-Academy- PAUZIRANA!

III

02.09.2009

Ulazim u deo gde su bili postavljeni ringovi. Vidim Aleks kako sedi na nekom malenom žutom stočiću sa ostalim curama. Kao i prvog dana odmeravaju svakog momka u prostoriji. Približavam se. Gledaju me nekim čudnim pogledom, kao da sam nesto skrivila. Mozda i jesam,ne sećam se ničega od sinoc, samo znam da me je neko jako zagrlio, a nakon toga sam se uspavala i ujutru završila u krevetu.
Elegantnim hodoom mi prilazi jedna devojka, ime joj je Carmen koliko sam mogla da zapamtim juče.

"Dođi ovamo,imamo jedno pitanje za tebe! "
Uzela me za ruku, i povukla u onu grupu. Opet su me gledale čudno kao malo pre.

"Kako si završila u njegovom zagrljaju?"
Upitale su me sve u isto vreme. Ukipila sam se. Nisam znala u čijem? I o čemu se radi?

"Ja stvarno ne znam o čemu i kome pričate."
Stala sam pored Aleks.

"Kako ne znaš?! Sinoć u hodniku te zagrlio Mark!"
Čim sam ovo čula,krv mi se sledila, i počela sam da menjam boje kao duga.

"Ja? Mark? Sinoć? Šta?!"

"Daj cure pustite je,možda stvarno ne zna,bio je mrak."
Stala je u moju odbranu Aleks.

"Dobro,cure pokret."
Zamahnula je rukom Carmen,i nekoliko devojaka je pošlo za njom,ostale smo samo Aleks i ja.

"Je l ti znaš šta je ovo bilo?"
Gledala sam rukavice koje su stajale na stolu.

"Znam---"

"Pričaj!"

"Sinoć si se uplašila kada je počela oluja. Mark te je nesvesno zagrlio,a ti se uspavala u njegovom zagrljaju,i kada je struja doslla nosio te kroz hodnik i stavio u krevet. Svi su to videli."

Ja nisam ništa govorila. Bila sam u šoku,kao grom da me je udario. Gde baš on da me zagrli... Sada će svi misliti da je bilo nečega,a ustvari nije.
Nisam znala ni kako da regaujem,tek mi je drugi dan ovde a već sam upala u nekakvu nevolju.

*****

Pažljivo obmotavam crveni elastični zavoj oko svojih šaka. Stavljam rukavice,i zatežem ih na najjace. Imam iskustva u ovome, moj otac me je učio jos dok saam bila dete. Jedina mana je što nikada nisam imala pravu borbu. A i sada sam slabija nego pre.
Okrećem se ka ogromnom dzaku za boks. Gledam oko sebe čime se ostali bave. Rade udarac podlakticom i udarac sa strane. Udaram rukavice jednu o' drugu. Počinjem da udaram u onaj džak svom svojom snagom. Na taj način iskaljujem sav svoj bes što držim u sebi. Osećam da me neko promatra,ali ja i dalje nastavljam.
Mark ide iza džaka,i sada ga on drži,tako je išao kod svakog. Mislim da je to mali test. Zato jer ako imamo dovoljno snage da kada udarimo džak pomerimo i njega,imaćemo potencijala i u ringu.

"Moras jače!"
Pokazao mi je rukom na mesto gde da udarim.
"Jos jače!"
Sada je rekao već malo višim tonom u odnosu na pre par sekundi.
Udaram još većim intezitetom. Vidim da mi je krv krenula na levoj ruci,ali opet nastavljam.

"Stani."
Zaustavi mi ruku,i spusti pored mog tela.
"Znam šta pričaju,nemoj da se obazireš na to,i ja sam se precepio,svako se plaši nečega zar ne?"

"Naravno, gospodine."

"E sada prati šta ti kažem."
Stao je iza mene. Stavio ruku oko mog stomaka."Napadaj sad,ali svom težinom."

Krenula sam da udaram. Njegova ruka je bila oslonac dokle telo treba da mi se oslanja tokom udarca.
Ubrzo je zvonilo za kraj ovog napornog časa. Bilo mi je drago da mu nisam stvorila neki problem na poslu,nije mi ni malo prijatno. Mahnula sam i otišla. Ali,odakle sam znala da je te večeri bio baš to on? Ni jedno od nas dvoje nije krivo...

