From bully to darling ( boy x boy ) ✔️

X -Istinom protiv sveta

" Marko? " čuo se tihi glasić, i Marko, iako u polusnu, je osetio ruku na svom ramenu, kako je polako masira. Promrmljao je odgovor, a onda se začuo kikot, i nežan poljubac u čelo, i Marko se okrenuo ka toploti tela pored svog, zarivši glavu Strahinji u vrat uz neki nežan osmejak. 
Jutro mu je dobro počelo, i nije hteo da ode i napusti mir koji je imao s Strahinjom, ušuškan u prekrivače i posteljine.

" Spavaj ako ti se spava, " Strahinja se nasmešio, obgrlivši Markova ramena.

" Ne spava mi se više, samo mi je lepo ovako, " oglasio se Marko, ušukan i zatvorenih očiju.

" Zaslujužeš da ti bude lepo, " Strahinja je prislonio usne uz Markovu glavu. " Posle onog incidenta s onim idiotom, zaslujužeš sve dobro. Neću da opet padneš u privremenu depresiju zbog homofoba. "

" Ko je još ostao da mu kažem? Hmm? " Marko je uzvratio. " Neću da se krijem, više bi me bolelo da ne znaju istinu i da moram stoga da krijem da te volim nego da znaju i da me ne prihvataju. Bar oni najbliži. Znaš, hoće da se oženim posle fakulteta, da dobijem decu. Ja to neću. Ako ne mogu to sa tobom, onda ga uopšte i neću. "

Strahinja se, iako je Marko znao da nema pojma da on to zna, zacrveneo. " Mojima je postalo svejedno - pričaju sa mnom samo ako moraju. Jedino se sa bratom još čujem, a društvo nemam, od kada sam javno gej. Nisu mi ni potrebni, kada si ti tu. A i onaj Lazar izgleda fino, zar ne? "

" Toliko sam žrtvovao zbog tebe, ne ostavljaj me sad, " Marko je probao da se našali, ali je umesto smeha dobio još čvršći zagrljaj.

" Neću. I da, da ti odgovorim na pitanje. Danas treba da kažeš roditeljima i sestri. Mislim da će i Ema da bude tu. Zabavlja se s onim tvojim rođakom. "

" Znači nisam promašio događaj - ipak se dovode momci i devojke. "

" Tako nešto. Srećno, uz tebe sam šta god se desilo. "

" Hvala, tako nešto mi iskreno sada najviše i treba. "

                                                                                   ***

Gospodin i gospođa Branković bili su uredan par, pristojan, nasmejan ; gospođa je bila ofarbana u tamno smeđe, u lepoj košulji na vitkom telu, a gospodin ćelav, s bradom prošaranom sedim, smešten naspram zeta, koji je držao Janu za ruku, i smejao se. Marko im je skoro pa zavideo, ali nije više mogao da čeka.

Prošavši rukom kroz kosu i klimnuvši Strahinji, pa Emi, Marko je uzeo dosta vazduha, spremivši se za suze. " Mama, tata, " rekao je, pokušavajući da bude snažan, " pre nego što sednem, moram da vam kažem nešto. "

 Glas mu je drhtao, prožet strahom od reakcije svojih najrođenijih, svojih roditelja ; malo se smirio kada mu je Strahinja stegao rame, a Markova ruka pošla ja Strahinjinoj, i prsti su im se upleli. Marko je duboko uzdahnuo.

" Mama, tata, ovaj momak ovde, volim ga. Zajedno smo, i volim ga. "

A onda, tišina. Majka i otac su prebledeli, Jana takođe, a Miroslav ju je držao da se ne bi onesvestila, tobože ; Marko je drhtao, zatvorio oči ne bi li zadržao suze, dok mu je srce tuklo kao ludo, a onda je čuo Emu kako ustaje, i glasno priča : " Ne brinite, prirodno je to, nije vaš sin bolestan, molim vas... "

Samo je osetio ruku na ramenu, i kada je otvorio oči, video je očev kameni, bled izraz.

" Izlazi iz moje kuće, " rekao je hladno, ljuto ; Marko je zanemeo, a Strahinja ga je izvukao iz kuće, brzo i tako da Marko nije ni primetio, kada je ponovo gorko zaplakao, ophrvan bolom koji je sada još i dobio na snazi.

A/N : Gore Marko :) Iako izgleda možda da zaplićem radnju više, nije tako. Za dva poglavlja se završava knjiga, tako da... Uživajte jel :)