Dok Pakao Ne Postane Raj

Secanje

Vidim jednog decaka i jednu devojcicu kako sede za stolom i ispred njih se nalazi jedna stara, vec raspala knjiga. Cujem da decak nesto prica toj devojcici, ali ne razumem sta. Prilazim blize i cujem devojcicu kako mu odgovara:"Bato, zasto ovo moram da ucim? Da li oni znaju sve o nama?" Pitam se o cemu li pricaju. Onda cujem kako on njoj odgovara: "Naravno, Ari. Ne bi mi ovo radili da nije tako. A sada molim te ih ponovo nabroj."

U jednom bolnom trenutku shvatam da smo to ustvari moj brat Noa i ja. Sedimo za stolom i kao i uvek on me uci lekcijama za skolu. Tek sam krenula u skolu i on pokusava sto vise da me nauci. Obecao je majci i ocu da ce me nauciti sto vise moze zato sto su najbolji ucenici svake godine  birani od strane kralja, prineceva, princeza ili odabranih Plavih da idu u njihov grad. Do sada me nisu izabrali iako sam jedan od najboljih ucenika. Svi znamo da uvek biraju one bolje izmedju bogatijih Crvenih. Noa je bio dobar ucitelj.

"Plameni-mogu da upravljaju vatrom. Oni su vladari.
Akve-upravljaju vodom
Oluje-upravljaju vetrom
Prirode-mogu da upravljaju i nateraju biljke da izrastu
Kameni-pretvaraju vodu, zemlju i pesak u kamen
Gvozdeni-upravalju bilo kojim metalom
Telepate-citaju misli
Telekineticari-pomeraju sve
Vidoviti-vide buducnost unapred
Trkaci-brze se krecu od bilo koga
Iscelitelji-mogu da izlece bilo koga
Blokatori-mogu da oduzmu moci Plavima." sapucem zajedno sa malom ja dok je mom bratu sve veci i veci osmeh kako govorim. "Bravo Ari, sve si zapamtila." i grli malu mene.

Pocinjem da placem gledajuci taj prizor jer sam jako mnogo volela mog brata. Bio mi je omiljeni.  Uvek mi je bio rame za plakanje, svetlo za tamu, uspon za pad, hrabrost za strah. Nikada ga necu zaboraviti i uvek ce ga najveci deo mog srca voleti. Kada je on umro moja mladja sestra Rouz je imala dve godine, a moj mladji brat Ivan cetiri godine. Hektor i Viktor su imali dvanaest. Ja sam imala devet.

Budim se sva u suzama i vidim majku kako mi dodaje casu vode. Nalazim se u nasoj kuci na mom krevetu. Polako se podizem u sedeci polozaj i uzimam casu vode od nje. Popijem sve odjednom, pruzam joj casu i brisem suze. Pitam:"Sta se desilo?" Cujem Enca kako mi odgovara i okrecem glavu ka njemu. "Onesvestila si se kad si udarila glavu." Nesto mi nije bilo jasno pa ponovo pitam:"Ali kako sam dosla ovde, znam da sam pala u sumi?", ali mi je ovaj put odgovorila Maria:"Braca su ti otisla pre nego sto si pala pa te je Enco nosio do ovde." Enco se odma' nadoveza na to pa se nasalio:"Mada bi' voleo da su ti braca stvarno bila tu. Zeko, moras da prestanes da jedes kao slon." Svi smo se nasmejali na to, ali ne samo zato sto nam je bilo smesno nego i zbog ironije jer sve i da hocu da jedem kao slon nemamo dovoljno novca da bismo prijustili hranu. Pored tri brata,dva u razvoju i sestre, ne mozemo da prijustimo ni tri obroka dnevno tako da imamo samo dorucak i rucak. Nije nista bolja stvar bila ni sa Mariom i Encom. I oni dolaze iz velikih porodica i isto imalju dosta brace i sestara. Pogledala sam prvo u Mariu, pa u Enca, pa ponovo u Mariu i osetila sam veliku zahvalnost sto ih imam jer bi oni zivot dali za mene kao i ja za njih.

Enco je visok i ima smedju kosu i zelene oci. Ima siroka ramena i uvek je veseo. Trenira u sumi, udara o drvo, trci i radi sve moguce vezbe. Stvarno je zgodan ali ja njega gledam kao jos jednog brata. On radi kao prevoznik hrane i zivotinja za Plavi grad (Da, bas tako. Crveni uzgajaju voce i povrce i bave se stocarstvom za Plave, a oni nemaju sta da jedu. To je zato sto 1/5 hrane ostaje Crvenima od onoga sto uzgaje ali to nikad nije dovoljno jer nas je bas mnogo. Zato vecina Crvenih gladuje).

Maria ima crnu kosu i smedje oci, siroka usta koja su skoro uvek u sirokom osmehu, visoka je i mrsava. Stidljiva je i svi je uvek smatraju slatkom i dobrom. Nema nekog ko nju ne voli. Radi kao krojacica za Plave jer ima stvarno veliki talenat. Dajte joj bilo koju tkaninu i ona ce od toga napraviti odelo ili haljinu koja izgleda savrseno. Oduvek je htela da se bavi time, modom i sta ja znam... Na kraju je to i dobila.

Ja sam susta suprotnost od Marie. Imam pepeljasto plavu kosu i plave oci, niska sam i mrsava i imam mala i napucena usta. Smejem se ali je to neiskren osmeh, nisam stidljiva i svadjam se. Svi kazu da sam prgava i bezobrazna, ali uvek kazem ono sto mislim. Ljudi me se ili boje ili me ne vole. Ja treniram zajedno sa Encom kad god mogu. Ne radim nista, idem u skolu i uvek sam bila posvecena ucenju. Ako me uskoro ne odaberu da idem na dvor da radim, ostaje mi samo rat. Dobro, ostaje mi opcija da radim kao poslovna pratnja na Dvoru Srece za Plave, ali za to moraju da vas odaberu posebni ljudi koje su izabrali princevi i prineze. Ali ima dosta devojaka koje nisu odabrane i zavrse u ratu. Neki su pokusali da pobegnu, ali su ih Plavi sve pronasli i ubili tako sto su ih mucili dok ne bi umrli od bolova. Cula sam da je taj Dvor Srece stvoren po zelji princa prestolonaslednika. I taj treba kasnije da vlada zemljom. Ha, pa bolje odma' da se predamo Zelenogorcima.

Maria i Enco odlaze posle nekih petnaest minuta jer vec je kasno, a sutra oni rade i ja idem u skolu. Idem na spavanje i lezem u moj krevet u sobi koju delim sa Rouz. Govori mi laku noc i ja njoj pozelim isto. Padam u san razmisljajuci kako se trenutno nalazim u velikom problemu, jer ako uskoro ne budem odabrana za neki posao ima da zavrsim mrtva u nekom jarku ili sto je jos gore, razocaracu porodicu koji bi izgubili jos jednog svog clana.

1036 reci. Nadam se da vam se svidja nastavak. Trudicu se da sto pre postavljam nove nastavke i nadam se da ce te nastaviti sa citanjem. Ly all xoxo <3