*****

Čas je streljarštva. Sedim u klupi sa plavookim Ivanom. Nije on tako loš momak,samo mora malo da se opusti. Nastavnica je totalno skrenula sa teme. Priča o njenom životu i odrastanju. Samo se pitam, da li nju zanima moje odrastanje? Naravno da NE!
Napokon se zvono začulo iz hodnika. Bila sam prescrećna jer nisam morala da slušam više tu ženu, već prvog časa mi ide mi ide na živce. Trčim ka susednoj prostoriji da ne bih izgubila svoju grupu. Ulazimo u ogromnu prostoriju,plave boje, i belih meta svuda na zidu. Smestila sam se opet pored Ivana,izgledao mi je najsigurnije za sada. Pojavljuje se visoki crni čovek,sav u tetovažama,izgleda prestrašno,totalna suprotnost ostalima. Na prvi pogled bi svako rekao da ima onako grub, i muževan glas, ali velika greška. Čim je progovorio 'Dobro došli!' čula sam nežan glasić. U očima svakog učenika je pao jedan veliki kamen sa srca,barem za sada. Uzima noževe sa stola, i  gađa u jednu metu. Pogađa srce, vrat,stomak,i slepoočnicu. Sada shvatam zašto nam se predmet zove preciznost. Svako je dobio po 8 noževa, i svoju metu u ovoj ogromnoj sobi. Iz prvog puta mi nije išlo, bolje rečeno nikom nije išlo. Uzeti prvi put hladno oružije u ruke i uspeti? To prosto nije moguće. Čujem vrata kako se otvaraju. Bacim pogled iza sebe, i vidim našeg 'vođu' ili kako god oni to nazvali ovde. U pozadini čujem mrmljanje nekog dečka koji je bacio sve noževe, i sada ne sme da priđe da ih uzme.

"Prekinite svi!"
Onim glasom reče nepoznati nastavnik.
Svi smo stali sa radom. Polako je prilazio uplašenom dečku i pokazao da stane ispred mete.

"Prvo, ja sam Ian, a drugo ako se plašiš stajati ispred ove mete onda nemaš šta da tražiš ovde!"
Uzeo je jedan nož u ruke.

Nisam mogla to da gledam,dečko se previše plaši, doživeće nervni slom.

"Stani!"
Dotrčala sam ispred Iana,i bez imalo straha otela nož iz njegovih ogromnih šaka.

"Šta ti mala misliš da radiš??"
Upita me sa nekim čuđenjem.

"Svako može da stoji ispred mete,ali to ne dokazuje kakav je čovek!"
Skoro pa sam mu se unela u facu.

"Ako je tako,zameni se sa njim!"
Pokazao mi je na lika koji se tresao.

Stala sam ispred. Bila sam malo i sama uplašena, moram prizanti.
Ravno sam gledala kako mi se nož približava. Završio je pored moje leve butine. Još dva su završila kod mog levog ramena.

"Pa Mark,evo bio si prvi u grupi nekada davno. Pa evo ti je prilika opet."
Predao je nožev Marku,i nešto sapnuo na uho.
Stajala sam mirno,ako se pomerim mogu da nastradam.
Dva noža su zavšila iznad moje glave svega nekoliko mm.
Treći nož je završio pored mog levog uha i posekao me.
Osetila sam krv kako se sliva od uha do mog vrata.

"Da li imate još?"
Besno sam upitala.

"Ne,slobodni ste."
Ian se obratio razredu, i stao ispred mene."Da znaš, ovde igrate kako ja sviram, i ovde ne treniram pobunjenike već ratnike!"

Klimnula sam glavom, uzela svoje stvari i krenula ka izlazu.
Zaustavlja me Markova ruka na mom ramenu.

"Izvini,nisam hteo,ali da to nisam uradio ne bi te pustio nikada."
Čulo mu se u glasu da je bio zabrinut.

"Važi!"
Otrgla sam se, i zalupila sam mu vrata ispred nosa.

******

Evo ga još jedan nastavak. Počela sam da upotrebljavam Š,Č,Đ... hvala devojkama koje su mi skrenule pažnju na to. Sry,ako ima negde gram. grešaka.

I hvala madi--- zna ona zašto :3

Ako želite ubrzo novi nastavak, ostavite vote i com.

LY <3 👑