-Academy- PAUZIRANA!

V

10.09.2009

Novi dan,novo jutro. Kao po običaju sedim u tvrdoj stolici sa Ivanom na času kod one likuše koja samo brblja. Nije mi jasno zašto priča svakog časa o njenom životu,a ne predaje to što treba kao svaki normalni nastavnik. I zašto nosi uvek kratke suknje u školi kada ja mislim da je zabranjeno, samo tera balavce da sline kada prolazi hodnikom visokim crnim potpeticima hodom kao da je kukove slomila.

"Nađa! Devojko čuješ li me ti?"
Ispred mene je stajala ona sa šarenom lepezom kojom je landarala kao luda.

"Da!"
Rekla sam joj kroz zube,skoro da se nije ni čulo.

"Šta sam zadnje rekla?"
Prošla je rukom kroz dugu crnu kosu.

"Ti?"
Znala sam šta je rekla,ali zašto da je ne nerviram kada i ona mene nervira,nije to fer.

"Gubi se kod direktora! Ti ćeš meni tako!"
Povukla me za ruku i pokazala prstom ka izlaznim vratima. Pokupila sam stvari sa stola, i uputila se ka kancelariji. Imala sam neki smešak,bilo mi je drago na neki način što sam uspela da je iznerviram. Nikad nisam bila ovakva,ali vremena se menjaju,kao i ljudi,svakog sekunda,svakog minuta....

Upadam u kancelariju bez kucanja,ili javljanja onoj sekretarici sa spojenim obrvama u hodniku.

"Nađa?"
Direktor po imenu Derek mi se obratio.
Bio je to mlađi čovek, moje visine, tamnih očiju sa dugačkim trepavicama,i bradom od 2-3 dana.

"Da,ja sam."
Zalupila sam vratima. Mislila sam da se cela zgrada zatresla.

"Sedi."
Pokazao mi očima na braon veliku fotelju koja je stajala ispred njegovog stola.

"Jesam."
Prekrstila sam ruke. Samo sam čekala da počne da mi se dere, i da njega iznerviram kao ovu.

"Oćeš sok ili tortu?"
Okrenuo je neki broj na fiksnom telefonu.

"Ovaj,ne,neću--"
Nisam stigla završiti rečenicu i reći da mi je muka,jela sam jutros pre škole.

"Ma ima da hoćeš."
Stavio je ruku preko slušalice. Nešto je šapnuo tamo ali nisam razumela.
Bila sam iznenađena. Ja sam čula suprotne glasine o direktorima u školama. Mislila sam da su oni tu da se deru na nas i izdaju nam svakakve kazne koje mrzovoljno obavljamo tokom dana.

"Znam šta je bilo,obavešten sam,ne brini nisam js mnogo strog,samo po potrebi."
Stavio je prst na slepoočnicu. Verovatno je mislio šta sad da mi kaže da radim. Da čistim wc ili da sakupljam papiriće posle časova?

"Hajde,recite mi pa da idem odavde!"

"Pa šta hoćeš da ti bude kazna?"
Počeo je kao da se smeje tiho.
Bila sam malo iznenađena. Koga još pita direktor šta hoće da mu bude kazna.

"Šta vi kažete."
Prevrnula sam očima. Da ne bi video da sam ustvari oduševljena ovime što je tako kul lik.

"Je l može da celi dan budeš u sali kod vašeg vođe?"

"Može."
Odmah sam odgovorila,bez razmišljanja.
Pružio mi je ruku. Ispala sam kulturna i prihvatila rukovanje s njim. Istrčala sam kroz hodnik.

*****
"Zašto mi tako upadaš na čas?"
Pitao me Mark, dok sam se ja igrala nekom pukotinom koja se nalazila u strnjači dok sam sedela.

"Kazna."
Nisam podigla pogled.
Bilo mi je malo glupo zbog sinoć, osećala sam grešku što sam mu rekla to,a posebno zato što me zagrlio.

"Moraš malo da se pripaziš ti. Je l si čula da će rat možda početi uskoro?"
Seo je do mene. Pokušavao je da mi uhvati pogled dok sam se ja pravila da gledam u strunjaču.

"Nisam. I šta sad trebam ovde da radim?"
Prebacila sam pogled na njegove rukavice koje je nosio na rukama.
"Ne moraš ništa,gledaj,a to je nedelju dana uživanja,imaš sreću što si u mom odeljenju."
Udahnuo je toliko duboko da su mu se mišići na grudima jasno ocrtali ispod zelene malo mokre majice.

"Nije nedelju,nego ovaj dan!"

"Rekao mi je Derek nedelju,idi ga pitaj."

"Idi ti!"
Okrenula sam mu leđa.

"Misliš vi?"
Zasiktao je zato jer su ostali učenici bili u neposrednoj blizini od nas.

"Aha,Vi idite da ga pitate!"
Odbrusila sam mu.

Ustajo je i odmarširao do izlaznih vrata,i nestao u prašini skolskog hodnika.

*****

EVO GAAA XD
NAPOKON :D
Pre dva dana sam stigla sam odmora,i danas prvi dan skole je ubistvo.
Izvinite sto ste dugo cekali.
OBAVEZNO OSTAVITE VOTE ILI KOMENTAR AKO HOCETE DALJE!

ly <3