurno toliko - ali je likovao kada su šetali ulicom, sami dok zeleno drveće buja oko njih i uokviruje pogled na zgrade i kuće, i lizali sladoled, nasmešen i veseo.

Strahinja je, s druge strane, nervozno gledao okolo, pogledom lutajući kao da traži nekog, ili nešto i brže bolje se sakrio kada ga nađe.

" Šta je bilo? " pitao je Marko, zabrinut i radoznao.

" Ništa. " glasio je odgovor, uz lažan osmeh.

" Lažno se smeješ. Reci mi. "

" Imam prosto loš predosećaj. Deca rastu. " dodao je zagonetno, na šta se Marko nasmejao.

" Naravno da rastu. I ti si nekad bio detešce, da bi sad bio vo kakav si sad. Šta si ti mislio? "

" Nisam na to što si rekao, bukvalisto. I to nije bilo baš lepo. "

" Šalio sam se, o gospode. "

" Ne misliš valjda da sam zaista vo? "

" Ma jok. Zapravo, više mi ličiš na slatko malo štene. Znam da ne voliš mačke. "

" Sladak si. "

" Trudim se. "

Bar je uspeo da ga nasmeje, i Marku je bilo drago kada se Strahinja nasmešio stidljivo na Mrakov pokušaj udvaranja. I bilo im je lepo, zaista je bilo - smejanje na ulici, kojom niko nije prolazio, dok je vetrić blago pirkao kroz rascvetale krošnje. Neprimetan dodir usana na obrazu, sam ali značajan. Okrzanje prstiju o prste, nežni dodir kože na koži.

Blažena sreća.

A onda se tišinom zaparao uzvik, ružna reč, i poremetio blaženstvo zaljubljenog para na ulici.

Sada

" Nećeš da ga takneš, " zarežao je Strahinja oštro, dok je Marko duboko i oštro disao.

" O, ćao Strahinjice. To ti je novi dečko? " nasilnik se grohotom nasmeja, a Marko je prebledeo još više, od straha, ali i od saznanja koje ga je, kao i ono prošlo, pogodilo kao cunami, jako i nemilosrdno, nakon čega je sve, u trenutku imalo smisla. Slomljena olovka bila je znak ljubomore, uništavanje veza i simpatija znak da je Strahinja bio više nego običan siledžija, a 4 godine torture i mučenja zapravo - loše pokazana osećanja, loš način da se iskaže ljubav.

" Teraj se u đavola, Uroše, " Strahinja je opet rekao, opasno i s odbrambenim stavom, pesnica skupljenih kao da će tu, sada i za Marka da započne tuču. Devojke u pozadini su gledale, zabavljene nasilnim spektaklom koji je izgleda bio popularan među mladima, i čija se suština nije menjala vekovima.

" Ostavi nas, " Marko je tiho rekao, drhtavog glasa. Uroš, s crnom kapuljačom preko glave i u sivoj majici, izgledao je kao pripadnik neke sekte, ali je Marko znao da je to sada moda - i ništa drugo, jer je bio preplašen.

" Vidi, dečkić priča... Kako vam je zajedno? Da li uživaš kada te uhvati za dupe? " Uroš se zacerekao.

" KAŽEM, OSTAVI GA, RETARDU GLUPI, " Strahinja je viknuo i bacio se ka Urošu, svom snagom, veličanstven dok je trčao ka vršnjaku u crnom, a Uroševa pesnica se sklupila i poletela u vazduh.

Onda se začuo bolan vrisak.

A/N: Najduže poglavlje do sada - juhuuu :3 Cliffhanger znam ali u tome je i draž zar ne? Inače gore Strahinja, i jedan shout out Different_so_what

Ukazala mi je na to da sam se zanela u opisima emocija, jer sam esejista ahhaha hvala na čitanju, do sledećeg poglavlja <3