From bully to darling ( boy x boy ) ✔️

XI -Oproštaj?, deo prvi

Vetar mu je zviždao u ušima, a tamna kosa padala na lice ; bio je previše lenj da je skloni s lica, iako mu je smetala. Ogrnut kariranom vetrovkom da ga zaštiti od vetra, s rukama u džepovima gde je čuvao telefon i stezao ga, valjda iz neke potrebe da oseti Strahinjino pristustvo ; prepiska s njim je još uvek bila uključena, i Marko bi s vremena na vreme uzeo telefon i pročitao poruke koje bi mu vratile malo osmeh na lice.

S: Gde si?

M : Izašao malo na vazduh. Trebao mi je.

S : Nisi valjda opet plakao ili tako nešto?

M : Samo sinoć. Tata me od onda nije zvao. Uostalom, to je bilo kada si ti zaspao tako da je nebitno.

S : Nije nebitno ako te povređuje i ako plačeš zbog sopstvenog oca. Koliko te je voleo, sada je ispao stoka. I znaš, lepo si mi sad nabio krivicu što nisam bio tu da te utešim. Brinem se za tebe, Marko, jer koliko te znam, ti si oduvek bio onaj koji će da tera inat. Da se bori za ono što njemu odgovara. Izgleda da te je ovo slomilo.

M : Izgleda. Izvini zbog toga što se ponašam kao razmaženo derište, zaista. Samo hoću da me neko zagrli i nikada ne pušta.

S : Ne ponašaš se, ne pričaj gluposti. Samo si povređen.

M : Ovo se prebrzo dešava. Više ne mogu da pratim ovaj ritam događaja oko mene. Da me odbacuju oni za koje sam mislio da me nikada neće ostaviti, zbog ovakve neke trivijalne stvari! U glavi mi se vrte Dušanove reči, znaš one - da sam odvratan.

S : SLUŠAJ ME OVAMO. Ili okej, čitaj poruku. Nisi odvratan. Boli me da te gledam kako kriviš samog sebe za ovo, kako se slamaš zbog ljudi koji su otvorenog uma za novo. Jer - ti nisi kriv. Ti si nevin u celoj ovoj priči, Marko. Ti si žrtva. Povređuju te, i znam da je bolno da prijatelji  i čak sopstveni otac neće da priča s tobom, ali se seti boljih vremena - ona koja su bila, i koja će biti. Tu sam za tebe, ali moraš da mi pomogneš malo. Nemaš pojma koliko mene sve ovo boli, da te gledam kako plačeš u jastuk svake noći...

M : Hvala, Strahinja. Zaista. Sigurno će proći?

S : Sigurno.

M : Hvala.. Volim te.

S : I ja tebe.

Marko se nasmešio, blago, i ostavio telefon. Strahinja je bio tu, Lazar je bio tu, čak mu se i Katarina javljala posle raskida s Dušanom, nudeći mu savete i rame za plakanje ; Ema je bila glavni posetilac, praćena Janom koja je tretirala svog brata.. pa kao brata, kao mlađeg, neiskusnog brata, nesvesna bola u kome se on nalazi. Za nju, mislio je a i bio siguran, on je bio samo malo povređen, izgreban, kao da nije trpeo šok za šokom ; za nju ovo je šoljica čaja i dan ispred televizora mogao da popravi.

" Donesi mu čokoladu, " bila mu je rekla, " i biće opet sve super. Garant. "

On joj se samo slabašno osmehnuo, pre nego što joj je Strahinja rekao da izađe. Ali, iako nije zapravo shvatala o čemu se radi, barem ga nije nazivala pogrdnim imenima, ili odbacivala. Nije ga ostavila, iako su joj saveti bili krajnje žalosni ; trudila se da ga uveseli, koliko je mogla od Strahinje koji je uvek bio pored, ili od Eme koja bi, namrštena, rekla Jani da ode da se odmori.

Uporedio je svoju tvrdoglavost od ranije s prazninom koja ga je sada obavijala - uporno tražeći da se njegova volja ispuni, gotovo razmaženo, terajući mak na konac svakome ko bi se usudio da mu stane na put, i poželeo je da mu se ta tvrdoglavost vrati, da ubije mrtvilo u njegovim grudima i pomogne mu da se vrati na staro.

Želeo je, iz dna duše, da mu roditelji daju blagoslov za vezu sa Strahinjom, ali pošto ga nije imao, shvatio je s nekim olakšanjem, mogao je i bez njega.

Tako zamišljen, nije čuo dva poziva ; kada je pogledao telefon, video je da je jedan od oca, a drugi od Dušana.

A/N : Još poglavlje, epilog i to je to <3 Priložen Strahinja, do sledećeg poglavlja :) Posvećeno jednoj od mojih najboljih drugarica, razgovor sa kojom je bila inspiracija iza niza poruka Marka i Strahinje u ovom poglavlju. Volim te Dejo <3